DAN KAD ROĐENDAN SLAVI PARTIZAN: O imenu se uopšte nije razmišljalo! Crno-beli gase 75 rođendanskih svećica!

Fudbalski klub i Jugoslovensko sportsko društvo Partizan osnovani su 4. oktobra 1945. godine.

JSD Partizan spada u red najvećih sportskih društava u svetu.

Nastao je zahvaljujući Svetozaru Vukmanoviću - Tempu, koji se zalagao da se pri Centralnom domu Jugoslovenske armije, oformi fudbalski klub, a kasnije i ostali sportski klubovi čije bi boje branili sportisti koji su bili u vojsci.

Tako su istog dana, zajedno sa fudbalskom sekcijom, osnovane i atletska, šahovska, košarkaška i odbojkaška sekcija. Danas, JSD Partizan ima 27 klubova, predsednik je Milorad Vučelić, a potpredsednici Nenad Golijanin i Andrea Arsović.

Do 1950. godine, FK Partizan je bio sekcija Centralnom domu Jugoslovenske armije. Tada dobija samostalnost u sportsko-takmičarskom, organizacionom i materijalnom domenu. Fudbaleri i drugi sportisti su 1946. godine dobili prostorije u blizini Autokomande, gde je bilo sedište Partizanove fiskulturne škole i čiji je prvi upravnik bio Artur Takač.

Od sekcija, nastaju klubovi odlukom Osnivačke skupštine Sportskog društva Partizan, održanoj 10. avgusta 1950. godine. Istog dana odlučeno je i da se formiraju juniorske sekcije. Tada je rođen FK Partizan, a 1953. godine odlučeno je da fudbalski klub ne bude organizaciono vezan za JNA već da pređe na sistem samostalnog finansiranja.

Ratni komadant Petar Peko Dapčević, je povodom pola veka Partizana 1995. godine objasnio rođenje crno-belih.

- Većina nas, mladih generala, koja je igrala i volela fudbal, okupili smo se i dogovorili da osnujemo fudbalski klub. Oko imena nije bilo natezanja: bili smo partizani, bilo je i najprirodnije da se naš klub zove Partizan. Na samom skupu, neformalno je predsedavao Svetozar Vukmanović – Tempo, bili su još prisutni Otmar Kreačić – Kultura, Vujica Gajinović, Ratko Čoče Vujović (bio je izabran za prvog predsednika 1950. kada je klub dobio prefiks FK), Konstantin Koča Popović, Mijalko Todorović – Plavi. Možda i još neko - rekao je tada Dapčević.

Što se sportskih uspeha tiče, Partizan je jedan od najuspešnijih sportskih kolektiva na Balkanu. FK Partizan je prvi učesnik Kupa šampiona (1955), prvi jugoslovenski finalista Kupa šampiona (1966), prvi predstavnik Srbije u Ligi šampiona (2003. i 2010. godine). Državni prvak je bio 27 puta, u vitrinima ima 15 pehara Kupa i pobednik je Srednjeevropskog kupa (1978).

Neki od legendi Partizana su Stjepan Bobek, Milutin Šoškić, Momčilo Vukotić, Predrag Mijatović i Saša Ilić.

O legendama i uspesima koje je iznedrio košarkaški klub ne treba mnogo da se priča. Crno-belih su bili prvaci Evrope (1992), tri puta osvajali Kup Radivoja koraća (1978, 1979, 1989), imaju 21 titulu državnog šampiona, 15 kupova, šest pehara regionalne Jadranske lige, a iznedrili su igračke, trenerske i funkcionerske veličine poput Borislava Stankovića, Ranka Žeravice, Dražena Dalipagića, Dragana Kićanovića, Vlada Divca, Žarka Paspalja, Željka Obradovića, Aleksandra Đorđevića, Predraga Danilovića, Željka Rebrače, Dejana Tomaševića, Nenada Krstića...

Da nema Vaterpolo kluba Partizan, ne bi bilo ni uspeha u vaterpolo reprezentaciji. Sedmostruki prvaci Evrope (1964, 1966, 1967, 1971, 1975, 1976. i 2011), 29 puta osvajači titule, pehar kupa zagrlili su 26 puta i oformili mnogobrojne asove. Skoro da nema igrača koji je doneo našoj zemlji medalju sa velikog takmičenja, a da nije nosio kapicu Partizana: Aleksandar Šoštar, Danilo Ikodinović, Andrija Prlainović, Dejan Savić, Filip Filipović, Igor Milanović.

Od takmičara u individualnim sportovima, ne treba zaboraviti Andreu Arsović koja pronosi ime Partizana u streljaštvu. Pet godina je bila najbolji sportista SD Partizan i osvojila je Majsku nagradu 2015. godine. Dva puta je bila šampionka Evrope, a ima i po jedno srebro i bronzu. Na Evropskim igrama 2015. godine bila je zlatna, a sa Mediteranskih igara 2009. godine i 2013. godine ima zlato i bronzu.