NEMANJA MATIĆ JE SRCE SRBIJE: Dobrotvor, ktitor, radnik, fudbaler! Plaća dugove sugrađanima, obnavlja crkve i škole

Nemanja Matić je opet u centru pažnje srpske javnosti, ali ne zbog onoga što je uradio na terenu kao fudbaler, već je opet kupio ljubav Srbije nakon što je otkriveno da je on anonimni donator ogromne svote novca za lečenje Dušana Todorovića.

Kako je otkrio otac dečaka, koji je zahvaljujući ujedinjenju srpske javnosti, ali ponajviše donaciji veziste Mančester junajteda u poslednji čas otišao u Barselonu na lečenje, Matić je uplatio 71.000 evra pomoći.

I tako je zamenik kapitena srpske reprezentacije i naš najbolji fudbaler u poslednjih nekoliko godina još jednom osvojio naša srca i zaslužio divljenje i zahvalnost cele Srbije.

Međutim, za one koji privatno poznaju Matića, a javnost i ne zna toliko o njemu jer ne voli da priča o mnogim stvarima osim ako se ne tiču njegovog posla (igre na terenu), ovo nije nikakvo iznenađenje.

Jednostavno 30-godišnji fudbaler je tokom godina i svoje karijere, ali i ponašanjem i van fudbalskog terena zavredeo veliko poštovanje javnosti.

Čak i kada je u pitanju navijačka sfera, jer je poznato da gaji svoju ljubav prema Zvezdi, ali ipak ima poštovanje suprotne strane i navijača Partizana.

I nije ni čudo što je Matić skroman, pomalo povučen, pristojan momak, koji svoju privatnost ne voli previše da deli, a pogotovo ne ono što radi što nema veze s njegovim zanimanjem fudbalera, bez obzira na to što je član jednog od najvećih fudbalskih klubova na svetu.

Mnogo toga dolazi i iz porodice, kućnog vaspitanja, ali i iz onoga kroz šta je prošao u životu, što je već poznatije daleko ovdašnjoj javnosti, jer njegov put ka zvezdama i priznanju da je jedan od najboljih igrača planete na svojoj poziciji, je bio posut više trnjem nego ružama.

Krenuo je iz rodnog Vrela, pa je i u Crvenoj zvezdi i u Partizanu proglašavan za netalentovanog, da bi onda zaobilaznim putem preko Kolubare stigao do Slovačke i tamošnjeg kluba Košice gde je počela njegova velika afirmacija.

Kada je debitovao za mladu reprezentaciju Srbije kao nepoznati momak tek tada smo čuli za njega da bi ubrzo potpisao za bogati Čelsi gde se nije naigrao, jer nije dobio šansu koju zaslužuje (zvuči već poznato). Posle selidbi po pozajmicama "plavci" su ga se odrekli i poslali u Benfiku kao deo kupovine Davida Luiza.

Ubrzo su se gorko pokajali i morali da izdvoje 25 miliona evra da bi ga vratili na "Stamford bridž" i tako javno priznali svoju grešku, a Nemanja je počeo da gospodari sredinom terena u plavom dresu, a priznanja na njegov račun i hvalospevi su samo pljuštali.

Međutim, opet se Čelsi ogrešio o njega, tačnije Antonio Konte i takoreći ga maltene oterao u Mančester junajted i u tom transferu je izgubio. Jeste zaradio 44,7 miliona evra (čime je Nemanja postao najskuplji srpski fudbaler u istoriji prim. aut.), ali je zato izgubio najvažnijeg igrača ekipe što su tokom cele prošle sezone govorili svi stručnjaci i navijači u Engleskoj.

Jasna vam je iz ovog kratkog sižea životna priča momka o kome će danas i narednih dana brujati Srbija.

Govorimo o dečku koji zna kako je to biti u teškoj situaciji, koji zna kako život ume da se igra sa nama i bude nepravedan, koji zna kako ustati posle "poraza" i onih životnih, a ne samo onih na terenu.

A o njegovoj ljudskosti, humanosti, osećaju empatije, filantropiji i svemu tome takođe ima štošta da se napiše, a o tome najviše znaju stanovnici njegovog rodnog sela.

Za razliku od brojnih svojih kolega, saigrača iz reprezentacije, Nemanju Matića ne zanimaju Beograd, noćni život, provodi po splavovima, bančenje do jutarnjih sati. Ne!

Svaki svoj dolazak u rodnu zemlju provodi tako što ode u svoje rodno Vrelo, svoje selo u blizini Uba i tamo se trudi da na svaki način pomogne svojim zemljacima i ulaže u razvoj, u infrastrukturu sela i spreman je da pomogne šta god da je potrebno u tom trenutku. Uostalom, čim stigne tamo, prvo što uradi jeste da pita šta, kome i gde treba da se pomogne.

- Svaki put kada dođe u Vrelo, on svrati ovde u prodavnicu, uzme svesku sa dugovanjima, sve sabere i onda plati. Komšije koje dođu kasnije da izmire dugovanja, uvek ostanu zatečeni njegovim potezom - ispričala je za "Blic" jednom prilikom Ljiljana Popović, radnica lokalne radnje koja se nalazi samo par metara od Matićeve kuće.

Asu "crvenih đavola" nije bilo strano ni da se raspita ko od njegovih drugara ima nekih kockarskih dugova koje ode i uredno namiri.

I ne samo to, uopšte vas neće tokom leta iznenaditi prizor ako prolazite kroz vrelo da vidite Nemanju Matića u porti crkve Svetog Nikolaja kako kosi travu ili obavlja neki drugi posao.

On je uostalom i donator te crkve, izgradio je i savremenu česmu u porti, koja u njegovu čast nosi lik Svetog Georgija, s obzirom na to da je Đurđevdan krsna slava njegove porodice. Donirao je i sredstva za renoviranje Osnovne škole u koju je išao. Napravio je terene za mali fudbal i ostale sportove kako bi deca mogla da se igraju.

A ovo što je sada uradio za malog Dušana uopšte nije prvi put da učestvuje i pomaže u radu humanih organizacija, da uplaćuje novac za pomoć za lečenje dece.

Redovno sarađuje sa Jovanom Simićem koji je pokretač brojnih humanitarnih akcija u kojima uglavnom učestvuju sportisti. Matić je jedan od njih i redovno ako je potrebno pošalje ili svoj dres koji se stavlja na aukciju ili nešto drugo uradi, a o novčanoj pomoći se ne govori, ali u nju ne sumnjamo.

Uostalom, takav je naš Nemanja. Nije on navikao mnogo da priča, ali nas zato u svakom momentu učini ponosnim što možemo da kažemo da je iz Srbije.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)