Srbijo, ne zovi me! Ko je sledeći? Mijat, Jevrić, Lazović, Tadić, Matić, Nastasić... Niz se sigurno nastavlja!

Matija Nastasić i Luka Milivojević su rekli svoje! Srpski fudbal je dobio još jednu gorku reprezentativnu epizodu serije koja se pojavi na svakih nekoliko godina sa glavnom temom igrača koji ne žele da igraju za nacionalni tim.

Najčešće je to iz razloga svađe i neslaganja sa selektorom i nezadovoljstva statusom koji imaju, a to je nešto što hronično prati naš nacionalni tim, pa da kažemo od kada se za kotrljala lopta na ovim prostorima.

Ne pamtimo da je neki selektor uspeo da provede svoj boravak na klupi srpske selekcije da nije došlo do mimoilaženja i sukoba i na kraju krajeva da se nije suočio sa odbijanjem nekog igrača da igra za nacionalni tim.

Razlozi mogu biti svakojaki, javnost može biti na jednoj ili drugoj strani, kao i sada, ali nekako se čini da je ovo postala sigurna stvar i tradicija u srpskom fudbalu koja nikada neće biti prekinuta.

Zato već sada, takoreći, na početku ovog teksta možemo da se zapitamo ko je sledeći koji će "odjaviti" Srbiju i do kada će se to nastavljati, a hoće, verujte nam.

Luka Milivojević i Matija Nastasić su samo poslednji primeri. Njih dvojica su u utorak tokom dana jasno i glasno poručili da neće igrati za nacionalni tim dok je selektor Mladen Krstajić.

Defanzivac Šalkea je to decidirano i poručio uz opasku da ne želi da bude deo ove sadašnje ekipe sada.

Sa druge strane, kapiten Kristal Palasa je optužio selektora i njegovog pomoćnika da "lažu i obmanjuju javnost pričama da je zajedno sa menadžerom Faljijem Ramadanijem pokušao da izazove puč u reprezentaciji na Svetskom prvenstvu".

Iako nije ništa rekao da li želi ili ne želi da igra za "Orlove", jasno je da je dok je Krstajić selektor ovom svojom izjavom zatvorio vrata nacionalnog tima.

Da se ne uplićemo sada u slučaj sa prethodnim selektorom Slavoljubom Muslinom i Sergejom Milinkovićem Savićem, jer javnost nikada nije saznala šta je razlog zbog koga vezista Lacija nije igrao u kvalifikacijama za Mundijal, a na kraju je ceh tome platio baš tadašnji selektor, idemo odmah na slučaj pre toga.

Dušan Tadić i Nemanja Gudelj su javno odbili da igraju za Srbiju za vreme selektorovanja Radovana Ćurčića kada se nisu pojavili na spisku za jednu reprezentativnu akciju.

Sadašnja "desetka" Srbije je tada iz novina praktično saznala da nije među pozvanim igračima i onda jasno poručila da je to ponižavanje i omalovažavanje njega, dok je Gudelj istakao da se oseća kao da ne pripada tu.

- Pogodilio me je to. Igram u najjačoj ligi na svetu i mislim da imam najbolji učinak od svih igrača (sedam golova i sedam asistencija). Već drugu godinu sam među pet najkreativnijih igrača u Premijer ligi Engleske. Svako ima pravo na svoje mišljenje, ali nije u tome najveći problem. Na svakom spisku reprezentacije sam pet godina, odazivam se na svaki poziv i sada, praktično iz novina, saznajem da nisam među reprezentativcima. I još da saznam da nisam dovoljno dobar. Mislim da sam zaslužio da me neko pozove i kaže o čemu se radi. Jer, verujte, nema boljeg osećaja nego igrati za reprezentaciju. Ovaj način na koji se selektor Radovan Ćurčić ophodi prema meni je omalovažavanje i ponižavanje - govorio je tada Tadić.

- Nisam osoba koja cvili, uvek sam se povinovao odlukama selektora, ali osećam da ne pripadam više ovde. Igraju neki igrači koji su rezerve u svojim klubovima ili sede na tribinama. Kako je to moguće? Zadržaću mišljenje za sebe. Sa druge strane, uvek sam davao 300 posto, a neki su dolazili da bi se zabavljali. Izgleda da Ćurčiću nije važno kako se trenira - bile su reči Nemanje Gudelja.

Pre njih dvojice je Radovana Ćurčića "oladio" i Filip Đorđević koji nije mogao da podnese to što je rezerva, jer je smatrao da zaslužuje da bude prvi napadač s obzirom na to da u Laciju igra u tandemu sa Kloseom.

Sve se to dogodilo tokom i posle prijateljske utakmice sa Grčkom kada na aerodromu nije hteo ni da se pozdravi ni sa kim od igrača ili iz stručnog štaba, a svoju odluku je saopštio putem društvenih mreža i to samo svojim prijateljima.

Mandat Siniše Mihajlovića na klupi Srbije je takođe bio obeležen sukobima sa igračima počevši još od onog proterivanja Adema Ljajića posle prve prijateljske utakmice zato što nije želeo da peva himnu, ali to je bio tek početak.

Vrlo brzo je selektoru Mihajloviću i Nemanja Matić rekao da neće da igra za reprezentaciju, jer nije zadovoljan svojom ulogom i statusom rezerve igračima od kojih je kvalitetniji, a u to vreme sećamo se da je bio jedan od najboljih igrača Benfike.

U nacionalni tim se vratio tek za kvalifikacionu utakmicu protiv Hrvatske u Beogradu nakon što je došlo do pomirenja njega i Mihajlovića pod pritiskom javnosti.

A baš tada, kada se Matić vratio, Neven Subotić je izašao u javnost i poručio da više neće igrati za reprezentaciju. Iako nije rekao da je to njegov oproštaj, već da samo u određenom periodu selektor (ko god bio) ne računa na njega jer želi da se posveti klubu. Ispostavilo se na kraju da je njegova reprezentativna karijera od tog momenta završena.

Danko Lazović i Aleksandar Luković, u tom momentu vedete Zenita, posle debakla Srbije protiv Estonije u Beogradu pod selektorom Vladimirom Petrovićem Pižonom, poručili su da se na njih dvojicu ne računa više do kraja kvalifikacija.

Luković se kasnije vratio u nacionalni tim kada je selektor postao Mihajlović, dok se Lazović vratio kada je ekipu kratko vodio Dik Advokat.

I možda najuspešniji srpski selektor u 21. veku, ili makar onaj koga je javnost najviše volela, Radomir Antić, nije da nije imao problema sa igračima, bez obzira na to što je imao odlične rezultate i odveo nas na Svetsko prvenstvo.

Njemu je samo nekoliko meseci pre Mundijala, Vladimir Dišljenković, tadašnji drugi golman poručio da ni on, a ni Srbija ubuduće ne računaju na njega, ali to nije sve. On se odrekao srpskog državljanstva i uzeo ukrajinsko. Javno nije progovorio o svojim razlozima, a razlog je verovatno i razočarenje što je bio večita rezerva Vladimiru Stojkoviću.

Eh kakav je život, ali recimo Vladimir Stojković je došao glave i Dragoslavu Jevriću u reprezentaciji Srbije, naravno svojim radom i kvalitetom, ne na neki drugi način.

Mnogi su zaboravili na tu epizodu kada je Srbija postala samostalna 2006. godine i kada je kao prvi selektor izabran Havijer Klemente. "Mali Napoleon" je tada na spisak za prvu utakmicu protiv Češke stavio Jevrića, prvog golmana sa Mundijala, i Stojkovića, koji je bio treći golman i čuvar mreže koji je predstavljao budućnost.

Međutim, nekoliko sati pred meč, Jevrić je spakovao stvari i otišao, a razlog za to jeste što mu je saopšteno da će utakmicu početi Stojković, a ne on.

Nešto posle Jevrića i Ivan Ergić je odlučio da se povuče iz reprezentacije, ali je njegov razlog bio taj što nije mogao da se uklopi sa saigračima. On nije voleo izlaske i sve ostalo što većina srpskih fudbalera voli, njega su interesovale druge stvari, na okupljanjima je često bio sam i izdvojen od ostalih i onda je jednostavno rešio da digne ruke, a kako je priznao smučio mu se i odnos FSS-a prema njemu.

Isto to je svojevremeno uradio i Predrag Mijatović Milovanu Đoriću pred utakmicu kvalifikacija za Svetsko prvenstvo protiv Rusije u Beogradu.

Samo par sati pred meč, kada je Đorić saopštio startnu postavu u svlačionici, a u kojoj nije bilo mesta za Mijatovića (prednost dobili Kežman i Drulić), prekaljeni napadač se tada uvredio i napustio ekipu i stadion odmah.

Da se ne vraćamo dalje u prošlost, a takvih primera je bilo još mnogo, a možda smo i neke propustili, ali nadamo se da vam je jasno na šta želimo da aludiramo.

I opet ponavljamo, da više nije bitno ko je na čijoj strani, ko je u pravu, ali sve to što se dešava i dalje nikome ne donosi dobro, a naročito ne srpskom fudbalu, srpskoj reprezentaciji, a zbog toga na kraju ispaštamo najviše mi navijači.

Mi koji toliko želimo pobede, nadamo se uspesima i kao i uvek, iako unapred znamo šta će se dogoditi, opet biramo da verujemo u njih.

BONUS VIDEO: