Umoran sam od fudbalskih kartela i statuta skrojenih po meri pojedinca: Otvoreno pismo Marka Miškovića posle ostavke u Napretku!

Nema meseca, nedelje, dana, a da u srpskom fudbalu ne bude skandala. Malo Večiti, malo Voša, malo klubovi sa "južne pruge", zaslužni su za to što mi novinari uvek imamo o čemu da pišemo, kada je ružna strana najlepšeg sporta u pitanju.

Ovoga puta, povod za tako nešto dao nam je sin Miroslava Miškovića Marko, koji je posle tri godine istupio sa mesta predsednika Napretka.

Sve se dogodilo posle utakmice u Nišu, ali ona je bila samo "Gavrilo Princip", a ne i pravi uzrok takve odluke.

Problemi u srpskom fudbalu daleko su dublji od te jedne utakmice. Bez obzira na njen ishod i na to da su Čarapani zakinuti. Njih u prvi plan stavlja i dugogodišnji finansijer kruševačkog kluba, obrazloživši podnetu ostavku umorom od raznih pojava i „galerije likova“.

- Posle svih dešavanja u prvenstvu, koja su se intenzivirala već na početku aktuelne sezone, u prilici sam da se na ovaj način obratim javnosti. Sedam godina na čelu Napretka nastojao sam da potpuno samostalno, ličnim finansiranjem svih nivoa i struktura kluba, pokažem kako se u Srbiji može raditi časno, pošteno, privatnim sredstvima, da se može uspešno ulagati u sport i dostojanstveno boriti za uspeh. U toj su mi misiji najveći saradnici bili igrači, administrativni i celokupni sportski sektor Napretka, koji je neretko odolevao različitim pritiscima, podnosio tešku žrtvu zarad osećaja sportskog digniteta, časno se borivši na terenu, a i van njega, ne dozvoljavajući da bilo ko potceni rad i ogroman trud. Na tome sam svima duboko zahvalan.

Za sedam godina, na mestu predsednika dugovanja od preko 1.500.000 evra uspeli smo da u potpunosti otplatimo, u celini finansijski oporavimo Napredak i uložimo značajna sredstva u sve infrastrukturne, sportske i administrativne nivoe kluba. Sedam godina je Napredak sinonim u fudbalskoj Srbiji za čestito postupanje, sportsko nadmetanje i iskazivanje brige za napredak domaćeg fudbala u celini, međutim... Posle tih i takvih sedam godina, ostao je samo gorak ukus obmane, izrazitog razočaranja i teškog umora.

Umoran sam od saznanja da lični samopregor i časni fudbalski entuzijazam, bez podrške lokalne samouprave, nije bar jednako poštovan kao sumnjivi kladioničarsko-servilni napori izvesnih klubova iza kojih stoje organi njihovih lokalnih samouprava. Umoran sam od najrazličitije galerije likova i naravi „sportskih radnika“ koji čine ništa drugo do ličnu telesnu gardu onih koji unižavaju fudbalsku igru, rugaju se poštenju i časnoj borbi za bodove.

Umoran sam od takve sudijske organizacije koja ostaje nema i gluva na sve dobronamerne institucionalne predloge i sugestije u vezi sa suđenjem a onda, kada progovorite o tome javno, budući da vaš glas na sednicama ostaje negde u tmini zamagljenih prostorija institucija unutar Fudbalskog saveza, čeka vas „preki sud“ kontroverzne Disciplinske komisije FSS, čiji je zadatak da vas, kroz osudu za verbalni delikt, „disciplinuje” i onemogući slobodnu reč.

Umoran sam od fudbalskih kartela, neprincipijelnosti, statuta skrojenih po meri pojedinca, sramotne medijske slike i potpunog nipodaštavanja rada regionalnih fudbalskih centara u kojima nema „omerte“ usled nečasnih sudijskih odluka i delegiranja sudija po potrebi nagrađivanja poslušnika ili kažnjavanja slobodnih.

Ovaj umor mi, međutim, ne daje pravo da odustanem od borbe za boljitak srpskog fudbala u svim njegovim segmentima. Ukoliko je moja ostavka na mesto predsednika Napretka korak u tom pravcu, tu žrtvu podnosim dostojanstveno - stoji u pismu Marka Miškovića srpskoj sportskoj, ali i onoj široj javnosti.

BONUS VIDEO:

(Espreso.co.rs)