SVE SRAMOTE SRPSKIH SELEKTORA: Krstajiću, nisi usamljen, sećate li se ovih fudbalskih bogova u dresu Srbije?! (FOTO)

Slučaj "Milivojević" mora bar jednom godišnje da zadesi našu reprezentaciju, ako se uopšte može nazvati tako pošto nas više bruka na velikim takmičenjima nego reprezentuje.

Ali šta je tu je, bolju nemamo. Setimo se Matića, Ljajića i Mihajlovića, Muslina i Sergeja, a Mladen Krstajić kao da je video od iskusnijih kolega da svaki selektor mora da uzme na zub neku zvezdu tima, pa se i on odlučio na taj potez. Naravno, neopravdano, jer je (čitaj) kapiten Kristal Palasa Luka Milivojević izneo ono što svi odavno znaju, a o čemu se ne priča jer niko ne želi da ostane bez mesta u nacionalnoj selekciji koja u slučaju nedostatka utakmica, svađa sa trenerom, pa čak i bitisanja bez kluba ume da podigne cenu i "vine vas u orbitu" ovog besmislenog fudbala sa astronomskim cenama koje nemaju veze sa vezom.

U svakom slučaju preduslov je da imate odličnog menadžera koji je sa aktuelnim selektorom u dobrim odnosima i to je to. Pola tebi, pola njemu, svi srećni i svi zadovoljni, igrač igra u dresu sa državnim grbom, menadžer trlja ruke, a selektor čeka svoj deo kolača od naredne prodaje.

Tako to ide i zato u reprezentaciji nikada ne igraju oni najbolji već oni kojima se uskoro planira prodaja. Reprezentacija može da se poredi sa privatnom školom, za one sa malo dubljim džepom koji svoje sinove guraju kod najboljih i ne žale kintu za njihovo "obrazovanje", a ona dobra i fina deca bez roditelja sa dubokim džepom ostaju u "drugoj ligi", ali njih nema ko da vidi, odnosno ne želi da ih vidi jer nema koristi od njih.

Od osamostaljenja Srbije bilo je pregršt igrača koji su upali u reprezentaciju pravo niotkuda.

Aleksandar Trišović kao član OFK Beograda je igrao u prvom meču Srbije, Aleksandar Sedlar nepoznat čak i najzagriženijim ljubiteljima fudbala je u to vreme bio fudbaler Metalca, a Muslin je u njemu prepoznao "nešto", a samo par meseci kasnije je napravio transfer u Poljsku, Marko Mirić - subotički Ronaldo je svoje igre u reprezentaciji iskoristio za transfer u Zvezdu, Andrija Živković sa svega 16 godina predstavio se fudbalskom svetu, pa i Srđan Mijailović koji je jedva punoletan igrao meč u Škotskoj na prvom meču kvalifikacija za Mundijal u Brazilu.

Svaki od selektora koji su vodili reprezentaciju je imao svog miljenika, ne zato što mu se dopada taj igrač i njegova igra, već zato što je taj fudbaler planiran za prodaju i zato što je selektor dobio takvo naređenje kome ne sme da se suprotstavi i da hoće.

Ali, da ne upiremo prstom ni u koga, ostavićemo stručnjake da rade posao kako najbolje znaju i da nas što više raduju njihove pobede nad Litvanijom, Farskim ostrvima, Moldavijom i ostalim fudbalskim velesilama, a da sa prosečnom Švajcarskom pokleknemo pre meča.

Reprezentacija je u Srbiji postala predmet podsmeha, a što se nas tiče neka tako i ostane sve dok u savez ne uđu pravi ljudi koji i ne žive u ovoj zemlji i stvarno žele da pomognu ovoj komediji od sporta. Prijatno i do nekog novog Klementea i Đorđa Tutorića na štoperu.

Da ne pričamo o Iliji Petkoviću, koji je na SP u Nemačkoj 2006, kada smo još bili SCG, poveo svog sina Dušana, koji je u tom momentu bio igrač bez kluba, koji je trenirao sa OFK Beogradom.

Nek nas se čuva neki novi Gurban Gurbanov i reprezentacija Azerbejdžana... Ili ipak mi njih da se čuvamo?

BONUS VIDEO: Pres konferencija Bate Mirkovića i Lole Smiljanića pred Bešiktaš

(N.H)