OTKRIVENA NEVEROVATNA POZADINA PRIČE O PASTIRU LUKI MODRIĆU! Autor dokumentarca: Pojma nisam imao ko je na filmu... (FOTO) (VIDEO)

Surovi Velebit, kamen i krš, nekoliko koza. Iza njih, sa štapom u ruci, Luka Modrić. Sve se to može videti na videozapisu Pavla Balenovića u čiji je kadar dokumentarca o vukovima “utrčao” upravo naš reprezentativac, tada petogodišnji dečak. Zasigurno nije ni slutio kako će godinu dana kasnije zbog ratnog vihora morati da napusti svoje selo, zaselak Modrići u kojem je živeo njegov deda Luka. Roditelji - otac Stipe i majka Radojka, do početka rata 90-ih, radili su u obrovačkoj tvornici trikotaže Trio. Neretko je mali Luka, posebno u letnjim mesecima, boravio kod dede.

Vođeni tom činjenicom i snimkom koja je obišla svet, nije teško zaključiti da se i naš fudbalski junak znao da se posveti čuvanju koza. Inače, nekoliko stotina metara iznad kuće u kojoj mu je živeo deda, postoje i velebitski pašnjaci na koje su stanovnici obližnjih sela dovodili svoja stada ovaca i predavali ih pastirima na čuvanje dok ne prođe letnja žega. Meštani vole da se šale na svoj račun i da govore kako u takvim uslovima mogu da prežive samo Modrići, vukovi i poskoci! Vratimo li se na Lukinog dedu, onda ne možemo da preskočimo činjenicu da je kao vredan čovjek održavao cestu koja je vodila prema Svetom Roku i spajala Dalmaciju s Likom. Imao je i cestarsku kuću, sagrađenu od lepo obrađenog kamena, ali je, nažalost kao i mnoge druge, uništena tokom rata.

- Uh, koje je to veselo dete bilo, onako sitan, živ, spretan, nadasve poslušan. Odmah se videlo da će od njega nešto biti - bile su reči Lukine rođakinje koju su novinari Jutarnjeg zatekli u Modrićima i koja nam je rekla da se ne voli fotografisati za medije, štaviše, čak su i njeno ime morali da zataje.

U tom skrivenom blagu Balkana, Luka se nije nimalo razlikovao od svojih vršnjaka. Skakao je s kamena na kamen, odnosno, bilo je to tek blago doticanje kamenih gromada - više bi se moglo pričati o tome kako je poput leptira lebdeo nad sivilom velebitskog krša u potrazi za zelenim oazama.

- Nemojte se čuditi što Luka onako brzo trči, jer kad od malih nogu krenete preskakati to kamenje, u jednom trenutku ‘dotrčite’ do razmišljanja da možete nadmašiti i najbolje atletičare sveta. Iz ličnog iskustva znam kako nakon boravka u netaknutoj prirodi uz stada ovaca ili koza možeš da trčiš danima i da ne staneš. Zar najbolji primer nije upravo Luka, koji je u ogledu s Englezima u produžetku utakmice trčao bolje nego kad je počeo dvoboj u Moskvi. E, to su geni kameni učinili - pojašnjava Šime, dobar prijatelj Modrićevih.

Još u septembru prošle godine Pavle Balenović, muzičar i bivši član country benda Plava trava zaborava, kaskader i istinski zaljubljenik u prirodu, vukove, Liku i Velebit, na svoj YouTube kanal stavio je sedmominutni film “Wolf attack sequence” (Napad vuka), snimljen pre 28 godina.

Imao je puno pregleda, njegovi videosnimci imaju ih uvek, jer Balenović ima poseban stil, oseća se u njima duboka osobna uključenost u svakom kadru i golema strast prema onome što snima. To je, uostalom, najbolje pokazao BBC-jev dokumentarac “Wolfman - the diary of Paul Balenović” (Čovek vuk, dnevnik Pavla Balenovića) koji priča njegovu posebnu, dirljivu priču o čoveku i vuku i povratku jednog vučjeg čopora u prirodu. Taj dokumentarac mnogi i danas smatraju jednim od najboljih u svetu filmova o odnosu čoveka i životinja - prikazan je na neverovatnih 44.000 TV stanica, piše Jutarnji.

A kada je neko, gledajući sedmominutni “Napad vuka” i čitajući autorov komentar, pitao je li maleni, plavokosi dječak koji se na snimku pojavljuje u drugom minutu, današnji kapiten Vatrenih Luka Modrić, a Balenović to potvrdio, broj pregleda počeo je da raste neverovatnom brzinom. Kako se priča o tih dvadesetak sekundi snimka iz Lukinog detinjstva širila internetom, tako je broj pregleda rastao za pet, šest hiljada po satu.

U filmu Luka, koji s hrvatskom reprezentacijom došao do drugog mesta na Mundijalu, tada petogodišnjak, u prevelikoj plavoj jakni, skače sa stene na stenu i štapom tera koze, pomažući ocu da ih potera u zaklon. I duva jaka, slavna velebitska bura.

Do autora filma novinari su uspeli da dođu tek preko njegovog YouTube kanala, no nije imao previše vremena za razgovor. Kaže kako ga je iznenadna reakcija javnosti na film šokirala ponajviše zato što ga je objavio pre gotovo devet meseci. A trenutno je “na zadatku”.

- Vreme je kada ne bih smeo da prepustim termine koji su gotovo uslov da neke svoje naume ostvarim u onim meni poznatim divljinama - rekao je i objasnio da radi na projektu za koji se priprema već dugo i ne može propustiti priliku da ga ostvari jer bi morao čekati do sledeće godine.

- A do tada je predugo čekati jer i meni se godine tovare na leđa i ko zna koliko će me dugo noge nositi. Osim toga i srce me vuče pa mu treba udovoljiti - otkrio je.

Ipak odgovorio je na neke od stotina reakcija na otkriće “malog Modrića”.

- Godinama nisam imao pojma da sam te davne godine snimio Luku s ocem na starom imanju rekonstrišući napad vukova za svoj dokumentarni film - komentarisao je.

- Verujem da ni Stipe ni sin Luka nisu uspeli da vide ovu sekvencu jer uz sve napore nisam uspeo da im javim prošle godine da sam montirao “snimke iz 1990”.

Ispričao je i kako je nastao film.

- Dole južno na samoj staroj cesti bila je kuća Modrića (Jasenice). Jedne sam večeri sreo Stipu. Zbog čestog gubitka svetla dok smo razgovarali, zbog labavih žičanih kontakata na akumulatoru koji je koristio u sobi, dao sam mu svoju lampu za akumulator. Taj mali dar bio je dovoljan za početak našeg prijateljstva. Godinu dana kasnije snimili smo scene za moj dokumentarni film o vukovima. Ideja je bila rekonstruirati česte napade na stoku na planini od leta do prvog snega. Odavno je čovek u tim krajevima zauzeo stanište vuka i oterao mu prirodni plen. Da bi preživeo, vuk je počeo da otima ljudsku imovinu, stoku koju su uzgajali u priličnom broju. Uprkos svemu, nije bilo rata između vuka i čoveka. Očekivalo se da treba ostaviti nešto i za vukove. Ali to se stvorenje ipak smatralo štetočinom, što je izazvalo istrebljenje na mnogim područjima. Nameravao sam da pridonesem boljem razumevanju vukova i promeni negativnog mišljenja o njima. Činilo se da i Stipe misli isto. Tako smo organizovali i snimili planiranu epizodu. Životinjama koje su se koristile tokom snimanja nije nanesena nikakva bol - objasnio je.

Za Modriće je napisao da su “pristojni i dobri ljudi” koje je posećivao kad god bi odlazio da snimaju divlje životinje, prirodu i život u planinama.

- Tako sam snimio i prijatelja i njegovog sina koji su prikupljali stado koza, zatvarajući tor i neke planirane scene prema planu za film. Ubrzo nakon 1990. godine, rat je uništio njihov dom. Sve se odjednom promenilo i više ih nisam video. Otišli su kao i mnogi ljudi iz tog kraja. I onda sam tek pre samo nekoliko godina dobio informacije o tome ko je mali dečak koji je pomagao ocu u mojoj epizodi. Taj dečak postao je poznati hrvatski fudbalski igrač Luka Modrić. Čitao sam kako je ostvario svoj dečački san - napisao je Balenović.

Luka snimke nije mogao da vidi jer su sada objavljeni prvi put. A stvari su se znatno promenile od snimka malenog, plavokosog Luke koji žustro korača velebitskim pašnjakom.

- Nakon rata puno je mina ostalo po planini, što je uništilo sliku celog tog planinskog područja. Strah i nesigurnost za svakog posetioca. Danas se to područje još više promenilo. Gradnja autoputa trajala je nekoliko godina, što je uništilo mir i sklad potreban divljači za život. Možda čak i pregust sezonski turizam i promet prema obali takođe je uticao na to. Vukovi su nestali. I ljudi su nestali. Nedavne klimatske promene, ekstremno vruće ljto, nemar i nedostatak ljudske brige, izazvali su požare u okolini. To je verovatno pokrenulo i vukove prema severu, gde su upravo počeli novi projekti u stočarstvu. I evo, upravo se događa da vuk, zakonom zaštićen kao visoko ugrožena vrsta, postaje smetnja u prostoru u kojem je oduvijek uspevao da živi. Već svedočimo idejama za ograničavanje vuka i smanjenje njegovog broja ubijanjem. Novac će odlučiti kako će sve završiti, kao što je to u većini važnih problema u našem životu - napisao je Pavle Balenović.

- Kao što sam spomenuo, vuk je simbol prave divljine, tako je i ponosni simbol Velebita. Luka Modrić, koji je najranije detinjstvo proveo u staništu vukova i sve mlađe generacije nakon njega, moraju biti ponosni na tu činjenicu. A ponosna Lika počašćena je imenom koje je dobila upravo po vuku, tom veličanstvenom stvorenju čiji je dom i prirodno stanište uvek bila - zaključio je. (Grčki - liekos/lyk znači - vuk prim.aut.)

BONUS VIDEO: Radost Francuza, tuga Hrvata na Exitu posle drugog gola Galskih petlova

(Espreso.co.rs/jutarnji.hr)