SRBI, NIJE VALJDA DA STE SE LOŽILI NA OVU EKIPU I OVOG SELEKTORA? Zašto naš tim nikad neće napraviti ništa na Svetskim prvenstvima (VIDEO)

Srbija će pobediti Brazil u trećem kolu prve faze Svetskog prvenstva u fudbalu i plasirati se u narednu rundu.

OK, ako ste prestali da se smejete i spustili se na zemlju, da nastavimo. Naravno da postoje teoretske šanse, da Brazilci igraju u grču opterećeni očekivanjima da osvoje ovo SP, da danas svi igraju fudbal blablabla...

Svi, ali ne i Srbija, nekad Srbija i Crna Gora, nekad Jugoslavija. Onomad smo birali igrače po republičkom ključu, pa su neki rasni strelci morali na klupu kako bi igrali slabiji iz bratskih nam republika.

Zatim smo se svađali oko toga ko će koje kopačke da nosi. Pa smo sputavali genijalce kako bi igrali fabrički igrači. Pa je Mijat pogodio prečku. Jedino da ja pamtim da smo ličili na nešto bilo je pod Antarom u kvalifikacijama, a onda i na SP u Južnoj Africi, ali samo na mahove.

Pred kvalifikacije za ovo prvenstvo uzeo nas je Slavoljub Muslin, koji je žrtvovan zbog menadžerskih kombinacija. Ta matrica da pojedini igrači koji ni u ludilu reprezentativni dres videli ne bi moraju da igraju kako bi se unosno prodali u Englesku, Italiju ili gde već, a od njih razni treneri, menadžeri i sumnjive njuške koje se motaju okolo uzeli masne provizije, postala je toliko opšte mesto da je bezveze vraćati se na nju.

Zašto smo se onda ložili uoči ovog Svetskog prvenstva? Šta se to toliko dramatično promenilo u srpskom reprezentativnom fudbalu? Da li su počeli da da ga vode časni i pošteni ljudi, a ne partijski aparatčici koje su politika i sumnjiv biznis doveli tu gde jesu?

Da li smo možda dobili selektora, a ne čoveka kome je ovo prvi trenerski posao u životu?!

Da li su igrači postali dominantni u vodećim evropskim klubovima, čast veoma retkim izuzecima?

Ako imamo tri odgovora koja počinju s NE, da obrazložimo malo te odgovore.

Fudbal nam je bespovratno unakažen politikom. Na stranu ono slikanje na Andrićevom vencu pred SP, pre početka svake srpske lige unapred se zna ko će biti prvak.

Uoči ovog npr. kolega mi priča kako su mu iz jednog od dva najveća kluba u zemlji još pre prvenstva poručili da se ne loži i da će oni drugi biti prvaci. Po ključu. Da se ne naljute važne persone koji navijaju za njih, a pitaju se za gotovo sve u zemlji.

Menadžerske kombinacije, polumafijaške muljačine, analfabete koje su s fudbalom na Vi, klupski čelnici koji se tale s kriminalcima s tribina, pljuju jedni druge, pa se onda izljube i nađu zajedničku korist pod okriljem preduzeća zvanog "Fudbalska reprezentacija Srbije", sve je to toliko bljutavo i izanđalo da mi zaista nije jasno dokle više ova (patriJotska) ložana.

Kao, nisi dovoljno Srbenda ako te ne loži fudbal, šta li? I to u zemlji s onakvim košarkašima, vaterpolistima, odbojkašima i odbojkašicama...

Drugo, ima li uopšte svrhe pričati o selektoru u kontekstu priče o treneru, ne o ozbiljnom treneru? On je tu jedino da bi igrao Sergej Milinković Savić, od čije će prodaje u Juve, Real, Mančester ili gde god mnogi imati koristi.

Neki od njih danas se nalaze u ložama stadiona u Rusiji na kojima Srbija prolazi još jednu bolnu golgotu.

Kad smo već kod Sergeja, dečko zna lopte. Ne treba ga zaklati zbog 90 loših minuta protiv Švajcarske, kao ni bilo koga od njih. Oni prosto nemaju selektora, ne znaju šta igraju, nemaju glavu, ni rep, tako da onih 10-15 minuta po utakmici koliko zaličimo na tim dugujemo njihovom individualnom kvalitetu.

Koji nije sporan, ali nemojmo da se lažemo, nije vrhunski. Daleko je od toga. Uostalom, jedini koji igra za jedan od 10 najboljih klubova na svetu jeste Nemanja Matić. Kolarov i Ivanović su nekad bili u vrhunskim klubovima, sve ostalo je suvi prosek.

Ipak, i takvi kakvi su, oni su bolji od ogromne većine nas u svojim poslovima. Rodoljublja im ne manjka, ali vrhunskog kvaliteta nema i zato je ružno napadati one koji ne znaju (dovoljno).

Švajcarska je prosto bila bolja i konkretnija, više su želeli pobedu, imali su plan i strpljivo su sačekali svoje šanse. Mi nemamo za čim da žalimo, jer niti smo igrali kao muve bez glave, što reče Mitrović, niti smo odjednom zaboravili da pikamo lopte.

Ne ide nam ta rabota baš najbolje, bar ne kao malopre pobrojanim košarkašima i inima.

Ovde je važna još jedna stvar. Kad god fatalno izgubimo, nama je neko drugi kriv. Juče su to bili Albanci u dresu Švajcarske.

Provokativna proslava golova imitiranjem orlova s albanske zastave više je problem Švajcarske nego naš. Što to nama toliko smeta? Zar Kosovo nije Srbija, kako se godinama busamo u patriotska prsa? Šaćiri ima (i) srpsko državljanstvo?

I da vas pitam, pa slobodno raspalite u komentarima: šta mislite, kako bi Albanci reagovali na srpska tri prsta? Znam, znam, nema ništa sporno u tome, istorijski pozdrav i tako dalje. Ali, razmislite na sekund da li njima ta tri prsta jednako bodu oči kao nama albanski orlovi?

Sad će dežurni dušebrižnici da krenu da se frljaju pobijenim Srbima, OVK koljačima, otcepljenjem Kosova koje ne priznajemo i sličnim stvarima koje nam zagađuju život predugo.

Ljudi, vi na terenu i mi van terena: hajde da pričamo o fudbalu. O sportu. O golovima. O lepoti te igre.

A ne pričamo o tome jer su nam umovi zatrovani politikom. Umesto da fudbal i fudbaleri batale te političke idiotarije i nastave da se bave svojim poslom, oni pale varnice, a masa se loži.

Evo me na moru u Grčkoj, Srba je u mestu u kome letujem zaista mnogo i svi su sinoć po kafićima i danas na plaži mrmljali sebi u bradu, pominjući užu i širu rodbinu Džaki i Šaćiriju. I oni su mučenici naseli na ta politička sr*nja, ali neka se time bave ti koji su ih zvali da brane boje Švajcarske.

Naš problem su naši limitirani fudbaleri, mafija koja je preotela fudbal, deca koju prodajemo u belo roblje s 15 godina, politika koja kadrira i u sportu... Slobodno nastavite niz.

Naravno, tu je i onaj nemački idiot od sudije, ali to je neka druga priča.

Samo da ne bude da nas je oštetio jer nas mrzi. Niko nas ne mrzi. Dok god su nam mozgovi u tim okovima, nama spasa nema. Ni kao navijačima, ni kao Srbima.

A možda mi zaista pobedimo Brazil za nekoliko dana...