PROĐEŠ SRBE - POKORIŠ EVROPU! Ime Zvezde i Partizana je u fudbalskoj istoriji, ali ne zbog osvojenih trofeja! Tu su i Arkanovi tigrovi... (VIDEO)

Srpski timovi su po svemu sudeći velika talija za evropske klubove koji neretko posle mečeva sa našim najboljim timovima u takmičenjima pod okriljem UEFE završe na samom vrhu Starog kontinenta. Povod za ovu priču je pre svega uspeh Arsenala ove sezone koji je jesenas bio u grupi sa Crvenom zvezdom...

Ovaj "ritual" je počeo sada već davne 1992. godine i utakmicom između Crvene zvezde i Sampdorije u Kupu evropskih šampiona, gde su se srpski i italijanski klub našli u istoj grupi takmičenja, iz koje je samo jedan klub išao direktno u finale.

Moramo priznati pomalo čudan format takmičenja, ali tim koji je tada vodio Vujadin Boškov je izbacio tadašnjeg šampiona Evrope i plasirao se u finale koje su izgubili od Barselone rezultatom 1:0 golom Kumana u 112. minutu.

Do sledećeg ovakvog scenarija čekalo se do 1998. godine i meča Partizana sa rimskim Laciom. Dejan Stanković je te godine iz Crvene zvezde prešao u "nebeskoplave" i odmah počeo da pruža sjajne partije. U prvom meču u Rimu bilo je 0:0, da bi Manćini i drugari na stadionu Partizana pobedili 3:2 i otišli dalje, a zatim došli do finala tadašnje Kupa pobednika kupova i osvojili ga pobedom nad Majorkom rezultatom 2:1.

Iste sezone Obilić čiji predsednik je bio Željko Ražnatović Arkan je kao šampion Jugoslavije u kvalifikacijama za Ligu šampiona odmerio snage sa ekipom Bajerna.

U prvom meču na Olimpijskom stadionu u Minhenu bilo je 4:0 za Bavarce, da bi u revanšu u Beogradu Bajern spustio gas i odigrao 1:1 što im je bilo dovoljno za plasman u poslednje kolo kvalifikacija, a u maju sledeće godine i za finale koje su pravom nesrećom izgubili od Mančester junajteda posle produžetaka i dva gola u poslednjim sekundama susreta.

Bajer iz Leverkuzena na čelu sa Balakom, Šnajderom, Ramelovim i tada još pomalo nepoznatim Lusijom je došao na noge Crvenoj zvezdi u poslednjem kolu kvalifikacija za Ligu šampiona u sezoni 2001/02. Posle 0:0 na Marakani, u revanšu je Bajer pokazao nadmoć i sa rutinskih 3:0 overio plasman u grupnu fazu, a kasnije i do finala i čuvenog meča protiv Reala i još čuvenijeg voleja Zinedina Zidana za pobedu Madriđana i nove titule prvaka Evrope.

A sada, Partizanov uspeh i legendarna grupa Lige šampiona koja je verovali ili ne iznedrila prvaka Evrope, i finalistu tadašnjeg Kupa UEFA ekipu Marseja, dok je Real iz Madrida kao najveći favorit ostao u senci ova dva kluba. Zanimljivo, crno-beli su ostali neporaženi na svom stadionu u sva tri meča, odigravši 1:1 sa Portom i Marsejom, da bi protiv Reala bilo 0:0, a vrlo lako je Partizan preko Saše Ilića mogao da dođe i do pobede, ali milimetri su bili prepreka tom podvigu.

Samo godinu dana kasnije, crno-beli su ponovo igrali grupnu fazu nekog takmičenja, tačnije Kupa UEFA, i uspeli da prođu grupu, a zatim u poslednjim minutima Dnjepar koji je tih godina krenuo svoju ekspanziju ka vrhu evropskog fudbala, da bi u osmini finala naišli na CSKA na čelu sa Vagnerom Lavom, i u prvom meču na svom stadionu odigrali korektnih 1:1, a onda je u revanšu moskovski tim pokazao svoje pravo lice i sa 2:0 poslao Partizan za Beograd, a oni nastavili do svoje prve evropske titule i osvajanja Kupa UEFA.

Leto 2004. godine će ostati neprežaljeno za navijače Crvene zvezde koja je u tom meču protiv PSV-a imala više od igre, imala rezultat od 3:1, ali u Ajndhoven se otišlo ipak sa rezultatom 3:2 i velikom nadom da se konačno uđe u Ligu šampiona. Međutim, debakl crveno-belih je mogao da se nasluti već na početku susreta kada su ostali sa igračem manje, a zatim do kraja meča primili pet golova i poniženi na Filips areni. Iste godine, PSV je stigao do polufinala Lige šampiona, i meča sa Milanom koji je na kraju ipak izborio plasman u finale i legendarni susret sa Liverpulom u Istanbulu.

Dva leta kasnije, Milan je bio suspendovan iz evropskih takmičenja, ali gle čuda tačno pred žreb za poslednje kolo kvalifikacija je "vraćen u bubanj" i naravno za protivnika dobio Crvenu zvezdu. Posle 1:0 na San Siru i gola Inzagija (taj gol mu je jedan od najdražih u karijeri), revanš na Marakani su roso-neri rešili u svoju korist sa 2:1 i krajnji ishod znate... Osvojen pehar Lige šampiona protiv Juventusa u finalu, a ponovo je srpski tim bio jedna od prepreka za taj poduhvat.

Da je Igor Burzanović umesto stative pogodio mrežu protiv Rendžersa, druga bi se pesma pevala. Meč za ulazak u grupnu fazu LŠ je preseo svim pristalicama Zvezde još posle utakmice u Glazgovu kada je Naćo Novo u finišu meča postigao gol za 1:0 koji je bio i krajnji rezultat susreta. Rendžeri su ispali posle grupne faze, i takmičenje nastavili u Kupu UEFA, i naravno došli do finala gde su poraženi od Zenita sa 2:1.

Crno-beli su drugo učešće u grupnoj fazi u Ligi šampiona obezbedili 2010. godine i za protivnike u grupi dobili Bragu, Šahtjor i Arsenal. Svih šest poraza u grupi bili su jasan znak da crno-beli nisu dorasli tom takmičenju, a portugalska Braga je ispadanjem iz grupa nastavila takmičenje u Ligi Evrope gde je došla do finala sa još jednim portugalskim timom - Portom koji je uspeo da ostvari pobedu i podigne još jedan evropski trofej.

I za kraj Crvena zvezda i ovogodišnje izdanje Lige Evrope. Tim Vladana Milojevića koji je bio i više nego odličan u dvomeču sa Arsenalom, čak i bliži pobedi u Londonu je svoje takmičenje završio u prvom kolu nokaut faze, a tim iz Londona iako osporavan i često izložen podsmesima uspeo da stigne do same završnice Lige Evrope i ućutka sve "neverne Tome".

Ovde se naša priča za sada završava, a srpski klubovi su svojom nesrećom upisali svoja imena u istoriju fudbala. Nadamo se da će Zvezda, Partizan, ili što da ne - neko treći, to isto uraditi nekom od evropskih klubova i za koju godinu podići neki pehar takmičenja pod okriljem UEFA.

BONUS VIDEO:

Radnički - Zemun, borba za titulu na Crvenom krstu

(N.H. i A.R.)