FUDBALERU ZVEZDE JE ŽIVOT VISIO O KONCU: Rekli su mu da ima još samo 48 sati života! (VIDEO)

Jedna od najvažnijih poluga u mašini Vladana Milojevića je Nenad Krstičić.

Povratnik iz inostranstva predstavlja na neki način dušu tima Crvene zvezde u istorijskoj sezoni koja se polako bliži kraju.

Može se reći da je ponovo fudbalski oživeo na Marakani, a iako se to ne vidi toliko, ogroman posao obavlja na sredini terena, dok je u nekoliko mečeva ovog proleća i bio taj koji je spašavao ekipu svojim golovima.

Njegov životni put je baš kao i karijera bio prilično turbulentan, a mnogi vrlo često smetnu s uma činjenicu da se ovaj momak od 28 leta, pre desetak godina borio za svoj život.

Još kada je kao tinejdžer otišao iz OFK Beograda u Sampdoriju prošao je najteži period u svom životu, dramu kada mu je život visio o koncu.

O svojoj borbi sa leukemijom, svemu što je tada prošao, govorio je u intervjuu za "Kurir".

- Teško mi je da pričam o tome. Ali, kad je sve prošlo mogu reći da je to iskustvo za ceo život. Sve se desilo iznenada. Operisao sam meniskus u novembru 2008. i oporavljao sam se. Otišao sam na jednu utakmicu Sampdorije i tamo sam na stadionu pojeo picu i čips. Vratio sam se u klupski hotel i počeo je stomak da me boli. Dva dana me nije prolazila mučnina, bio sam malaksao, nisam mogao da jedem - počeo je priču Krstičić, a onda nastavio hronološki kako se sve izdešavalo.

- Došao sam u bolnicu pred katolički Božić. Svi su bili na odmoru, a ja sam bio četiri dana na infuziji. Pojavila mi se žlezda na vratu koju su mi izvadili i poslali na ispitivanje. Bilo mi je bolje i otišao sam odmah za Beograd. Otišao sam sa ciljem da se vratim 2. januara. Međutim, čim sam sleteo vratila mi se malaksalost i mučnine. Dva dana mi nije bilo dobro, roditelji su bili uznemireni, a ja im nisam sve ispričao jer nisam želeo da ih opterećujem. Budio sam se u četiri ujutro, kako bih tušem masirao stomak. Otac mi je treći dan rekao, ne mogu da te više gledam. Ili zovu u Italiju, ili te vodim kod lekara?

Tek po povratku u Italiju usledila je prava drama, mada on nije ni znao u početku koliko je situacija opasna i o čemu se radi, to je tek kasnije shvatio.

- Otišao sam nazad i to sam jer moji zbog praznika nisu mogli da dobiju vizu. Stigli su i rezultati, a menadžer mi je rekao da nije dobro i da moram da se vratim. Došao sam i u krvi su mi pronašli uvećanje u belim krvnim zrncima. Normlano stanje je bilo 200, a meni je bilo 2.000. Ništa mi tada nisu pričali jer su hteli da me sačuvaju.

Lekari su mu u tom trenutku predviđali da ima još samo 48 sati života.

- Jeste! Baš tako su mi rekli. Odmah su me uključili na hemoterapiju. Sutradan mi je stanje već bilo bolje i sa 2.000 spalo je na 800. Ali, kada su došli predsednik i direktor Sampdorije u bolnicu shvatio sam da je nešto ozbiljno u pitanju. Tek posle nedelju dana, kada mi je stigla majka sam saznao dijagnozu. Lekari i menadžeri su mi objasnili o čemu se radi. Tada su mi rekli koliko je bilo strašno. Da sam ih razumeo šta pričaju i šta je po sredi, verovatno bih psihički pao i razmišljao o najgorem. To mi je pomoglo da pozitivno razmišljam. Kada su mi dali prvu hemoterapiju, mislio sam da je to infuzija. verovao sam da je stomačni virus, da sam se otrovao i da ću za par dana na treniram. Neka sitnica. Ali nije bilo tako.

Zato nije igrao fudbal sve do 2010. godine.

- Do kraja aprila 2009. godine. Onda sam pauzirao još osam meseci. Praktično, imao sam pauzu od 15. novembra 2008. kada sam operisao meniskus, pa sve do aprila 2010. Tada sam počeo, odigrao sezonu za primveru i onda ušao u prvi tim - ispričao je Krstičić.

Ostatak njegovog opširnog intervjua možete pročitati u "Kuriru".

BONUS VIDEO: Koreografija Delija na meču Crvena zvezda - Zemun

(Espreso.co.rs / Izvor: Kurir.rs)