KO KAŽE DA SU NAM FRANCUZI BRAĆA? Italijanska moda nam nije legla u Nemačkoj, čista umetnost '98, a Australija nam nije dozvolila da se presvučemo!

Svetsko prvenstvo u Rusiji je pred nama, još dva meseca do početka najveće fudbalske smotre reprezentacija, a fudbaleri Srbije su u ponedeljak dobili svoje "odelo" za Rusiju. Nemački proizvođač sportske opreme Puma predstavio je dres naše reprezentacije koji će Orlovi nositi u junu.

Naime, za sada je navijačima vidljiv samo rezervni dres, ali ono što nam zapada za oko je čista jednostavnost, i veoma dobro usklađen projekat nemačke kompanije. Bela garnitura, trobojka po sredini, i grb na levoj strani, sa crvenom linijom na ramenima, je jedan od najlepših dresova koji je naša reprezentacija nosila na nekom Mundijalu. Ova aktuelnost nas je podstakla da se prisetimo dresova naše selekcija koje je oblačila na Svetskim prvenstvima od 1998. godine.

Zanimljivo, od 1998, pa do 2010. godine naša reprezentacija je nastupala na Mundijalima pod čak tri različita imena - Jugoslavija, SCG, i Srbija. Te, sada već davne '98, Francuska je bila domaćin svetskim selekcijama, a Piksi, Mijat i drugovi su nosili opremu takođe nemačkog proizvođača - Adidasa. Prvi dres bio je teget boje, sa tri linije na rukavu, i u njemu su naši reprezentativci zabeležili pobedu nad Iranom, i remi sa Nemcima. Istina, taj remi je vrlo lako mogao da bude i pobeda, ali Nemci su Nemci.

Rezervna varijante je jedna od najlepših svetskih dresova ikada. Beo, sa ogromnom teget štraftom od početka do kraja dresa, i tri "adidas" linije koje su krasile ramena tadašnjih "plavih". Umalo da se ova sportska umetnost pokaže kao izuzetno talična oprema, pošto je Jugoslavija golom Komljenovića savladala Amerikance, a tom pobedom se namerila na Holanđane.

A onda, dovoljno je samo reći dve reči - prečka i Peđa Mijatović, više ništa ne treba da se kaže. To je ujedno bio i oproštaj naše reprezentacije od ovih antologijskih dresova koji su krasili našu reprezentaciju pre tačno 20. godina.

Sledeći Mundijal na kom je naša selekcija učestvovala bio je onaj u Nemačkoj, 2006. godine, kada smo pod vođstvom Ilije Petkovića nosili Loto opremu. Italijanski dizajn nam i nije doneo neku sreću, čak slobodno možemo reći da smo u rezervnoj beloj varijanti sa plavim kracima doživeli najteži poraz na nekom takmičenju, onih jezivih 6:0 od Rikelmea, Kambijasa, Teveza i ostalih gaučosa.

Na ostala dva meča, protiv Holandije i Obale Slonovače takođe smo doživeli poraze, a navijači su mogli da gledaju loše partije naših izabranika u plavim dresovima koji su iskreno jedni od ružnijih koje je naša reprezentacija nosila na nekim zvaničnim mečevima.

U Južnoj Africi, konačno pod imenom Srbija, naši momci su kao i u Urugvaju 1930. godine, nosili crvene dresove, kako i priliči reprezentaciji Srbije. Crveni dres, sa belim krstom sa leve strane, kombinovao se sa crvenim i plavim šortsevima bio je delo Najka, a reprezentativci Srbije nisu dobili priliku da isprobaju i rezervnu belo-crvenu varijantu u Africi, pošto smo se već posle prvog kruga i poraza od Australije vratili kući.

A kada smo već kod dresova evo i jedne zanimljivosti iz vremena kada smo još bili Jugoslavija. Reprezentacija Jugoslavije, surovo vraćena iz Švedske, 1. juna 1992. godine, avionom kojim su leteli neki od najboljih fudbalera Evrope u tom trenutku, čekala je da istrči na teren sve do 23. decembra 1994. godine. Tada je, mada uveliko bez igrača iz Bosne i Hercegovine i Makedonije, reprezentacija SR Jugoslavije u Južnoj Americi igrala protiv svežeg šampiona sveta, Brazila, u Porto Alegreu, a potom i protiv Argentine, u Buenos Airesu. Iako smo poraženi 2:0 i 1:0, igrali smo lepo i izgledali lepo, prvo u standardnoj kombinaciji: plava majica, beli šorts i crvene štucne, a potom i u beloj varijanti sa takođe crvenim štucnama. Bilo je zadovoljstvo ponovo videti "plave" u akciji i niko nije obraćao pažnju na to u kakvoj opremi igramo i da li je ona stara, prevaziđena, ili nova, moderna.

Nije bila ni nova, ni moderna, ali FSJ u tom trenutku nije bio u poziciji da bira i postavlja uslove, iako je mogao... Jer, što pred raspad neponovljivo talentovane fudbalske SFRJ, što u vreme kada se takođe snažna fudbalska SRJ vraćala na veliku scenu, saradnja našeg Saveza sa "adidasom" bila je na visokom nivou, uz obostrano poštovanje, mada treba reći da "plavi" nisu imali tretman "mega" reprezentacije za koju su se šile posebne garniture, tematski dresovi, itd. Uglavnom smo dobijali standardne garniture, bojama naše trobojke, ali će se to promeniti kasnije. Međutim, na Mundijalu 1990. godine reprezentacija koju je predvodio Ivica Osim stigla je do četvrtfinala u izuzetno lepim, za to vreme veoma moderno dizajniranim dresovima, plavim i belim, kakve niko nije imao od ekipa koje su učestvovale na SP u Italiji. Dugo je kružila priča da je FSJ zapravo dobio od "adidasa" kolekciju spremnu za francuske "petlove", koje smo, zajedno sa Škotima, izbacili u kvalifikacijama i ostavili ih kraj televizora da gledaju Piksija, Mateusa, Maradonu, Skilaćija, Milu...