BJEKOVIĆ JE BOG U NICI: Baloteli je mala beba za mene, ja sam bio gori! Francuzima otkrio svojih idealnih 11 i među njima šok!

Nenad Bjeković predstavlja pravo božanstvo u Nici i među njenim navijačima.

Legendarni, pre svega napadač, a potom i funkcioner, najlepše trenutke u karijeri je doživeo kao član francuskog kluba na obali Rivijere, a čak je u jednom glasanju proglašen i za najbolje igrača kluba u 20. veku.

Sada je dobio još jedno priznanje od kluba "Drevni orao" i tim povodom je bio gost na utakmici protiv Marseja u nedelju, gde je dočekan sa svim mogućim počastima, dok je izazvao pravu euforiju kod navijača.

- Dirnut sam jer me i dalje pamte u klubu, kao što je klub i dalje prisutan u mojoj kući. I dalje gledam skoro svaku utakmicu. U Srbiji ima prenos sa utakmica francuske lige, a često prenose Nicu. Mnogo mi je drago što se klub vratio u vrh francuskog fudbala, kao što to zaslužuju grad i navijači. Nica je za mene nešto posebno - rekao je Bjeković u intervju za klupski sajt.

Ipak, taj odnos je obostran, jer je za navijače Nice, bez obzira na godište, i dalje idol i njegovo ime se izgovara sa ogromnim poštovanjem.

- Osećam to i srećan sam. To znači da sam uradio prave stvari kao igrač i kao trener i to mi pričinjava zadovoljstvo.

Prilično je bio inspirisan i u derbijima protiv Marseja u kojima je postigao 5 golova, mada je on više voleo one duele protiv Sent Etjena, jer im je u njegovo vreme to bio glavni konkurent za titulu.

- Protiv Marseja je uvek derbi. To nisu mečevi kao kao ostali, važniji je. Igrati takve utakmice je prelepo. Znam da sam davao golove. Ipak, lepše su mi uspomene na duele protiv Sent Etjena koji je bio naš pravi rival, jer smo se sa njima borili za titulu. Ali sećam se i kada sam dao gol Marseju. Bilo mi je lepše nego kada dam gol nekom drugom. Voleo sam da igram i u Marseju i Parizu i tamo sam igrao dobro. Kada date gol na "Velodromu" i utišate navijače, to vam daje još veću satisfakciju - rekao je Bjeković.

A kada je reč o sadašnjem timu Nice, pre svih o glavnoj zvezdi ekipe Mariju Baloteliju, Bjeković ima svoje mišljenje.

- Svi ovi igrači mogli bi da igraju i u mojoj ekipi 70-tih godina. Plea više podseća na mene od Balotelija. Način igre, stil. On je kompletan napadač, ume da postigne gol, ali i da utiče na igru. Pronašao se sa Balotelijem, dobar su tandem i zato je Nica tako dobra. Ako nastavi tako, Plea će konkurisati za francusku reprezentaciju - rekao je Bjeković, a onda uporedio sebe i Balotelija.

- Ja sam bio eksplozivniji. Mislim da sam ja bio teži za treniranje. Svi govore o Balotelijevom karakteru, ali je u odnosu na mene on beba, takav sam i ja bio u njegovim godinama. Ali najvažnije je ono što pokazuje na terenu na utakmicama, a pokazuje mnogo - rekao je Bjeković i poručio da veruje da Baloteli može da stigne njegov rekord od 29 golova u sezoni.

Pre nego što je završio intervju, sastavio je i svoj idealni tim od igrača sa kojima je igrao tokom karijere, što u reprezentaciji, što u Partizanu, Proleteru i Nici.

Golman: Dominik Barateli (Nica) - Bio je moderan čuvar mreže. Imao je vrlo dobre reflekse i čitanje igre. Dobro je igrao nogama, iako to u to vreme nije bilo bitno.

Desni bek: Nenad Stojković (Partizan) - Igrao je sa mnom u Partizanu. Počeo je kao štoper, ali je mogao da igra i po desnoj strani. Nastupao je i za Monpelje i Monako. Bio je čvrst, gotovo neprelazan u duelima. A, isto tako i veoma dobar u napadu.

Libero: Josip Katalinski (Željezničar) - Bio je opasan tip, i te kako je umeo da igra fudbal. Bio je sjajan u skoku, imao strašan udarac iz daljine. Umeo je neverovatno dobro da igra glavom, a sa loptom u nogama je bio potpuno smiren.

Štoper: Blagoje Paunović (Partizan) - Igrali smo zajedno u Partizanu i reprezentaciji. Kada bi on bio ispred, nije mnogo lopti dolazilo do golmana. Dobro je igrao glavom. Kod njega nije bilo mnogo premišljanja u igri, bio je ozbiljan igrač.

Levi bek: Ivan Buljan (Hajduk) - Igrali smo zajedno u reprezentaciji. Bio je više štoper, ali je mogao da igra levo. Bio je sličan po osobinama Nenadu Stojkoviću.

Defanzivni vezni: Branko Oblak (Olimpija) - U moje vreme, bio je nenadmašan trkač. Fantastičan i istovremeno "krvav" radnik na terenu. Bio je opsednut loptom, a imao je i strahovit šut.

Desni vezni: Žan-Mark Giju (Nica) - Bio je veličanstven tehničar, delio je magične lopte. Fantastično je davao pasove za gol ili ih je sam postizao.

Levi vezni: Momčilo Vukotić (Partizan) - Igrao je i u Bordou. Bio je kao Giju, majstor sa loptom u nogama.

Desno krilo: Žan-Noel Huk (Nica) - Bio je pravo krilo, brz, vešt tehničar, sa sjajnim centaršutem. Svaki špic je voleo igrače kao što je bio on, jer nas je "hranio" loptama.

Špic: Vahid Halilhodžić (Velež) - Bio je strašan napadač, koji nije promašivao šanse! Iz prve, najkasnije druge bi zatresao mrežu. Levom, desnom ili glavom, bilo mu je svejedno.

Levo krilo: Dragan Džajić (Crvena zvezda) - Jedan od najboljih jugoslovenskih igrača svih vremena. Bio je veoma brz, a imao je predivnu levu nogu i centaršut. Pored toga, postigao je i mnogo golova.

Kapiten: Dragan Džajić - Najveći igrač u timu. Bio je ozbiljan na terenu, sjajno je razmišljao, druge je podsticao i hrabrio, davao odlične savete.

Trener: Vujadin Boškov - Bio je trener Sampdorije i Real Madrida, kao i selektor reprezentacije Jugoslavije. Radio sam sa mnogo odličnih trenera, ali on je bio najstrastveniji. Bio je vrlo energičan u obraćanju pre utakmice, tokom analiza i priprema meča.

(Espreso.co.rs)