KAKVA UPRAVA, TAKVI I USPESI
I ĆORAVA KOKA PONEKO ZRNO UBODE: Ovo su najveći uspesi srpskog klupskog fudbala u 21. veku! (VIDEO)
Podsetićemo se nekih velikih evropskih mečeva koje su domaći klubovi rešili u svoju korist
Od početka 21. veka srpski fudbal ne može da se pohvali nekim velikim uspehom u takmičenjima pod okriljem UEFA.
Jesen u Evropi za državu koja je u prošlosti slovila za "evropski" Brazil već decenijama je misaona imenica za naše klubove.
Ali, podsetićemo se nekih velikih evropskih mečeva koje su domaći klubovi rešili u svoju korist.
10. Partizan – Šahtjor (1:0), grupna faza Lige Evrope, sezona 2009-2010.
Partizan je ponovo ispao iz kvalifikacija za Ligu šampiona (ovog puta od Apoela), ali je svoje mesto pronašao u Ligi Evrope. U grupi sa aktuelnim osvajačem Lige Evrope Šahtjorom, Klub Brižom predvođenim Ivanom Perišićem i francuskim Tuluzom, ekipi Gorana Stevanovića retko ko je dao dobre šanse za prolaz.
Na stadionu Partizana, po hladnom vremenu i teškom terenu, pred oko 3.000 gledalaca, meč je vodio Mihael Vajner iz Nemačke. Jedini gol postigao je Dijara u 6. minutu.
Bilans na kraju je bio katastrofalan, da nije poslednje utakmice protiv Ukrajinaca u Beogradu crno-beli ne bi uzeli ni bod. Ipak, taj meč vredi napomenuti i zbog toga što je Šahtjor izveo skoro pa najjači sastav (Vilijan, Fernandinjo, Luis Adrijano…).
9. SARTID (danas Smederevo prim.aut.) - Dandi 5:2 (3:1), prvo kolo Intertoto Kupa, sezona 2001-2002.
Fudbaleri Sartida pobedili su, pred prepunim stadionom Dandi iz Škotske u revanš utakmici i posle nerešenog ishoda (0:0) u gostima plasirali se sasvim zasluženo u drugo kolo Intertoto kupa. Vladimir Mudrinić bio je igrač meča pošto je škotski tim ispratio kući sa dva pogotka.
U narednom kolu Sartid je ukrstio koplja sa Minhenom 1860, i na žalost svojih navijača završio učešće u tadašnjem Intertoto kupu.
8. Crvena zvezda – Kjevo (ukupno 2:0) – prva runda Kupa Uefa, sezona 2002-2003.
Veoma talentovana generacija Crvene zvezde imala je naspram sebe ekipu koja je oduševila celokupnu fudbalsku javnost na Apeninima sezonu pre toga pošto su posle decenija tavorenja u nižim rangovima konačno izborili plasman u Evropu. Birof, Legrotalje, Perota, D’Ana i Maracina između ostalih činili su udarnu snagu “Letećih magaraca”.
Boje crveno-belih branili su Nemanja Vidić, Branko Bošković, Mihailo Pjanović, Nenad Lalatović, Vladimir Dišljenković… U prvoj utakmici u Beogradu završilo se bez golova, pa je javnost bila dosta skeptična oko šansi za prolazak u narednu rundu. Međutim, Ivan Gvozdenović i Dejan Milovanović su golovima u Italiji otklonili svaku sumnju. U drugoj rundi ih je sačekao Lacio koji je ipak bio preveliki zalogaj za ekipu Zorana Filipovića, iako je dvomeč bio jako neizvestan (ukupno 2:1 za italijanski tim)
7. Vojvodina – Sampdorija (ukupno 4:2) – treća runda kvalifikacija za Ligu Evrope, sezona 2014-2015.
Ekipa Zlatomira Zagorčića ostaće upisana zlatnim slovima u istoriju Vojvodine možda ne toliko što je stigla do plejofa kvalifikacija za Ligu Evrope te sezone, već zato što je to ostvarila elimisavši jednog respektabilnog italijanskog predstavnika, kako nas je podsetio tekst na sajtu BeforeAfter
Puleni Valtera Zenge bili su poniženi i potučeni na svom Luiđi Ferarisu gde su utakmicu života odigrali Ognjen Ožegović (strelac dva gola), Mirko Ivanić i Aleksandar Stanisavljević.
ZABORAVITE SVE ŠTO STE ČITALI! Zvezda dovodi golmana od koga Grobari imaju noćne more! (VIDEO)
6. Crvena zvezda – Lester (ukupno 4:2) – prva runda Kupa Uefa, sezona 2000-2001.
Dve sezone pre Kjeva pao je Lester. Kostur ekipe je bio manje-više isti kao protiv Italijana što danas zvuči kao naučna fantastika. “Lisice” su važile za stabilnog premijerligaša u to vreme, pa je samim tim podvig pulena Slavoljuba Muslina bio veći. Interesantno je da je prvu utakmicu u Engleskoj sudio možda i najomraženiji sudija na Ostrvu Tom Hening Ovrebo. Sigurno se sećate onog kontroverznog dvomeča u Ligi šampiona između Čelzija i Barselone, 2009 godine.
Tada aktuelni šampion Jugoslavije je došao na Ostrvo nakon veoma bolne eliminacije iz kvalifikacija za LŠ. Nije Zvezda izgubila protiv Dinama iz Kijeva (ukupno 1:1), ali Ukrajinci su prošli zbog gola u gostima. U prvoj utakmici protiv Lestera bilo je 1:1, ali je u revanšu koji se zbog sankcija UEFA igrao u Beču, usledila rapsodija Gorana Drulića koji je sa dva gola rešio pitanje pobednika. Na kraju utakmcie na semaforu je stajalo 3:1. Usledio je dvomeč sa Seltom, ali Zvezda nije uspela da skine još jedan ozbiljan skalp.
5. Augzburg – Partizan (1:3), grupna faza Lige Evrope, sezona 2015-2016.
U veoma neobičnoj sezoni Partizan je uspeo da se plasira u grupnu fazu Lige Evrope pošto se našao u plejofu kvalifikacija za Ligu šampiona. Beloruski BATE Borisov je eliminisao našeg predstavnika, ali je tim iz Humske 1 ostavio sjajan utisak u grupnoj fazi Lige Evrope.
Partizan je bio na pragu plasmana u nokaut fazu elitnog takmičenja, ali je Augzburg prošao dalje pogotkom Bobadilje u Beogradu u samom finišu susreta.
Ipak, prvi susret dve ekipa je dobro prošao po srpskog šampiona i pobeda u Augzburgu će im svakako ostati u dobrom sećanju. Ekipa iz Bavarske se etablirala kao bitan faktor u nemačkom fudbalu, pa ovakva pobeda uvek dobije veliki odjek. Ekipa Zorana Milinkovića krenula je strpljivo, ali veoma agresivno, pa su crno-beli vodili sa 2:0 u 54. minutu pogocima Andrije Živkovića i Dornelasa. Smanjio je Bobadilja četiri minuta kasnije, ali je Živković svojim drugim golom u 62. minutu rešio pitanje pobednika.
Trese se Italija, ali ne od Etne i Vezuva: Kolarov se vraća u Seriju A i krši sveto pravilo! (VIDEO)
4. Braga - Crvena Zvezda (1:1), plejof za grupnu fazu Kupa Uefa, sezona 2005-2006.
Prvi susret između Crvene Zvezde i Brage odigran je septembra 2005. godine na Marakani u okviru kvalifikacija za UEFA ligu.
"Crveno-beli" se nisu proslavili u tom meču koji je završen bez golova.
Crvena Zvezda je u revanšu u Bragi golom Milana Purovića u ranoj fazi meča odigrala fantastičan meč, na kojem je briljirao Vladimir Stojković na golu. Krajnji rezultaz 1:1, odgovarao je Zvezdi, za plasman u grupnu fazu takmičenja.
Za Crvenu Zvezdu su tada nastupala imena poput Nikole Žigića i Boška Jankovića.
3. Partizan – Anderleht (ukupno 4:4, penali 3:2), plejof kvalifikacija za Ligu šampiona, sezona 2010-2011.
Drugi od dva legendarna dvomeča posle kojeg su navijači Partizana bili najradosniji ljudi na svetu. Pre početka kvalifikacija javnost nije očekivala mnogo toga od ovog sastava koji je sa klupe predvodio Aleksandar Stanojević.
U prelazni rok je uloženo 40 hiljada evra i to na iskusnog golmana Radišu Ilića, pa plasman u grupnu fazu Lige šampiona samim tim ima još veču vrednost.
U obe utakmice viđena je goleada. Anderleht je u prvom meču u Beogradu izvukao sasvim dobar rezultat pošto im je 2:2 itekako odgovaralo. Sve se izdešavalo u roku od devet minuta, a je kakve-takve šanse Partizanu ostavio Kleo. Međutim, u revanšu smo videli veoma sličnu utakmicu, a pošto je rezultat bio isti pristupilo se penalima. Partizan je ponovo sa “kreča” otišao u najelitnije klupsko takmičenje, a Ligom Evrope su morali da se zadovolje igrači poput Romelua Lukakua, Lukasa Biglije, Matijasa Suareza…
NEMA TU MNOGO DILEME: Ovih 11 igrača Partizana napada Budućnost pod Goricom! (VIDEO)
3. Crvena zvezda – Roma (3:1), grupna faza Kupa Uefa, sezona 2005-2006.
Ubedljivo najbolja utakmice Crvene zvezde u Evropi u ovom veku. Istina, Rimljani su u Beograd došli bez ikone kluba Frančeska Totija, ali ako pogledate imena Antonija Kasana, Danijelea De Rosija, Filipa Meksesa i Alberta Akvilanija biće vam jasno da se radi o jednoj od najjačih italijanskih ekipa u to doba.
A to nije baš bilo tako lako pored ekipa kakvih su imali Juventus, Inter i Milan. Njima su se suprotstavili izumeđu ostalih i Nikola Žigić, Boško Janković, Milan Biševac, Vladimir Stojković...
Ono što je svakako pomoglo crveno-belima jeste činjenica da su za trenera imali Italijana. Valter Zenga je tačno znao kako da osujeti pokušaje svojih zemljaka. No, kako to obično biva kod nas, ne počinje sve idealno, Nonda je doveo u vođstvo svoju ekipu već u 23. minutu igre.
Da sve bude na nuli do odlaska na odmor potrudio se Nikola Žigić koji je glavom matirao Kurćija u 37. minutu. Drugo poluvreme proteklo je u znaku Zvezde koja je povela u 77. minutu pogotkom Milana Purovića. Tačku na i stavio je Žigić sjajnim udarcem levom nogom sa preko 25 metara. Probao je Kasano da vratim svoj tim u život, ali je njegova panenka sa penala otišla u naručje Stojkovića.
2. Partizan – Njukasl (ukupno 1:1, penali 4-3), treća runda kvalifikacija za Ligu šampiona, sezona 2003-2004.
„Ajmo, Milivoje, ajmo Milivojeee…“ je čuveni poklič koji napamet zna svaki Grobar i koji će sigurno pamtiti do kraja života. Posle teško dobijenog dvomeča protiv Đurgardena, Beograđani su dobili možda i najtežeg mogućeg rivala u tom trenutku.
Njukasl predvođen Alanom Širerom, Kregom Belamijem, Loranom Roberom i ostalima bio je jedan od najjačih engleskih timova u tom trenutku. Sa druge strane, Partizan je imao iskusne igrače poput Saše Ilića, Alberta Nađa, Tariba Vesta, Ivice Kralja, ali tu si bili i nadolazeći asovi Ivica Ilijev, Andrija Delibašić i Igor Duljaj.
Nije krenulo dobro po šampiona Jugoslavije. Prva utakmica ostavila je bled utisak na gledaoce, a i rezultat je bio jako nepovoljan. Golom u 39. minutu Nolberto Solano je ozbiljno uzdrmao evropske ambicije tima Lotara Mateusa. Koliko je to bila tvrda igra pokazuje i podatak da je žuti karton dobilo čak devet igrača. Preveliki je to ulog bio da bi se ušlo drugačije u meč. Međutim, revanš u Njukaslu je pokazao zrelost Partizanovih igrača koji su uspeli da nadoknade minus iz prvog meča golom Ivice Ilijeva u 50. minutu susreta. Kako nije bilo promene rezultata u produžecima, pristupilo se izvođenju jedanaesteraca. Ostalo je istorija.
1. Partizan – Dnjepar (ukupno 3:2), šesnaestina finala Kupa UEFA, sezona 2004-2005.
Najveći uspeh srpskog klupskog fudbala od 2000. godine ako se gleda takmičarski više nego finansijski aspekt. Jasno je da je Liga šampiona prioritet svakog tima, pa makar i samo učešće u grupnoj fazi zbog finansijske dobiti, ali ovo je jedini put u poslednjih 20 godina da je neki srpski tim prezimio u Evropi.
Dnjepar nije imao tako atraktivna imena u svojoj ekipi, ali su to bili mahom ukrajinski reprezentativci koji su činili dobar kolektiv. Sa druge strane, Partizan je ponovo u svom sastavu imao nekolicinu iskusnih igrača kao u Njukaslu sezonu pre toga, ali su im se priključili prekaljeni Ivan Tomić i tada supertalentovani Simon Vukčević.
Prvi meč će biti upamćen po ogromnim snežnim padavinama u Beogradu i gotovo nemogućim uslovima za igru. Poveli su igrači Vladimira Vermezovića već u 12. minutu pogotkom Obiora Odite, ali je ta radost trajala samo do 28. minuta kada je Nazarenko savladao Đorđa Pantića. Ipak, na odmor se otišlo sa prednošću Partizana pošto je Odita ponovo bio precizan u poslednjim trenucima prvog poluvremena. Uspeo je ipak Dnjepar da izvuče povoljan rezultat i da sa 2:2 čeka revanš u Ukrajini, pošto je Rusol postavio konačan rezultat u 57. minutu.
Druga utakmica nije bila efikasna, ali imalo se za šta i igrati. Ulog je bio veliki, a tas na vagi bio je Miroslav Radović koji je udarcem spoljnim delom stopala rešio dvomeč u 88. minutu. Partizan je uspeo da se plasira u osminu finala Kupa UEFA, gde je ispao od kasnijeg osvajača ovog takmičenja CSKA Moskve.
(Espreso.co.rs/BeforeAfter)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!
