Marko Jovanović govorio za Espreso: Otvoreno o situaciji u Partizanu, ali i o tome ko je precrtao velika pojačanja!

Partizan je imao veoma turbulentnu 2024. godinu u kojoj ga je sa klupe vodilo čak šest trenera.

Sve je krenulo od Igora Duljaja, kojeg je pred kraj prošle sezone nasledio Albert Nađ.

Nije se Nađ dugo zadržao na mestu trenera, pošto je u novu sezonu Parni valjak ušao sa Aleksandrom Stanojevićem na klupi. Posle poraza u večitom derbiju on je podneo ostavku, a privremeni trener postao je Branko Vukašinović.

Ubrzo se u klub vratio Savo Milošević, ali se zbog neslaganja sa novom upravom nije dugo zadržao u Humskoj 1, pa je polusezonu kao trener crno-belih završio Marko Jovanović.

Upravo smo sa njim imali prilike da razgovaramo u ekskluzivnom intervjuu u kojem je otkrio brojne zanimljive stvari iz redova Partizana.

Na početku razgovora miljenik Grobara je sumirao "ludu" 2024. godinu crno-belih.

- Godina je bila veoma turbulentna za Partizan. Sve je krenulo od prvog mesta na tabeli, a mi smo imali velika očekivanja. Nažalost, u dva vezana večita derbija izgubili smo korak za Zvezdom i zbog nekih vanfudbalskih stvari smo ppali na drugo mesto. Nakon toga bilo je veoma teško da se ponovo vratimo na vrh, i zbog toga je ostala velika žal. Završili smo sezonu na drugoj poziciji, a potom je usledio novi veliki udarac, ispali smo iz Evrope nakon što nas je preuzeo sjajan stručnjak i veliki partizanovac Aleksandar Stanojević, sa kojima sam sarađivao i kao igrač i koji je sjajan trener, baš kao i Igor Duljaj koji me je doveo u stručni štab i pružio mi šansu. Bilo nam je jako teško što smo ostali bez Evrope, svesni smo svi da klub živi od toga. Kasnije je usledio i bolan poraz od Zvezde nakon kojeg je Sale otišo, a zamenio ga je Savo Milošević. Promenila se i uprava, a onda je stigla i Savova iznenadna ostavka i ja sam dobio neočekivanu šansu da vodim tim do kraja polusezone. Prošle godine je nbažalost bilo dosta slabih rezultata i sigurno je nećemo pamtiti po dobrom. Bilo je prošle godine puno slabih rezultata, bez trofeja i sigurno je nećemo pamtiti po dobrom. Klima oko nas, kako u Partizanu tako i u srpskom fudbalu, bila je takva da mi je postalo jasno da je teško i moglo da bude drugačije - rekao je Jovanović na početku razgovora.

On je kao vojnik Partizana veoma dobro odradio svoj posao, i ne krije da je zadovoljan učinjenim.

- Meni ostaje kao velika stvar to što sam postao prvi trener, nenadano i potpuno neočekivano. Da mi je neko to pričao na početku 2024, ne bih mu verovao. Da sam čak i na deset minuta vodio ekipu, isto bih rekao. Ogromno iskustvo i satisfakcija, i veliki motiv za dalji napredak. Naravno, hvala i upravi koja je odlučila da postavi početnika u tako delikatnom trenutku, a moj stručni štab i ja smo dali sve od sebe da odradimo posao najbolje što možemo.

Česte promene trenera sigurno su dosta uticale na igrače Partizana.

- Kada neki klub promeni šestoricu trenera u godinu dana, to sve dovoljno govori. Čak i vama novinarima koji to pratite verovatno je misao "daj, čoveče". Zamislite kako je onda igračima. Pričao sam sa momcima kada sam imenovan za privremenog trnera i sami su mi rekli da im nije bilo lako. Ipak, to su profesionalci koji znaju za koji klub igraju. Svesni su svih problema, dugovanja, ali i vanfudbalskih stvari koje su se dešavale. Bilo je jednostavno, ili da odustanemo i predamo se ili da nam se probudi neki inat i da na svakom meču damo svoj maksimum, pa kako bude išlo. Igači su to prihvatili nije im prvi put, doživljavali su to već i u drugim klubovima, oni iskusniji. S te strane ne mogu da kažem da su bili u nekoj depresiji, daleko od toga. To su sve sjajni momci, bilo je grešaka, kako njihovih tako i svih nas ostalih, ali znam da su dali svoj maksimum. Ne kažem, jako teško ih je bilo motivisati posle poraza u derbiju, jer to ostavlja dubok ožiljak, ali pregurali smo nekako.ž

Jovanović je kao trener vodio Partizan na pet utakmica, a za tako kratko vreme teško je isprofilisati fudbalski stil. Ipak, on ne krije da mu je od svih trenera Partizana po fudbalskoj filozofiji najbliži Aleksandar Stanojević.

- Svako ima neki svoj sistem, stil koji gaji i forsira. Meni je najbitnije da sam od svakoga nešto naučio. Duljaj me je doveo u stručni štab i podelio mi je jako važne i bitne savete, dosta sam toga od njega pokupio, ali to ne bih javno otkrivao. Nađ je bio najkraće, ali mi je bio i funkcioner dok sam bio igrač, pa znam kakva su njegova razmišljanja.. Od Sava sam saznao neke nove stvaru što se tiče psihologije i samog odnosa sa igračima, ali moram da priznam, najbliži sam filozofiji Saleta Stanojevića.

Otkrio je i zbog čega je to tako.

- Iz razloga što mi je bio trener njegovom prvom mandatu i kod njega sam napredovao i kao igrač. Tada smo imali dosta uspeha, osavajali smo titule i igrali Ligu šampiona i zaista mu mnogo dugujem. Sale je čovek koji živi tza fubal i ništa ne prepušta slučaju. On je spavao na Teleoptiku, nije išao kući niti viđao porodicu. On je neverovatan radoholičar i iz svakog svog pomoćnika izvlači i poslednjii atom snage, prosto te tera da radiš, a samim tim napreduješ i učiš. Mnogo voli Partizan i svestan je veličine ovog kluba, a njegova je energija nestvarni. Jako mi je žao zbog načina na koji je otišao, jer to nikako nije zaslužio. On je, uz Marka Nikolića i Slaviše Jokanovića, ostvario najveće uspehe u novijoj istoriji Partizana i zato je miljenik navijača.

Posebno se osvrnuo i na Igora Duljaja, koji mu je dosta pomogao.

- Duljaj je imao očinski odnos prema meni, bio je svestan da tek počinjem. Pustio me da slušam, gledam, učim... Nije mi davao puno stvari, ali me postepeno uveo u sve to i davao mi smernice, izuzetno korisne savete.

Marko Jovanović je 2010. godine kao fudbaler sa Partizanom igrao grupnu fazu Lige šampiona. Aleksandar Stanojević je pre 14 godina bio na početku kao Jovanović sada. On ne krije da je kod Stanojevića odmah primetio neverovatni hrabrost, iako je tada bio na početku svoje trenerske karijere.

- Hrabrost. On je tada bio trener Srema iz Jakova. Došao je u prvi tim Partizana, bio tu dva ili tri meseca i već su krenule kvalifikacije za Ligu šampiona. Igrali smo protiv Anderlehta koji je tada imao Mbarka Busufu, Romelu Lukakua, Silvija Prota, Šejka Kuatea, koji je godinama igrao u Premijer ligi... U Beogradu je bilo 2:2, pa smo u Brisel otišli kao otpisani. Čak nam je veče pred utakmicu, jedan čovek, partizanovac, pokazao novinske natpise u kojima smo redom bili otpisani. Ipak, Sale je imao neverovatnu hrabrost i verovao je u nas, i sve je to preneo na nas. U Brisel smo stigli dva dana pred utakmicu i po dolasku nam je rekao da odemo u šoping i uživamo. Za dva dana imamo utakmicu naših života, a on nam govori da se opustimo i da ćemo o meču pričati kada dođe vreme. Kada je to vreme stiglo, ulio nam je hrabrost, a u nas je verovao od početka, pa do kraja meča. Na poluvremenu smo vodili rezultatom 2:0, a on nam je rekao da damo još jedan gol i završimo sve. Nažalost, Žile nam je dao evrogol, a potom se u nas uvukla nervoza, primilo smo još jedan gol i stigli do produžetaka.

Stanojević je imao i veliku ulogu kada je došlo do same penal serije koja je odlučila putnika u elitno takmičenje.

- On je kod svakog penala bio potpuno mira. Baš to sam video kod njega, ta njegova hrabrost mi je pomogla da sada uvodim klince u prvi tim.Znao sam da, ako ostvarim neki loši rezultat, biću označen, iako sam početnik i neiskusan. On mi je ulio tu hrabrost i ja nisam prezao od toga da uvedem klinca i pored starijih igrača ili stranaca, jer mislim da je naš. Eto, to bih istakao da sam naučio od njega. Da u nešto veruješ i svojim gestovima pokažeš igračima. A ne da veruješ, a da delima ne pokazuješ.

Nakon priče o lepšim vremenima, vratili smo se u Partizanovu sumornu stvarnost. Crno-beli imaju dosta problema u sastavu, a Jovanović nam je otkrio koje su tri pozicije koje Parnom valjku u ovom trenutku fale za bolje rezultate.

- Gledajući deficitarne pozicije, to su pozicija napadača, veznog i štopera. Izgubili smo Gajasa Zahida, nažalost, do kraja sezone. U napadu imamo Takija Nikolića i Đoleta Jovanovića, koji se vraća iz povrede i potrebno nam je još jedno rešenje. Duću Jovanovića da ne zaboravim, ali posle odlaska Saldanje nam treba neko ko će veći teret na sebe da ponese. I, naravno, centralni bek gde smo se ‘krpili’. Da li Arijagom koji je bio zadnji vezni, da li Filipovićem koji je inače štoper, ali je igrao i kao desni bek. Nihad Mujakić se povredio, ali to su tri pozicije gde treba da se pojačamo. Sigurno postoji još neka, ali svi znamo kakva je finansijska situacija i da je teško očekivati neki veliki broj pojačanja. Voleo bih da na pomenutim pozicijama stignu pojačanja, a onda će i ovim klincima biti dosta lakše da igraju u nastavku sezone uz veći roster igrača. Kao što je Mladen Krstajić značio meni i Stefanu Saviću.Kao što je meni znači Mladen Krstajić ili isto tako Stefanu Saviću. Saša Ilić, Moreira, Kleo, da ne nabrajam sa kim sam igrao. Uvek je bitno uz sebe imati dobrog i iskusnog igrača uz sebe.

Na pitanje kojeg igrača iz Superlige bi najradije video u Partizanu, odgovorio je kao iz topa.

- To je Adem Ljajić, koji je najbolji igrač Superlige. Majstor fudbala, igrao je za jedan Mančester junajted i brojne italijanske velikane. Pokazao je da nije na zalasku karijere, već da je najbolji. Partizanu ne bi doneo samo igračke kvalitete, već bi doprineo i kao ličnost i veličina. Kao što su nama mlađima tada donosili Saša Ilić i Mladen Krstajić, kada smo svi gledali u njih. To je moja želja, ali jedno su želje, a drugo mogućnosti. To ostavljam upravi kluba, nije na meni.

Još jedno dobro poznato lice bi rado video u dresu voljenog kluba.

- Voleo bih i Stevana Jovetića. Ali, znam da on ima klub na Kipru. Suvišno je i pričati o njemu. Adem je realniji, tu je, znam koliko voli Partizan i koliko bi nam značio.

Nedavno je generalni direktor Crvene zvezde Zvezdan Terzić izjavio kako nijedan aktuelni fudbaler Partizana ne bi u ovom trenutku mogao da igra u Zvezdi. Jovanović, sa druge strane, u redove Parnog valjka ne bi doveo niti jednog fudbalera večitog rivala.

- Zaista ne bih komentarisao izjave Zvezdana Terzića. Zvezda ima ogroman broj kvalitetnih igrača. Ipak, nijednog ne bih doveo, zato što ne bi osećali klub kao što ga osećaju nekli drugi fudbaleri.

U tekstu od pre nekoliko dana objavili smo šta je Jovanović rekao o Kervinu Arijagi i zbog čega je fudbaler iz Hondurasa izgubio mesto u timu, a sada vam prenosimo šta je Jovanović izjavio o izostanku Jung-Džun Goha, koji je stigao kao veliko pojačanje.

- Goh je u klub došao kao velika želja Igora Duljaja, a potom ga je veoma cenio i gotovio Aleksandar Stanojević. Kao igrača ga izuzetno cenim, jer ima intenzitet trčanja koji u ekipi nismo imali. Napada dubinu, aktivan je u defanzivi, izuzetno je odgovoran i može da igra na više pozicija. Najveći problem mu je jezik, ali se i pored svih tih problema sjajno ponašao. Maksimalno ću biti otvoren. Kada sam postavljen za privremenog trenera on i Grimaldo su odavno trenirali odvojeno i radili sa strane. Bivši sportski direktor je, pre dolaska novog rukovodstva, rekao prvo Banetu Vukašinoviću, a potom i Savu Miloševiću, da Goha više ne želi da vidi blizu ekipe, jer smatra da nije pojačanje za Partizan. Dodao je i da su odluke na samom stručnom štabu, ali da Goh može samo da trenira, ali ne i da igra utakmice. Vukašinović je to ispoštovao i nije ga bilo u 22 na meču u Lučanima ,a potom ni kod Miloševića nije igrao. Goh je na treninzima konstantno radio sa strane sa kondicionim trenerima. Neko me je pitao kada sam doašo na mesto trenera zašto ga ne stavim u ekipu. Pa, kako da ga stavim, kada dva meseca nije u trenažnom procesu..On je poslednji put igrao još kod Stanojevića, dakle od početka oktobra ga nije bilo na terenu, izgubio je na kontinuitetu i potpuno ispao iz takmičarskog ritma. Zato kasnije nisam mogao ni ja da ga vraćam, jer nije bio čak ni u trenažnom procesu. Video sam da ni on, a ni Grimaldo, glavama više nisu bili tu. Nekako su „nestali“, a mi smo igrali na svaka tri dana. Zbog svega toga sam mislio da je najbolje da pružim šansu našoj deci, što sam i uradio..

Potom je otvoreno govorio i o Žoau Grimaldu, koji je stigao kao skupoceno pojačanje iz Perua.

- Grimaldo je imao još veći problčem nego Goh. On je u jednom razgovoru nama trenerima otkrio da se u Partizanu veoma teško snalazi, pošto u Peruu niko od njega nije očekivao da igra i odbranu, a to je ovde pod moranjem. Na momente je pokazivao svoj kvalitet, ali se sve promenilo posle utakmice sa Napretkom kada je ušao i bio loš. Po mom dolasku on je već nedelju dana radio sa strane na treninzima. Iskren da budem, kada sam prebacio klince, primetio sam da on i Goh glavama više nisu tu, a nisu ni igrali sa ekipom 11 na 11. Zato su priliku dobila naša deca poput Trifunovića i Alilovića. Verujem da imaju kvalitet, ali nisu se snašli. Niko od njih ne zna jezik, a Grimaldo ne igra odbranu. Goha cenim, ima intenzitete, napada dubinu, što nismo imali, odgovoran je, pomagao je dosta u odbrani. U derbiju je pogodio stativu i bio jedan od najboljih. Ali takvu sam situaciju zatekao i nisam mogao da računam na njih. Šta će biti dalje, to nije više na meni.

U Partizan je proteklog leta stigao još jedan stranac, Pako Furer. Mladi Francuz je na momente pokazivao da poseduje ozbiljne kvalitete, ali je ubrzo i on završio van tima. Ipak, razlozi su drugačiji nego što su u slučajevima Goha i Grimalda.

- Pako je veoma dobro počeo, koristio je sjajno minute koje je dobio na terenu. Nažalost, potom je imao situaciju koja ga je poljuljala i više nije uspeo da se vrati. Kod mene je igrao protiv Spartaka u Subotici kada je cela ekipa odigrala veoma slabo. Video sam da se još traži, a nisam želeo da ga psihički izgubim kao Goha i Grimalda. Imao sam sjajan razgovor sa njim, sjajna je karakter, ima talenat, brzinu i fubdalsku građu. Hteo sam da ga sačuvam, da prođe kompletne pripreme sa ekipom i novim trenerom.

Jovanović želi da ostane u klubu.

- Reći ću vam iskreno. Trebalo bi da ostanem kao pomoćnik, sa nekim zarezom jer dolazi novi trener. Ne znam sa kakvim ambicijama dolazi i sa kim u stručnom štabu. Želim da ostanem da se nadograđujem, da učim. Trebalo bi da se vidim sa Markom Nikolićem, imam jako dobar odnos sa njim i na to sam posebno ponosan. Dobio sam poziv od njega da idem u Moskvu na par meseci da gledam njegove treninge, jer je to jedan od najboljih načina edukacije. Planiram da završim licencu i idem korak po korak.

Ne krije da mu je najveći cilj da jednog dana postane trener Partizana.

- Najveći cilj i najveća želja mi je da jednog dana postanem trener Partizana, ali to nije nešto što mora, već ako se i kada bude namestilo i kada Bog odredi. Najbitnije je da pre toga sakupim znanje i iskustvo. Kada se bude stvorila situacija, naravno da mi je to najveća moguća želja koju imam, da budem trajni, a ne privremeni, trener Partizana.

Za kraj ovog srdačnog i veoma zanimljivog razgovora izneo je šta očekuje od crno-belih u 2025. godini.

- Klub mora da nastavi u pravcu kojem je krenuo. Uskoro ćemo dobiti 26 novih soba na "Teleoptiku" i tri hibridna terena koja će igračima mnogo značiti, pošto će zameniti ono blato. Renoviraju se i svlačionice na našem stadionu, koje su do sada bile u veoma lošem stanju, a dobili smo i kancelariju za sastanke, a u planu je i internat za decu. Infrastruktura je veoma bitna, znate i sami kaklo je to u Evropi, a kako ovde kod nas. Potrebno je da se energija koju je donelo novo rukovodstvo ujedini sa našim navijačima. Verujem da će ih u dosta većem broju biti na tribinama kada se vreme prolepša. Očekujem i da uz nekoliko pojačanja znatno podignemo kvalitet ekipe i da više ne dozvoljavamo da, uslovno rečeno, manje ekipe iz Superlige Srbije budu fizički nadmoćnije od nas. Želim da se stabilizujemo, da se borimo za trofej Kupa, a od leta za Evropu i da budemo konkurentni sa Zvezdom - zaključio je Jovanović.

Bonus video:

(Espreso/Andrej Kosić)