Legendarni as Partizana zagrmeo: Plašio sam se da će nešto da režiraju, spremni su na sve!

Legendarni fudbaler Partizana Dževad Prekazi još jednom je govorio o stanju u voljenom klubu.

Majstor fudbala je crno-beli dres nosio od 1976. do 1983. godine, a priznaje da je razočaran trenutnom situaciju Humskoj 1.

Prekazi je nakon fudbaloske karijere radio kao trener u Omladinskoj školi Partizana, ali je i pored velikih uspeha i velikog broja napravljenih igrača dobio otkaz nakon sukoba sa generalnim direktorom Milošem Vazurom.

On je i jedan od potpisnika "Apela". - Mi smo u saopštenju rekli šta želimo. Oni rade ono što im odgovara... Izričito tražimo da svi podnesu ostavke! I tu nema bilo kakvog dogovora. Ovo je dobra vest, što se tiče odlaganja skupštine, verujem da će se to sve urediti sada kako treba. Da će doći novi predsednik, novi ljudi... Ovo sada je dno dna i ovako više ne može - rekao je Prekazi za "Kurir".

Nije bio optimističan pred Skupštinu, koja je na kraju odložena za 21. oktobar.

- Iskren da budem, nisam bio optimista pred skupštinu... Plašio sam se da to sve ne bude kako treba... Ovi mogu da rade šta hoće i 100 odsto će učiniti da bude po njihovom. Imao sam neke informacije da nešto režiraju i spremaju... Dobro je da će Partizan sada dobiti adekvatnu upravu, da će sve doći na svoje. Nadam se najboljem, nadam se novom predsedniku i novoj upravi - rekao je on i dodao:

- Ovo nije smelo da se desi Partizanu! Bolno je sve što su uradili sa klubom. Taj Partizan je građen decenijama, sada je uništen, a njima je lepo! Ljudi kad imaju obraz, a nemaju rezultat sami odu! Kažu, hvala i doviđenja! Navijači su uz nas i oni će se sigurno pojaviti na skupštini. Da li ćemo i mi, bivši fudbaleri moći da uđemo... Ne znam. Nisam siguran. Mi ne želimo haos i zato smo apelovali na navijače. Kada su pričali sa nama iz Apela rekli su nam da više vole da idu na fudbalske utakmice, od košarkaških. Rekli su i da nije moranje da Partizan odmah bude prvi, već da što pre postane zdrav. Jedino što je pod moranje, jeste igranje u Evropi, jer samo tako možemo da zaradimo novac. Danas je teško i tužno biti navijač FK Partizan. Sramota nas je, i nas bivših igrača, ali i navijača.

Još jednom se osvrnuo na svoj odlazak iz Humske 1.

- Na žalost, mene su pre nekoliko godina bukvalno oterali iz Partizana! Nisu hteli da produže ugovor, jer sam im smetao. Radio sam za Partizan, ne za sebe! Partizan je moja kuća! Došao sam da radim i stvaram, pa su mi zabili nož u leđa, posle šest meseci. Dok sam radio u Partizanu, rekao sam da riba smrdi od glave. Posle toga, mene je u kancelariju pozvao Miloš Vazura, izvadio novine i počeo da priča... Pitao sam šta hoće od mene, jer ja kao bivši igrač Partizana imam pravo da kritikujem direktora omladinske škole. Tog nestručnog čoveka je neko doveo u klub, a onda je on počeo da se iživljava. Ne mogu da radim da mi neko diriguje... A, taj direktor, čije ime ne želim ni da pomenem, išao je po mišljenje kod drugih... A, ja sam se u Partizan vratio iz OFK Beograda, tako što nisam ni pitao kolika će mi biti plata. Omladinska škola Partizana je, takođe, u velikim problemima. - Kažu akademija... Ona nema ni slovo "A" od akademije... Sklonili su sve bivše fudbalere i doveli one sa kojima mogu da rade, šta im je volja. Ti novi treneri su svaki dan morali da zapisuju treninge i nose ih direktoru u kancelariju, gde on ima tablu, kao da je u školi... Omladinska škola Partizana je fabrika. A, to znači da najmanje dva, ili tri igrača moraš da napraviš svake godine za prvi tim. Tom nesrećnom direktoru sam nudio opkladu. Rekao sam mu da ću imati pet igrača za prvi tim na kraju sezone... I znate, šta... Nije hteo da prihvati opkladu. Sačuvaj Bože, koliko je u Partizanu igrača propalo. Ogromna je to brojka - kaže Prekazi, a potom i dodaje: - Tražili su da guram neke od igrača... Neke tatine sinove... Ali, ne direktno, jer to kod mene nije moglo da prođe, već preko nekih ljudi. I tu sam im prvo zasmetao. Drugi put, kad sam rekao da ne mogu svi treneri u omladinskoj školi da imaju istu platu. Nije ista odgovornost kod trenera kadeta i omladinaca koji spremaju igrače za prvi tim, i onih koji vode petliće i pionire. I zato su me pojeli! Počeli su da u školu dovode kao trenere neke ljude, koji nisu nikada u životu šutnuli loptu, ali eto imaju licencu. Takve ja zovem "laptop treneri". Po meni, trener mora da pokaže deci, da im demonstrira, a ne da im priča i sedi. Zašto? Pa, zato što deca najbolje uče kroz demonstraciju. Mene su tako učili u Partizanu bivši igrači kluba. Šta će detetu od 11 ili 12 godina taktika, ona počinje sa kadetima i omladincima.

Prema njegovom mišljenju, crno-beli su izgubili mnogo igrača.

- Mladi Filip Stevanović, 2002. godište bio je čudo od igrača. Sada se izgubio i pitanje je da li će se ikada vratiti. Prodali su ga dok je bio dete... Užas! Pored njega, uništili su malog Armina Đerleka. Stavljali su ga da igra gde nije trebalo, samo da bi ga prodali. Nastavili su i dalje da razaraju... Treba se setiti Strahinje Bošnjaka i Nemanje Mićevića, koji je sada u Češkoj. Pojeli su soptvenu decu, zbog sebe. A, ovo je mali broj igrača koje sam vam naveo.

Za kraj je podvukao: - Tamo na SC Teleoptik nema nijedne fotografije bivših igrača Partizana. Nijedne od najvećih legendi. Ta deca ne znaju ko je Momčilo Vukotić! To je bruka i sramota. Prva stavka je da dete zna gde je došlo, koliko je Partizan veliki klub... Nažalost, nije tako.

Bonus video:

(Espreso/Kurir/Aleksandar Radonić/Preneo: A.K.)