SPAJIĆ OSUO PALJBU NA PARTIZAN, PA OTKRIO NOVOG KAPITENA ZVEZDE!?

Tihi lider Crvene zvezde, neko ko razume težinu samog dresa i grba koji sa ponosom nosi, a poštuje protivnika sve do momenta kada treba da ga pobedi.

Tada će uraditi sve što može da svom timu obezbedi trijumf.

Zato je Uroš Spajić pravi sagovornik za pečat na kraju sezone. Život ga nije mazio.

Kad je trebalo da kruniše sve ono što je uradio doživeo je brojne povrede.

Bio je na konopcima, ali se vraćao jači. Jeste propustio i Rusiju i Katar, međutim Uroš Spajić će igrati na Evropskom prvenstvu u Nemačkoj.

Nasmejan i iskren, u veoma prijatnom razgovoru za ''Sportal'' sumirao je sve ono što se dešavalo od dolaska Baraka Bahara do proslave duple krune na Marakani.

Spajić nam je na početku razgovora opisao sezonu koja je iza njega i Crvene zvezde.

- Od prevelikih očekivanja, preko očaja do sjaja. Manje-više veoma turbulentna sezona gde je očekivanje posle priprema, prvih onih mečeva gde smo mi igrali, pobeđivali jake rivale. Javnost je naravno onda očekivala velike rezultate u Evropi, a onda je usledio pad, sumnje, tenzija, odnos sa navijačima nije bio najbolji, posle nekih mečeva su nas ispratili zvižducima, mnogo turbulencije. - Mučili smo se u prvenstvu, teško smo pobeđivali, izgubili smo samopouzdanje, a onda "reset". Zimska pauza nam je donela mnogo toga dobrog, promena trenera nam je mnogo značila. Milojević je neko ko poznaje klub, mentalitet, koji je "domaći" i imao je drugačiji start u odnosu sa igračima i to se osetilo već na pripremama. Atmosfera ja postala bolja, nismo mi igrali neke velike utakmice, ali se vraćalo samopouzdanje, ta energija koja nam je bila neophodna da se vratimo na pravi put.

- Posle je su krenule pobede, navijači su stali uz nas, osetila se neka hemija u svemu tome, a onda smo i napravili da se zaboravi sve što se dogodio ranije. Uzeli smo duplu krunu, na kraju se sve veoma lepo završilo, ali ne treba da zaboravimo da nam je sve ovo pre proleća bila velika škola i ubeđen sam da nam se to neće ponoviti.

Dobio je pitanje i kako sada gleda na onaj meč protiv Fjorentine, kada je Zvezda slavila rezultatom 5:0.

- Mi igrači smo bili svesni da to nije realno, ali ne možeš ti zaustaviti tu masu, energiju... Nismo mi ni davali neke izjave tad, bili smo svesni da su to prijateljske utakmice. Ta Fjorentina je došla "iz papuča" na meč, nisu odradili dva treninga, a igrali su protiv nas koji smo bili spremni za sezonu. - U Rusiji je bila ista situacija. Fenerbahče je došao bez pola tima, sa odmora su igrali turnir, kako bi odigrali zbog sponzora. Svesni mi bili šta je i kako je, ali ta euforija je vukla sve i niko nije mogao to da spreči. I normalno, sa prvim lošijim rezultatom je krenulo da se ispoljava na površinu sve ono što je nama nedostajalo.

Zvezda jeste imala lošija izdanja na jesen, naročito u odnosu na proleće, a nije bilo lako nakon poslednjeg meča u prvenstvu kada je Partizan pobedio crveno-bele, koji su otpustili Bahara i vratili Milojevića.

- Mi smo, ni mi ne znamo kako, došli do tog prvog mesta pred taj derbi. Ponovo smo se stabilizovali, međutim imali smo problem kad god je bitnija utakmica. Ti nedostaci koje smo imali su se ispoljavali. Menjali smo sistem svaki meč, nismo znali više ko i šta igra, koji su nam zahtevi i onda je sve to vuklo jedno drugo i kulminiralo je sve na tom derbiju. Partizanu smo dali krila, a sebi sasekli. Sva sreća da je to bila poslednja utakmica u godini, jer smo se svi razbežali, svako na svoju stranu, niko ni sa kim ne priča, na odmor, pa da se okrene novi list. I to se desilo.

Dolaskom Milojevića smo mnogo više viđali Spajića kojeg su partije ovog proleća i dovele do situacije da bude član tima koji će igrati Evropsko prvenstvo u Nemačkoj.

Postao je štoper jedna vrsta tihog lidera koji je svojim igrama, rečima i stavom pokazivao ostalima kako treba da izgleda fudbaler Zvezde.

- Mučio sam se, ne mogu da krivim nikoga. Barak me nije stavljao jer nisam bio pripremljen, nisam bio fit, iskreno, ne mogu da krivim čoveka. Imao je sa mnom dobar odnos, zvao me na razgovor i govorio sve najbolje o meni, da me planira, međutim ja nisam bio "svoj". To je bila senka igrača.

- To se najbolje videlo protiv Čukaričkog gde sam odigrao kako sam odigrao. Međutim, radio sam mnogo, vratio sam se, dao mi je šansu, bio sam standardan pred kraj polusezone, a onda sam od priprema napravio dobru uvertiru. Radio sam mnogo na sebi, na nozi, da povratim to što mi je falilo, da ujednačim brzinu, eksplozivnost, sve je to proces koji traje. - Posložilo se sve sa dolaskom Milojevića, sve te prijateljske utakmice gde sam igrao konstantno, prošao čitave pripreme i ušao sam u sezonu kako treba. Dobijaš samopouzdanje tako što igraš, pa još igraš dobro. Prevazilazio sam barijere koje sam ima i oslobađam se psihološki, posle je sve dolazilo sve na svoje. - Za Zvezdu igram srcem, to sam rekao mnogo puta. Bilo je meni svuda po inostranstvu lepo, igrao sam, ali ovo je emocija. Igram iz srca, duše. Odrastao sam ovde, proveo detinjstvo na Marakani, zajedno sa porodicom. - Sve reči koje sam govorio u izjavama su bile iskrene, od srca. Nisam imao lošu nameru, niti bilo koga da uvredim niti bilo šta. Ne žalim ni zbog čega što sam rekao, drago mi je da se sve složilo kako treba, a na kraju sam imao razloga za slavlje.

Imao je šta da kaže i za njegove najbolje mečeve tokom sezone.

- Više sam za to da je bolje imati kontinuitet. Jer ako odigraš jednu lošu, pa dobru, pa opet lošu znači da to nije dobro. Ne bih izdvojio nijednu utakmicu, uglavnom ljudi gledaju eto dao sam gol na derbiju, u finalu kupa. To su možda i meni najdraža gola koja sam postigao u karijeri. - Neka budu da su to ti mečevi koje sam odigrao najbolje, mada mislim da sam i do tih duela odigrao dobro, na visokom nivou, da sam se podizao iz utakmice u utakmicu i da nisam imao padove u igri. Da sam bio kako treba i kako mora. - Taj meč protiv Partizana (2:2) kad sam postigao gol je bio kulminacija svega što sam radio do tog derbija. Došla je kao šlag na tortu. Imao sam i ja veliku želju da se pokažem, da se dokažem jer je derbi najveća utakmica kod nas. Da tu baš pokažeš pravo lice, dao sam sve od sebe i Bog me nagradio.

Zvezda je drugačija pod Milojevićem u drugom mandatu, naročito na derbijima protiv Partizana što smo videli ovog proleća kada su crveno-beli u tri navrata protiv večitog rivala imali pregršt šansi koje nisu iskoristili.

- Milojević je trener koji poznaje Zvezdu. Bio mi je trener u Omladinskoj školi, čovek je naučen da pobeđuje. Nikako nije mogao da bude defanzivni trener. Bez uvrede, imao je takav tim s kojim je dolazio do rezultata na najbolji mogući način. Sada kada imaš moć, kad imaš igrače koji imaju kvalitet i prave razliku.

- Uz dužno poštovanje ostalih, ali pokazali smo da imamo najkvalitetniji tim u Srbiji. Prethodne generacije su možda imale više domaćih igrača, više srca na terenu, oni su davali sve, ali sad je malo drugačije. Njegova priprema tada je bila drugačija u odnosu na ovu sad zbog kvaliteta tima - Pokazali smo da imamo ogroman potencijal, da smo imali mnogo šansi, ali nismo ih iskoristili. Morali smo da iskoristimo te prilike, jer da je to došlo bilo bi prelepo. Milojević je i tada i sada isto spremao meč, samo taktički je morao da priprema meč u skladu sa onim što ima. Ništa nije slučajno, kao klub rastemo, bolji smo kako godine idu. - To navijači osećaju, veće su ambicije. Pre koliko godina je Liga Evrope bila misaona imenica, kad su svi slavili posle Krasnodara, bio je krcat stadiona. Ljudi su sada "gladni", žele da gledaju Ligu šampiona. U skladu sa tim i mi napredujemo, rastemo, treba tako da bude kako bi ceo klub rastao. Nećemo se zadovoljiti ovim i sledeće godine ćemo imati ambiciju da budemo još bolji.

Pričao je i o Aleksandru Dragoviću, fudbaleru velike klase, ali i sjajnom čoveku koji je pomogao mnogim saigračima, pa tako imamo primer i Strahinje Erakovića koji je pored njega izrastao u sjajnog štopera.

- Jedna momčina, čista duša, veoma dobar momak, iskren pre svega. Što na um, to na drum. Tako smo ga i zavoleli i prihvatili. Dečko koji je bez kalkulacija, uvek daje maksimum i na treningu i na utakmici. Bila mi je čast i veoma sam srećan što sam mogao da igram s njim.

- Imao sam iskreno nedoumice kako ja izgledam u ono vreme, da li ću ga "zakačiti" u Zvezdi. Igrali smo zajedno, to je velika stvar za mene, doprineli smo zajedno. Želim mu sve najbolje, njegova je odluka da se vrati u Beč i da tamo nastavi svoj put. - Mnogo je emotivan, on se vodi srcem, emocijama i sve što on govori je iskreno. Zato ga i volim iako me nekad nervira, bio je i smešan, simpatičan, ali to je on. Fantastična ličnost, drago mi je što je bio ovde, što je bio u Zvezdi i što je ostavio trag.

Mnogo puta u karijeri je Uroš Spajić doživeo povredu u svojim najboljim danima.

Zbog nje je propustio i Mundijal u Rusiji, pa zatim i u Kataru, a zbog jedne situacije na derbiju kada je ostao bez svesti, morali smo da ga pitamo da li mu je nešto tada prošlo kroz glavu.

- Jao, jeste, iskreno da kažem. Bio sam bez svesti doduše nekoliko sekundi, dok Rodić nije pomogao da se osvestim (smeh). Prošlo mi je, ali delić sekunde. Nisam sujeveran i verujem da se neke stvari dešavaju sa razlogom. Pre neki dan sam pričao sa porodicom, da od nečeg najgoreg što može da ti se desi, gde se mučiš sam sa sobom, imaš razne nedoumice i proživljavaš teške periode do toga da si najsrećniji čovek na svetu. - Realno sada, bez obzira što sam igrao u Evropi i inostranstvu, sada proživljavam najlepši period u karijeri. Proslavljam duplu krunu s porodicom dobio sam sina u međuvremenu, sa njim sa sam se spustio nekoliko puta ispred navijača, postigao sam gol u derbiju, u kupu za pobedu, ostvario sam dečačke sove.

- To su neke stvari koje ne mogu da se kupe, nemaju cenu i ostaju za ceo život. Opet, sa druge strane koliko god sam tada bio nesrećan, sad sam možda i više srećan. Uživam u trenutku, nekad čovek treba da padne da bi se izdigao još jače. Uživam u svemu što se dešava i nema opuštanja, nego mora još jače. - Mora sve ovo da se oseti. Ne može da se objasni. Otišao sam rano i nisam osvojio ništa, otišao sam kao klinac i tad je bio jako loš period ovde. I onda nakon toga sam bio u inostranstvu igrao dugo, ali možda nikad ne bih osetio sve ovo. Igrao bih, zaradio bih, ali ne bih doživeo nikad ovo. Ono slavlje sa navijačima na Kalemegdanu, to ne može da se kupi to ti ostaje za ceo život.

Hoće li Spajić biti novi kapiten Crvene zvezde?

- Meni je neumesno da ja to kažem da ili ne. Velika je to čast i privilegija, ali bih to ostavio igračima i treneru. To se samo desi, nametne, kraj je sezone ide i odmor, biće vremena da govorimo o tome, doći će to prirodno.

Bonus video:

(Espreso/Sportal/Prenela:Iva Krga)