MIHAJLOVIĆEV SIN SVE OTKRIO U POTRESNOJ ISPOVESTI: Ibrahimović nije došao na sahranu, ali ovo je PRAVA ISTINA

U subotu 16. decembra će biti tačno godinu dana od smrti legendarnog Siniše Mihajlovića.

Tim povodom je njegov sin Miroslav dao opširan i jako potresan intervju za italijanske medije.

Rešio je da nastavi očevim stopama što mu stvara veliki ponos, ali i bol.

- Teška godina. Ali, odlazak u kamp mi je mnogo pomogao i pomaže mi jer mi daje šansu da se isključim, ali i da u isto vremen budem vezan za njega, držim ga blizu - rekao je 23-godišnji Miroslav, trenutno pomoćni trener omladincima rimskog kluba Urbetevere.

Kradi svoj put, ali očekivanja su uvek veća kada imaš slavne roditelje.

- Tata me je naučio da sledim svoju strast. Znam da imam teško prezime i uvek će biti tako. Ali, to mi ne smeta, jer volim svoj posao. Probao sam da budem fudbaler, stigao sam do Sampdorije Primevere, ali sam shvatio da to nije za mene. To što sam "sin" bilo je teško. Posebono je u Italiji teško nositi se sa nasleđem. Ljudi mnogo pričaju. Ako ne igraš to je zato što si loš, ako igraš onda imaš protekciju, moraš da radiš duplo više od ostalih. Divim se Kiezi i Maldiniju, stigli su do vrha i pored toga što su ih poredili s roditeljima. Idem do vrha kao Miro.

Miroslav je govorio o vrlinama svog oca na jako emotivan način...

- Ostavio mi je hrabrost, svoje vrednosti kao što su lojalnost, poštovanje, iskrenost. Vrednosti koje se gube u fudbalu. I pouku: sve što radiš, radi 100 odsto, čak i više od toga.

Miha se borio do kraja i nije želeo da napusti fudbal uprkos teškoj bolesti sa kojom se borio.

- Pokušali smo, ali je bilo nemoguće ubediti ga, želeo je nastavi. Fudbal je bio njegov život. Ako nije bio na terenu nije bio srećan. To je takođe bio način da skrene misli. Mislim da smo nedelju dana pre nego što je umro hodali deset kilometara, ja i on, po kiši. Kada je počela da pada ništa nije uradio. Rekao je: sačekaćemo da stane i idemo opet. Bio je jako mršav, svako bi na njegovom mestu ostao u krevetu. Ne, bio je lav u kavezu. Bio je tvrdoglav, ali na pravi način. Šetao je gotovo svaki dan.

Otkrio je ko je bio uz porodicu u najtežim momentima. Iako su mnogi zamerili Zlatanu Ibrahimoviću što se nije oglašavao, niti bio na sahrani, sada je isplivala istina.

- Bili smo spremni, ali možeš da budeš spreman koliko hoćeš kad dođe taj trenutak, teško je. Svi su nam pisali i zvali nas, a mi smo želeli da nestanemo. Hvala navijačima, bliskim ljudima, kao što je Deki (Dejan Stanković). On i tata su bili braća, za nas je on stric, uvek je bio tu i uvek će biti. Kao i Ibra, bio je jako dobar prema nama.

Tetovažu je uradio u čast svog oca, ali ranije nego što je preminuo.

- Da, kako tata izvodi slobodan udarac, njegova tehnikaje "par excellence". Beskrajno mu se divim, toliko da sam želim da imam njegovu tetovažu. Nije se baš slagao s tetovažama, ali pošto je on, nije me mnogo kritikovao.

Prisetio se juna 2019. kada je porodica saznala da Miha ima leukemiju.

- Bili smo na Sardiniji, on je bio u Bolonji, mama nam je rekla dan pre konferencije za medije koju je održao. Bio je to težak udarac. S jedne strane, naklonost navijača je bila neverovatna, ali s druge strane teško je.

Lacio i Bolonju vide kao svoje porodice.

- U našoj porodici navijamo za te dve ekipe. Tu se vidi i ruka mog oca, oživeo je ekipu koja je bila pred ispadanjem, promenio je mentalitet. Mota radi sjajan posao, ali tata je ostavio trag. Veruje da mnogi igraju i za njega. Od De Silvestrija do Orsolinija, momci su sjajni, uvek su bili uz nas.

Upravo će Bolonja na poseban način obeležiti godišnjicu Sinišine smrti, a taj dan će takođe igrati Lacio i Inter.

- Mislim da je tako, ali ne znam detalje. Moja majka će biti na "Renato Delari" u nedelju na utakmici sa Romom, na poziv kluba, moja braća će biti na Olimpiku, igraju Lacio i Inter.

Međutim, on će biti na važnom zadatku...

- Na terenu s Urbetevereom do 15 godina, ja sam pomoćni trener. Prvi smo na tabeli. Moram da budem tamo, to je moj posao. To to bi moj otac želeo.

Bonus video:

(Espreso)