"TRAŽIO MI JE 50.000 MARAKA DA IGRAM" - Rade Bogdanović zbog ovoga nije više igrao za reprezentaciju?!

Srpski klupski fudbal opet prolazi kroz teške dane - mizerni rezultati u Evropi srozali su koeficijent, stadioni su skoro prazni, a grade se novi, tereni većine superligaša se pretvaraju u kaljuge posle najmanje kiše...

Uteha je plasman reprezentacije na prvo Evropsko prvenstvo još od 2000. ali s obzirom na konkurenciju i način na koji je izboren, nije mogao baš da se slavi.

Slavili su ipak igrači i selektor Dragan Stojković koji su za ovo bogato nagrađeni premijama (naročito Piksi), a onda je Nemanja Vidić podigao dodatnu buru kad je otkrio koliko su Piksi i njegov stručni štab navodno plaćeni u prethodne dve godine.

Selektor je u svom stilu odgovorio Vidiću, a onda je krenulo njegovo prepucavanje preko medija sa Radetom Bogdanovićem, sadašnjim stručnim konsultantom RTS.

Bogdanović je svojevremeno i sam igrao za reprezentaciju SR Jugoslavije, ali je odigrao samo tri utakmice 1997. i dao dva gola. U intervjuu za Telegraf je svojevremeno objasnio da veću šansu nije dobio jer nije hteo da plati svoje mesto u nacionalnom timu.

- Ja sam jedini igrač u istoriji srpskog fudbala koji je platio da igra za reprezentaciju, tako što sam platio avionsku kartu od Tokija do Seula i debitovao na tom Koreja Kupu. Napustio sam letovanje na Tajlandu kako bih ispoštovao himnu, grb, državu... Napustim Puket, dođem u Tokio i izvadim vizu, platim kartu i odem u Seul. Odigram tri utakmice i gotovo. Postigao sam dva gola na prvoj utakmici, otišao u Atletiko i više me nikad nisu zvali - rekao je Bogdanović tada:

- Nikada nisam pitao, ali mogu da pretpostavim da je to zato što nisam imao lobi. Nisam imao menadžere. Tad je to bila SRJ. Ko će udovoljiti Crnogorcima i svim ostalima koji je trebalo da se prodaju? Ko će ga znati... Ali, jedno je sigurno. Ja sam igrač koji je morao da ima minimum 30 utakmica za reprezentaciju.

Potom se osvrnuo na to što su mu tražili novac da ide na SP.

- Jeste, istina je. Tražio mi je jedan novinar čiji sin je išao u školu sa pokojnim Batom (Brankom) Bulatovićem, tadašnjim gensekom reprezentacije. Tražio mi je 50.000 maraka da igram. Ja nisam hteo da platim i onda su odveli jednog igrača na SP u Francuskoj koji do tada nije ni igrao za reprezentaciju - rekao je Bogdanović i nastavio:

- I kako misliš da im se na kraju vrati? Ne bih im dao pet maraka, a ne 50.000. Ne bih mogao da stanem u ogledalo i pogledam se kasnije. Obraz ni za šta ne dajem - iza svake svoje reče stojim. Nije to bila stvar u novcu. Ih, tada je love bilo za sve. Smešno. Daš 50.000 hiljada i napraviš vrhunski ugovor. Ja sam tada mogao, kada sam odlazio iz Atletika, da potpišem za Aston Vilu. Menadžer Vile u julu mesecu zove Atletiko i šalje avion na aerodrom. Mi na aerodrom, zovu iz Atletika i kažu ''Vraćaj se. Ne možeš da dobiješ radnu dozvolu.'' Imao sam tri nastupa za reprezentaciju, trebalo mi je šest. Opušteno sam mogao da kupim sebi nekoliko utakmica za nacionalni tim. Mogao sam da platim tih 50.000, odem na SP, izguram još tri četiri prijateljske i ko zna u kom pravcu bi mi išla karijera. Nisam hteo.

Bonus video:

(Espreso/Telegraf/Mario Marić)