filmski
ALBANAC BRAO MASLINE I KONOBARISAO, SAD IDE NA EURO: "Platili smo €20.000 za prelazak granice, ušli smo KROZ ŠUMU!"
"Mnoge noći sam plakao sâm u svojoj sobi, u kupatilu, a da me niko nije video"
Fudbal je biznis koji svake godine samo raste, pa je tako bilo i u vreme koronavirusa i mnogih drugih kriza. Fudbaleri koji postanu zvezde zarađuju sve nestvarnije i nestvarnije sume, a mnogi su potekli iz siromaštva pa njihove životne priče podsećaju na filmske.
Najčešće je to slučaj sa Južnoamerikancima i Afrikancima za koje je fudbal bio način da celu porodicu (uglavnom vrlo brojnu) spasu bede, ali ima takvih slučajeva i među evropskim igračima.
Mirto Uzuni (28) danas igra za Granadu, člana španske La Lige, kao i reprezentaciju Albanije, ali morao je da prođe trnovit put do sadašnjeg lagodnog života.
Uzuni je imao turbulentno detinjstvo u rodnom Beratu, mestu od 60.000 stanovnika. Priča kreće kada je kao dečak bio prinuđen da kao ilegalni imigrant i bez dokumenata pređe u Grčku. – Platili smo 20.000 evra za prelazak granice. Bilo nas je petoro u porodici, ušli smo kroz šumu jer Albanija nije u Evropskoj uniji – prisetio se Uzuni za španski list 'Panenka', a prenosi "Sportsport.ba".
Međutim, u Grčkoj nije bilo idealno na početku. – Svi smo malo zarađivali, ali smo morali da plaćamo struju, vodu, stanarinu, sve. Fudbal je bio moj san, ali tada sam čak i prestao da treniram. Mnoge noći sam plakao sâm u svojoj sobi, u kupatilu, a da me niko nije video – priča Uzuni.
Sedam godina je proveo u lokalnom klubu Doksa Pikadakija, na poznatom ostrvu Zakintos. Jasno, daleko od bilo kakvog ozbiljnog fudbala.
– Nisam hteo da se moji roditelji osećaju loše. Sve mi je to dalo snagu da budem igrač kakav sam danas. Nikad, baš nikad, nikad nisam razmišljao o odustajanju. Znao sam da postoji samo jedno rešenje.
Posao mu je bio prioritet, ponekad i 14-očasovno radno vreme kao konobar, berač maslina, čisto je kuće i garaže, a trenirao tek koliko je stigao. Međutim, uvek je imao talenat.
Na jednom turniru na kom je bio najbolji strelac primetio ga je Olimpijakos, ali nije imao čiste papire i transfer je propao. U tom trenutku je dobio savet od oca: – Ti si dobar igrač i moraš da pokušaš, rekao mi je. Vratili smo se u Albaniju bez kuće, novca i u minusu.
Došao je u lokalni Tomori Berat i brzo pokazao da se radi o velikom talentu tako što su ga sa 18 godina gurnuli u prvi tim. – Igrao sam za 165 evra mesečno. Sav sam novac davao roditeljima, koji su bili jako ponosni i srećni zbog mene – rekao je Uzuni.
Uspon je krenuo kada je bio najbolji strelac albanskog prvenstva u dresu Apolonije. Potpisao je za Lači, što je bila odskočna daska za odlazaku u Hrvatsku, u zagrebačku Lokomotivu. Igrao je na visokom nivou, vodio Lokose do drugog mesta i kvalifikacija za Ligu šampiona i baš tada ga je hteo najveći klub u toj zemlji - Dinamo Zagreb.
Međutim, umesto na 'Maksimir', Uzuni se preselio u Ferencvaroš i upravo Dinamo golom izbacio iz kvalifikacija za Ligu šampiona pre tri sezone. Za mađarskog velikana dao je 36 golova na 67 utakmica i tako se preporučio Granadi.
Sada već vredi devet miliona evra i predstavljaće jednu od udarnih igli selekcije Albanije na EURO u Nemačkoj. Isto kao što je u Granadi za koju je dao četiri gola u La Ligi u dosadašnjem toku sezone.
Bonus video:
(Espreso)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!