"RODITELJI SU BILI U KUĆI KAD JE PUCANO..." Mihin brat na izložbi otkrio priču Sinišine slike pogođene METKOM!

Muzej primenjene umetnosti u Beogradu 6. jula je predstavio novu postavku, i to legendarnih igrača iz ove dve zemlje, Siniše Mihajlovića i Paola Rosija, a u cilju jačanja veze između Srbije i Italije.

Muzej će i narednih mesec dana biti otvoren za sve koji požele da vide sjajnu postavku u kojoj je mnogo predmeta koji oslikavaju veličanstvenu karijeru Siniše Mihajlovića, ali i njegovu ličnost.

Na otvaranju postavke bio je i Sinišin brat Dražen Mihajlović, koji je održao emotivan govor na otvaranju, a kasnije je u izjavama za meijde evocirao uspomenu na svog brata.

Dražen je dao veći deo predmeta iz porodične kuće za ovu postavku, a to je samo delić onoga što čuva u Kamenici.

- Ovo je samo jedan deo kolekcije, ima dosta toga, jednostavno težili smo ka tome da ne bude prenatrpano, da budu predmeti koji su najupečatljiviji, koji njega najjače predstavljaju.

Prošlo je pola godine od Mihine smrti koja je rastužila ceo region. Dražen je za Kurir rekao da li se navikao da mu brata više nema.

- Ne. Još uvek ne mogu da se naviknem i mislim da se nikada neću navići. Mogu da živim sa tim i moraću, ali ne i da se naviknem na to.

Posebnu pažnju među brojnim eksponatima privlači fotografija Siniše u dresu reprezentacije Jugoslavije, na kojoj je rupa od metka.

Na izloženoj fotografiji stoji opis.

"Jedan od najboljih prijatelja Siniše je pucao u njegovu fotografiju u njegovoj kući u Borovu, u Hrvatskoj, u mestu gde je rođen. Posle toga, porodica Siniše napušta kuću i beži u Beograd 1991. godine, baš kada je i 200.000 Srba proterano iz Hrvatske"

Siniša Mihajlović je rođen u Hrvatskoj, ali je zbog ratnih sukoba morao da napusti dom, koji je spalio njegov najbolji drug iz detinjstva, Stipe. Siniša se pet godina kasnije sreo sa njim i oprostio mu je, o čemu je pisao u svojoj autobiografiji. Dražen je za "Telegraf" otrkio pozadinu cele priče:

- Jeste, slika iz Borova naselja, gde je pucao njegov najbolji prijatelj. U momentu kada je pucano na tu sliku naši roditelji su se nalazili u kući. Možda ste i čuli za to, kada je bila prva utakmica posle bombardovanja, u Zagrebu su se našli i ispričali i tadašnji njegov najbolji prijatelj mu je ispričao zašto je to uradio. Ispalo je da je dobro što je to uradio, jer je spasio život našem ocu i majci. Oni su nakon toga napustili porodičnu kuću i došli u Novi Sad i Beograd. Takvo je vreme bilo. Teško je danas kada pogledamo, to je bilo pre 30 godina, to može da razume samo onaj ko je rođen tamo i ko je to prošao.

- Što mi potičemo iz mešovite porodice, otac nam je Srbin, majka Hrvatica, bilo je tu mnogo problema. Ali to što je bilo ostavljamo iza sebe, gledamo da idemo napred, zaboraviti sigurno nećemo, oprostiti možemo - zaključio je Dražen Mihajlović.

Bonus video:

(Espreso/Kurir/Telegraf)