HRVAT KOJI JE IGRAO ZA ZVEZDU I PARTIZAN: Stvorio moćni Bajern, a voleo i stvari koje nemaju mnogo veze sa sportom!

Čuveni strateg Branko Zebec bez ikakve sumnje ostaće upamćen među fudbalskim zaljubljenicima.

Legendarni strateg Branko Zebec s razlogom je ušao u istoriju evropskog fudbala, s obzirom da se radi o jednoj od najzanimljivijih ličnosti jugoslovenskog i evropskog sportskog miljea.

Zebec je bio jedan od najboljih stručnjaka na prostoru bivše Jugoslavije, takođe je i prvi trener u istoriji minhenskog Bajerna koji je tom klubu doneo titulu šampiona Nemačke, 1969. godine.

Za mnoge karijere proslavljenih fudbalera zaslužan je upravo legendarni stručnjak, a Paul Brajtner opisao ga je kao najboljeg trenera kojeg je imao, piše "BBC".

Jugoslovenski trener bio je komplikovana i teška osoba, a sam sebe je prozvao "diktator". Ipak, pored fudbalskog terena, imao je mnogo veće probleme, a to su oni sa kojima se borio sam. Fudbalska javnost podsmevala se Zebecu dok je dolazio pijan na konferencije za medije, ili dok se zadesi da se uspava na klupi tokom meča, ali je definitivno bio jedan od presudnih faktora da Bajern dođe do visina na kojima je danas.

Njegova karijera prerano je završena upravo zbog ljubavi prema alkoholu, a oni koji ga se sećaju ističu njegove vrline. Jedan od njih je i legendarni golman Sep Majer.

- Kada je Bajern osvojio šampionsku titulu i kup 1969, to je bio početak onakvog kluba kakvog znamo danas, rekao je Majer za "BBC Sport" i nastavio:

- Zebecove zasluge u tome su ogromne. On je udario temelje i odigrao važnu ulogu u stvaranju velikog Bajerna. Bio je vrhunski strateg.

"Duplu krunu" Bavarcima doneo je u sezoni 1968/69, i to u momentima kada Bavarci nisu važili ni blizu za velikana kakav su danas, a prethodnu titulu osvojili su tek 1932. , pre formiranja "Bundeslige".

Zebec je trener Bajerna postao sa 39 godina, na preporuku Zlatka Čajkovskog, sa kojim je zajedno važio sa važne igrače u reprezentaciji Jugoslavije 50-ih godina.

Nedugo zatim Zebec je već doneo prve promene u redovima minhenskog kluba, uveo je totalno drugačiji stil igre sa puno dodavanja, koja je opisana kao neka verzija "tika-take". Takođe, našao je najbolju poziciju za Hansa Georga Švarcenbeka, kojeg je sa pozicije levog beka pomerio na poziciju centralnog defanzivca, što je u mnogome pomoglo da stasa jedan od najboljih defanzivaca ikada, Franc Bekenbauer.

Odbrana je legendarnom stručnjaku uvek bila važnija od napada, ali je u toj opreznoj igri uspeo da pronađe sve vrline legendarnog Gerda Milera, koji je u tom sistemu "procvetao", te je neumoljivo pogađao protivničke mreže. Bavarci su te sezone osvojili titulu, sa osam bodova više od drugoplasiranog Ahena.

- To je bilo veliko iznenađenje, pogotovo što je trener koristio samo 13 igrača tokom cele sezone, rekao je Hinko.

Njegovi treninzi fizičke spreme bili su pakleni, što pokazuju izjave njegovih nekadašnjih igrača.

- Terao je igrače da mnogo, mnogo trče, čak i kada je sneg bio do kolena. Neki su bili toliko iscrpljeni da su padali u nesvest, rekao je Hinko i dodao:

- Branko je bio teška i tvrdoglava osoba - ali je imao veliki autoritet. Umeo je da bude i osećajan i prijatan u razgovorima. Bio je introvertan čovek, sa blagim osmehom i dobrim smislom za humor.

Ipak, voleo je stvari i koje nemaju baš mnogo veze sa sportom.

- Voleo je i alkohol. Vino, pivo, konjak, votku, rum.

Velike zdravstvene probleme "navukao" je Zebec zbog alkohola, a samo jedan od njih je dijabetes, zbog koga je morao da operiše pankreas, nakon čega mu je zabranjeno da konzumira alkohol.

- Poštovali smo ga, bez obzira da li je bio pijan ili ne, rekao je Brajtner, kojeg je Zebec trenirao 1977 u Ajntrahtu iz Braunšvajga.

- Imao sam sreće da radim sa mnogim vrhunskim stručnjacima kao što su Miljan Miljanić i Udo Latek, ali Zebec je bio najbolji, dodao je Brajtner.

Isti stav imali su i Bekenbauer i Miler.

- Branko je bio oštar, ali korektan i pošten. Prema svakom igraču je imao isti odnos, nije ih delio na zvezde i na mlade. Možda je bio diktator, ali je bio dobar diktator, kaže Brajtner.

- Bio je nepredvidiv. Ponekad bi nam saopštio da imamo dva treninga u jednom danu, a onda bi ih otkazao, pa vi svi seli da popijemo kafu. Bio je drugačiji, jedinstven i zato sam ga voleo, koji je dodao da su svi znali za Zebecove probleme:

- Oni su počeli u Bajernu, ali nije bio naš posao da probamo da mu pomognemo.

Problemi nisu nestali ni onda kada je dobio otkaz u Bajernu.

Nakon što je Borusija Menhengladbah osvojila šampionsku titulu 1970. , Zebec je završio svoju epizodu u Minhenu, a redove šampiona predvodio je Ginter Necer, koji nikada nije sarađivao sa čuvenim trenerom.

Osam godina kasnije, upravo je Necer postao sportski direktor Hamburga, a jedan od prvih poteza bio mu je angažovanje Zebeca na mestu prvog trenera, gde je čuveni stručnjak odmah po dolasku udario svoj pečat, pa je nemački klub postao prvak "Bundeslige".

- Niko nije znao u kom pravcu idemo, a neki su se čak plašili da će Hamburg da ispadne u drugu ligu. Čak ni najveći optimisti nisu sanjali i šampionskoj tituli, rekao je Feliks Magat, tadašnji vezista Hamburga i dodao:

- Zebec je bio najzaslužniji za uspeh. Njegov glavni cilj bila je pobeda i naučio nas je kako da igramo da bi to nje došli. Bio je veoma inteligentan, a od prosečne ekipe napravio je najbolji tim u Evropi.

Već u drugoj sezoni malo je nedostajalo da Zebec Hamburgu donese i trofej Kupa evropskih šampiona. U finalu su Nemci nadigrali Notingem Forest, koji je pogotkom Brajana Klafa uspeo da povede i nekako održi prednost do kraja duela.

Italijanska "Gazeta" nedugo zatim u izveštaju je napisala da i engleski klubovi mogu da igraju italijanski "katanačo" defanzivni stil fudbala.

- Nema sumnje da su Zebec i Klaf bili najuticaniji treneri te epohe. Obojica su bili jake ličnosti, sa jasnim idejama i principima. Zbog toga su čak obojica umela da uđu u sukob sa predsednicima klubova.

Kako nisu uspeli da dođu do trofeja, Zebecova najveća pobeda te sezone ostao je trijumf od 5:1 protiv madridskog Reala, koji je sa klupe vodio Vujadin Boškov, a još značajniji događaj dogodio se svega četiri dana pre tog duela, na susretu sa Borusijom iz Dortmunda.

U trenucima kada je autobus Hamburga kretao ka Dortmundu Zebeca nije bilo, te je njegova ekipa bez njega krenula na okršaj. Ispostavilo se da se trener napio i uspavao, a kasnije je svojim automobilom krenuo put Dortmunda, gde ga je usput zaustavila policija koja mu je izmerila čak 3.25 promila u krvi. Oduzet mu je auto, a on je taksijem uspeo da dođe do Dortmunda i sedne na klupu svog tima, što se ispostavio kao loš potez jer su ga kamere snimile kako spava na klupi. U tim trenucima više je bilo nemoguće kriti njegov porok.

Hamburg te sezone nije osvojio titulu prvaka Nemačke, trofej je otišao u ruke Bajernu, a situacija za Zebeca se dodatno pogoršala kada je na trening svoje ekipe došao pijan. Upozoren je da će u slučaju da se to još jednom ponovi sa njim biti raskinut ugovor, i ponovilo se. Incident se dogodio pred meč sa Minhenom 1860, kada je na konferenciji za medije odgurnuo Necera da bi seo na stolicu, to je ujedno i bio kraj njegovog boravka na klupi Hamburga.

- Znao sam za probleme sa alkoholom i pre nego što smo ga angažovali, ali nisam baš shvatao koliko je ozbiljno. Ta priča sa njim je uticala ne mene više nego bilo šta drugo u fudbalu. Bio je sjajan i zato sam tužan što nisam mogao da mu pomognem, priznao je Necer.

Nakon toga, vodio je Borusiju Dortmund i Ajntraht iz Frankfurta, a saradnju sa drugom pomenutom ekipom raskinuo je nakon što je prespavao utakmicu sa Hertom iz Berlina koju je njegov tim izgubio. Da bi sprečili još jedan skandal, ekonom kluba je posle meča zamotao Zebeca u ćebe i izneo sa stadiona, što je predstavljalo tužan odlazak iz fudbala jednog izrazito talentovanog stručnjaka.

Ipak, Magat tvrdi da je njegov uticaj bio ogroman.

- Zebec je najvažniji čovek u mojoj karijeri i njegove ideje su osnova trenerskih principa za koje se zalažem. Kao i Branko, ja želim da stvaram ekipe kroz naporan rad i posvećenost koji će omogućiti svakom fudbaleru da napraduje i kao pojedinac, rekao je on.

Nažalost, Zebec nije mogao da vidi u kakvog trenera će izrasti Magat, pošto je 1988. godine u 59. godini poklekao i napustio ovaj svet.

(Espreso/Sport)