NEPONOVLJIVI IVICA OSIM: Od Partizana pravio Barselonu, PLAKAO kad je dao ostavku, jedan ŠOK je jedva preživeo!

Prošle godine zaljubljenici u fudbal, naročito oni stariji, žalili su za odlaskom s ovog sveta jednog od najboljih i svakako najjedinstvenijih trenera s prostora bivše Jugoslavije, Ivice Osima.

Umro je "Švabo" 1. maja 2022. godine, samo pet dana pre 81. rođendana. Ivica je dete mešovitog braka. Deda i baba sa strane oca Mihaila su bili Slovenac i Nemica, a sa strane majke Karoline, Poljak i Čehinja. Ivica je pak za sebe uvek govorio da je Jugosloven.

Fudbalom je počeo da se bavi u Željezničaru iz Sarajeva. Po izlasku iz juniora, počeo je da igra za prvi tim u sezoni 1959/1960, a za klub s Grbavice je nastupao ukupno 11 godina i za to vreme je sakupio 250 zvaničnih nastupa i postigao 75 golova.

Osim je nastupao i za reprezentaciju bivše Jugoslavije. Sakupio je 16 nastupa, pri tome postigavši osam golova. Bio je jedan od glavnih igrača u osvajanju drugog mesta na Evropskom prvenstvu 1968. godine. Igračku karijeru je okončao 1978. godine, nakon čega je vrlo uspešno počeo da se bavi trenerskim poslom. S uspehom je vodio Željezničar od 1978. do 1986.

A koliko je "Švabo" bio vezan za "Plave" iz svog Sarajeva, najbolje se videlo pre godinu i po dana.

Sredina septembra meseca svake godine rezervisana je za obeležavanje godišnjice postojanja FK Željezničar. Međutim, 2021. situacija je bila specifična pošto se slavio 100. rođendan. Značajan i veliki jubilej za jedan od najvećih klubova bivše Jugoslavije.

Prošlo je kroz istoriju Želje mnogo velikih igrača, trenera, ličnosti. I dan danas se do tančina prepričavaju majstorije Smajlovića, Baždarevića, Janjuša, Nikića, Odovića i ko zna još koliko velikih igrača. A ko će to bolje znati od Ivice Osima. Prve asocijacije na sarajevskog velikana. Alfe i omege Želje. Legende i ikone Grbavice, Željezničara, Sarajeva.

- Kada neko živi 100 godina zaslužio je da ga se spomene i da ga se seti neko. Puno je to godina. U vremenu kada svet ratuje, kada je epidemija. Sve to treba preživeti i ostati zajedno. Kao što kažu, biti 'Luča Mikrokozma'. Kad neko ima 100 godina i živi u jednom gradu i prođe kroz sve što je grad prošao, stekao sam utisak da je u tom Hrasnom, na Grbavici, na tom stadionu, odrasla i Bosna. Nema tu nekih razlika. Približili smo se jedni drugima i teško je to sada zaboraviti. Sve to podseća na Želju. Uvek je to bio multikulturalan klub, gde su svi ravnopravno igrali, živeli, doprinosili i odnosili - pričao je u septembru prošle godine legendarni Švabo za "Mocartsport" priču o voljenom Želji dotakavši se neizostavne teme.

Možda i najupečatljivijeg detalja iz vremena u kom je upravo on predvodio "Plavu lokomotivu" na evropskoj sceni. Polufinala Kupa šampiona protiv Videotona i šokantne eliminacije.

Posle poraza 1:3 u Mađarskoj, "Plavi" su imali priliku da na Grbavici izbore finale. Želja je pred 25.000 navijača vodio 2:0 do 87. minuta i gotovo bio u finalu s Real Madridom, ali je u tom minutu primio gol i okončao snove vernih navijača.

- To je bio šok isto kao da ti, ne daj Bože, neko umre u porodici. To je bio neočekivan udarac, ali eto i to se preživelo. Klub je bio prvak i u bivšoj i u novoj državi. Zadržao je publiku koja voli klub.

Nastavio je do poslednjeg dana da prati voljeni klub i emotivno proživljava svaki trenutak. Pa i kada Željezničaru baš ne cvetaju ruže.

- Pratim Želju danas. I da ti kažem, ovo što sam ja video na televiziji, ne daj Bože da sam ja trener. Ja bih mnogima rek'o: 'Ima i drugih sportova osim fudbala' - uvek je direktan bio "Štraus sa Grbavice".

Ali, Željo je prolazio i kroz gore stvari.

- Željo je insititucija i gigant, naravno da će se vratiti. U životu se sve vrati, kao i u fudbalu. Fudbal daje šansu svima, i da se vrate i da se uzdignu. Zato i jeste interesantan. Prošao je Željo kroz mnoge stvari, tako će i kroz ovo - završio je Švabo priču o voljenom klubu.

Selektor reprezentacije Jugoslavije Osim je bio od 1989. do 1992. i vodio je tim sa uspehom, bili su prvi favorit pred EP, ali...

Veoma težak trenutak za Ivicu se desio 23. maja te 1992. godine, kada je dao ostavku na mesto selektora Jugoslavije, zemlje u kojoj je besno rat.

- Ostavka je, ovako, najdirektnija stvar kad čovek kaže: odlazim i gotovo je. Opet vam kažem, a to sam već ponovio, da ne verujem da mogu da idem, niti ću ići, ni u Firencu ni u Švedsku. Sve što mogu da napravim, ovako ljudski, i ako me neko bude pitao, tu nema problema nikakvih, to je moj privatni gest, a vi ga možete protumačiti kako hoćete. To je neka moja lična odluka, a ja neću da govorim radi čega i da objašnjavam, jer vi to vrlo dobro znate. Ali ako ništa drugo, i ono jedino što mogu da učinim za taj grad, pa da se i vi setite da sam se rodio u Sarajevu, a znate šta se dešava - rekao je tada Osim sa suzama u očima.

Ovako je godinama kasnije govorio o toj izjavi.

- Na ostavku gledam isto, bio je to spontan gest s moje strane, koji mi je tada izgledao ispravan, ali bih ga ponovio i danas. Ne daj Bože samo da se ponovi slično, valjda smo sada pametniji - izjavio je Osim u pomenutom intervjuu.

Za njegov drugi klupski angažman, u Partizanu, pobrinuli su se Nenad Bjeković i Žarko Zečević.

Čuveni tandem svakako je poznat po svojoj moći ubeđivanja, ali im je Ivica Osim napravio težak posao u predratno doba. Sve to detaljno je opisao Marko Tomaš u biografiji trenera pod imenom "Ivica Osim - utakmice života".

Naime, Bjeković i Zečević su opsedali Osima svaki put kada bi dolazio u Beograd, često su ga čak i zvali svakodnevno dok je bio kod kuće u Sarajevu.

- Hajde, samo si selektor, dugo nisi radio u klubu, nama treba jak Partizan, Zvezda je prvak Evrope, treba im pandan, želimo na viši nivo - preneo je Tomaš reči Bjekovića i Zečevića u knjizi.

- Neću, nemojte da me zaj***vate - odgovarao im je jugoslovenski stručnjak.

Osim je bio oduvek bio oštar u odgovorima, pa je ubeđivanje trajalo puna dva meseca, a jednom je prisustvovao i sin Amar. Kada je čuveni trener rekao da ga ništa ne interesuje, dao je slušalicu supruzi Asimi.

Sve je postalo totalno komično.

- Kupićemo vam kuću! Ajde bre, reci mu, kupićemo tebi mazdu - govorio je Partizanov tandem, a na kraju nije razjašnjeno ni u knjizi čime su zapravo privoleli Osima da dođe.

Jedan njegov uslov bile su garancije da nesmetano vodi reprezentaciju Jugoslavije, a zanimljivo je da se nikada nije preselio u Beograd. Na posao je svakog dana putovao avionom, čak se nije bavio formalnostima niti je kupovao kartu.

Samo je prolazio kroz aerodromske kontrole, čak se dešavalo da sedi u pilotskoj kabini ako u avionu nema mesta.

Imao je "Štraus sa Grbavice" strašan tim, igrali su Predrag Mijatović, Slaviša Jokanović, Darko Milanič, Zlatko Zahović, Brankko Brnović, sadašnji trener crno-belih Gordan Petrić i mnogi drugi.

Zato je Osim 2016. godine na komemoraciji Slobodanu Santraču evocirao uspomene.

- Generacija je bila takva da nije mogla loše da radi. Sve su to bili najtraženji igrači tadašnje Jugoslavije. Dovoljno je bilo videti, na primer, Jokanovića i Mijatovića, da shvatite da je Partizan mogao štošta. Da se saradnja između nas nastavila verovatno bismo dogurali dotle da napravimo tim koji bi bio sastavljen "a la Barselona" - rekao je Osim tada.

U toj sezoni 1991-92 Ivica Osim je sa Partizanom osvojio Kup Jugoslavije, a u prventsvu su bili drugi, iza Zvezde, od koje pak nijednom u četiri susreta nisu poraženi. U prvenstvu je oba puta bilo nerešeno, a u finalu Kupa su crno-beli slavili 1:0 u gostima i igrali 2:2 u Humskoj.

Bio je još trener Panathinaikosa, Šturma, JEF Uniteda, da bi poslednji trenerski angažman imao kao selektor Japana.

(Espreso)