NAJBOLNIJI INTERVJU DEJANA STANKOVIĆA: Srpski trener otvorio dušu o Mihi, razočarenjima i razlogu da gura dalje

Srpski trener Dejan Stanković proživljava jako teške trenutke karijere, ali njegov pobednički mentalitet će sigurno pronaći put da se izbori sa nedaćama koje su ga zadesile u poslednje vreme.

Preuzeo je odgovornost za ispadanje Zvezde iz kvalifikacija za Ligu šampiona, preuzeo posrnulu Sampdoriju sa kojom nikako da mu krene, a na sve se nadovezala smrt njegovog kuma Siniše Mihajlovića.

U velikom intervjuu za italijanski Dazon, otkrio je Đampaolu Paciniju zašto tako emotivno preživljava momente na klupi i još mnogo toga.

- Sa terena mi navijači deluju bliže. Odavde kada gledam, i nije tako blizu... Ali bitno je da su uvek uz nas i mogu samo da skinem kapu za ovakvu podršku.

Sampdorija je osam bodova daleko od sigurne zone, ima osam poraza na poslednjih 10 mečeva, u prethodnom kolu je u poslednjem minutu ostala bez pobede u Monci. Stanković nije mogao da zadrži suze tom pilikom...

- Za početak im dugujem prvi gol i prvu pobedu kao trener Sampdorije na ovom stadionu. To je najmanje što mogu da im dam. Opstanak? Radimo na pronalaženju rešenja. Neću da plačem već ću ponosno pokušati da odbranim našu tvrđavu i da pobedimo sledeću utakmicu ovde. Pre ili kasnije će da dođu taj gol i pobeda u Seriji A.

Prilično emotivno preživljava trenutke na klupi i deluje emotivno vezano za igrače.

- Spadam u grupu od 10 odsto onih trenera koji ulaze u ovaj posao sa strašću, željom i adrenalinom. Opet sam ’pao’ na isto. Možda će sa godinama i iskustvom da mi dođe ali za sada je ovako. I u Crvenoj zvezdi sam bio baš vezan za igrače. Bili su mi kao mlađa braća. Svaku utakmicu sam preživljavao bolno i govorio sebi: ’Nadam se da se sledeći put neću ovako vezati za igrače i da ću moći da budem više lucidan’. Ali opet sam ponovio isto. Zaljubljen sam u ovaj tim Sampdorije, u ljude koji rade u klubu i koji su mi prirasli za srce za ova četiri meseca - kaže Dejan Stanković.

Situacija je ipak loša...

- Zato poštujem igrače još više. Da se ne lažemo, nije ovo srećna situacija. Svi smo svesni toga. Oni u svakom meču pokušavaju da daju sve od sebe. Neki čak i preko svojih limita. To je sve što tražim od njih. Poniznost, hrabrost i da svaki meč završe podignutih glava.

Hrabrost ga ne napušta...

- U Srbiji kažu: ’Postoje oni koji se predaju kada je teško i oni koji urade nešto kada je teško’. Ja sam u toj drugoj grupi. Uvek govorim istinu i uvek sam direktan. Ono što sam imao, rekao sam mojim nadređenima i to ostaje među nama. Posle toga izlazim na teren da radim. Umesto da plačem, ja tražim rešenje. Radim naporno da bismo svi zajedno bili srećni. Zajedno slavimo, patimo i pišemo nove stranice. Ne želim da jednog dana zažalim što nisam dao sve od sebe.

Pre nego što si preuzeo Sampdoriju, verovatno si pričao sa Sinišom Mihajlovićem.

- Uvek sam pričao sa njim. O svemu. On je bio moja referentna tačka. Govorio mi je da idem polako i da će sve biti u redu. Pravio sam neke izbore zbog kojih me je vukao za uši i delio savete. Grdio me je kada bih pogrešio. Poput starijeg brata. Sada je bol ogroman i svako veče se molim bogu da pruži snagu njegovoj porodici da nastave dalje. Bio sam deo njegovog života, ponoson sam na to i zauvek ću to držati u sebi. Ponosan sam što je znao koliko sam ga voleo i poštovao.

Zapamtio je i neke izreke "starijeg brata".

- Ima ih mnogo, kao naprimer: ’Nikad nemoj da žališ zbog onoga što si uradio već zbog onoga što nisi’. To su Sinišine reči koje možete da koristite u svakom kontekstu. Fudbalskom i životnom.

Kolika je razlika biti na klupi kao trener umesto na terenu kao igrač?

- Razlika je. Ovo je veoma bitan posao ali na terenu ne zavisi sve od tebe. Možeš pripremati utakmicu koliko hoćeš, dati sve od sebe ali desi se neki detalj u trećem minutu i sve pada u vodu. Moraš imati spreman odgovor na svako pitanje koje igrači imaju. Ili se makar pretvarati da ga imaš. U fudbalu jedan i jedan nisu uvek dva. Možeš odigrati vrhunsku utakmicu i izgubiti je. Najbolja stvar je kada dobro pripremiš utakmicu, kada se to poklopi na terenu, odirgaš dobro i pobediš. To najveća satisfakcija jer je učestvovalo 30-40 ljudi.

(Espreso/Mozzartsport)