SINIŠU MIHAJLOVIĆA SU BOGDANOVE REČI VODILE KROZ ŽIVOT, A IMAO JE SAMO JEDAN SAN: Ja bih da opet zagrlim svog oca!

Siniša Mihajlović je 16. decembra preminuo posle trogodišnje borbe sa leukemijom, a kada je 2019. objavio da je oboleo od ove opake bolesti, otkrio je da mu je i otac preminuo od nje.

- Sine, kad ti je najteže u životu, daj sve od sebe. I slušaj dobro šta ću da ti kažem - nikad nemoj da se predaješ. Ma šta da ti se desi. Nikad!

Ovo su reči koje su od Siniše Mihajlovića napravile to što danas jeste. Reči njegovog oca Bogdan koji je preminuo 2010.

- Moj otac je umro od raka pa sam se zbog toga redovno testirao. Da nisam to uradio sada, ne bih godinu dana pokazao nikakve simptome. Niko od nas ne sme da pomisli da je neuništiv. Svi misle da se to njima neće desiti, ali kada se dogodi, to je užasan udarac - ispričao je tom prilikom Mihajlović.

Tada je dodao da svakog dana misli na oca Bogdana i da mu je san da ga ponovo zagrli.

- Mislim na oca svaki dan. Želeo bih da može da vidi kako su porasli njegove unuke i unuci. Kada se priča o snovima, ja ne sanjam da osvojim Ligu šampiona ili skudeto. Moj san je neostvariv. Ja bih da opet zagrlim svog oca! Bio je vozač kamiona, umro je sa 69 godina od raka pluća. Kada je umro, nisam bio s njim. Tokom rata preklinjao sam ga da dođe kod mene u Italiju, ali želeo je da ostane u svojoj zemlji - otkrio je na toj konferenciji Mihajlović.

- Majka me i dalje gleda istim očima kao kad sam bio dete. Ona ne govori italijanski, a moja deca slabo govore srpski. Ali svaki put kada nam dođe u posetu u Rim i vidim kako ih gleda, razumem da za ljubavi nisu potrebne reči - objasnio je Siniša Mihajlović u tom intervjuu za "Gazetu".

Siniša je tokom TV intervjua u Italiji otkrio da je njegov otac imao omiljenu pesmu, poznatu sevdalinku "Ne klepeći nanulama".

Bogdan Mihajlović rođen je u Bosni, u lijevčanskom selu Kukulje kod Srpca, danas je to Republika Srpska. Tamo i danas žive Mihajlovići, Sinišini stričevi i braća, veliki deo porodice po ocu.

Bogdan je kao mladić došao u Borovo, tamo se zaposlio u najvećem gumarskom kombinatu bivše Jugoslavije, zaljubio u Viktoriju i sa njom osnovao porodicu. Kupio je i opremio kuću, dobio sinove Sinišu i Dražena.

A, onda je došla 1990. godina...

Siniša Mihajlović nikada nije bežao od teme građanskog rata u bivšoj Jugoslaviji.

- Ratovi, svi ratovi su sran*e. Ali to bratoubilaštvo koje smo doživeli u bivšoj Jugoslaviji je najgore što može da se desi. Prijatelji su pucali jedni na druge, porodice su se rasturale. Video sam kako moj narod strada, gradovi bivaju razoreni, sve uništeno. Moj najbolji prijatelj je zapalio moju kuću. Moj ujak, Hrvat, brat moje majke, hteo je da „zakolje kao svinju“ mog oca, samo zato što je Srbin. Njega, tog mog ujaka, pronašao je Arkan, trebalo je da ga ubiju, ali su kod njega pronašli moj broj telefona. Tako sam mu spasio život. Taj rat bio je poražavajući za sve. Sve što ja kažem, mogu reći i neki Hrvat ili Bosanac. Doživeli smo ludilo istorije - bio je jasan Siniša Mihajlović.

(Espreso)