KAKO SE MIHA ZALJUBIO U ZVEZDU I 'DELIJE': To što mogu Marakana i navijači, nisam nigde više osetio!

Povodom tužne vesti koja je zatekla čitavu fudbalsku javnost o smrti neponovljivog Siniše Mihajlovića, Crvena zvezda je oragnizovala potpisivanje u knjigu žalosti ove subote a na sajt crveno-belih su se podsetili opširnog intervjua koji je Miha dao u emisiji "Legende Marakane" za Zvezda TV.

U trećem delu razgovora, nekadašnji Zvezdin as je govorio o utakmici protiv Dinama iz Drezdena, atmosferi na Marakani, posebnoj vezi koju je izgradio sa najvernijim navijačima Zvezde, ali i revanšu polufinala Kupa evropskih šampiona protiv Bajerna u Beogradu.

- Nikad neću zaboraviti kada je pred utakmicu protiv Dinama iz Drezdena trebalo da izađemo na teren. Nalazili smo se u tunelu ispod severa. Prislonio sam ruku na zid, kako bih se istegao, a zatim osetio snažnu vibraciju i podrhtavanje tunela. Pričao sam sa Robertom Prosinečkim, koji je stajao na manje od dva metra od mene, ali nismo čuli jedan drugog. Samo sam mogao da vidim kako otvara usta, jer je jednostavno bila je neverovatna buka - započeo je priču sa osmehom na licu Siniša Mihajlović.

Utakmica protiv Dinamo Drezdena je bila debitantska u Evropi za u tom trenutku izuzetno mladog Mihajlovića, koji je tek tada shvatio ko je i šta je Crvena zvezda.

- Kada smo izašli na teren, pogledao sam ispod oka bojažljivo i video da je sve puno. Pomislio sam “Zašto sam došao ovde?”, da mi je neko tada ponudio da izađem sa terena, da ne moram da igram istrčao bih napolje, rekao hvala i nikad više ne bih došao. Toliki strah sam osetio. To je trajalo prvih pet do deset minuta i onda je prošlo. To što može Marakana i navijači nisam nigde više osetio. Kada sam predvodio jedan klub kao trener nismo mogli da pobedimo utakmicu na gostujućem terenu. Igrače je “hvatao” strah kad ne igramo kod kuće. Onda sam im puštao snimke Delija, Zvezdinih utakmica iz tunela, zatim Argentine, navijače Boke Juniorsa i Rivera. U Italiji je drugačija situacija, primera radi kada igrate u Kaljariju na stadionu bude od 20 hiljada - osam. Tada sam im rekao da kada osete navijanje kao što je na Marakani, onda mogu da osete i strah, a ne da se plaše Kaljarija, gde imaju dve mačke na terenu, to nema nikakvog smisla… Posle gledanja snimaka smo pobedili utakmicu na strani.

Utakmica koje se navijači sećaju po čuvenoj rečenici “Nebo se otvorilo, stadion je eksplodirao” uvek budi posebne emocije. Crvena zvezda je tada na Marakani protiv Bajerna izborila finale KEŠ-a, a na današnjem stadionu “Rajko Mitić” je odjekivalo “Mihajlović u sredinu…..GOOOOOL”.

- Bili smo nervozni, pošto je to bilo polufinale i nosili smo pobedu od 2:1 iz Minhena. Pritisak je bio na nama. Ulaznice su bile rasprodate. Ljudi su ostali ispred stadiona. Međutim, kada je počela utakmica bili smo koncentrisani. Krasio nas je duh porodice na terenu, bili smo kao jedna familija. Uvek smo naše pojedinačne ciljeve stavljali u korist postizanja ekipnog. Pre svega da se osvoji Kup evropskih šampiona. Svi smo bili podređeni samo tome. Imali smo i moralnu obavezu, jer je u to vreme kod nas počelo da se živi loše. Igrali smo pre svega za narod. Imali smo dodatnu inspiraciju i motivaciju. Znali smo ako napravimo uspeh da će narod da uživa u tome, da ćemo im jednostavno priuštiti sreću i pružiti priliku da bar na kratko zaborave na sve probleme. To nam je svima bilo u glavama. Sa ove distance mislim da nismo imali tu dodatnu motivaciju nikada ne bismo osvojili pehar. Mi smo prvo mislili na njih, pa na nas i upravo to nam je davalo energiju, hrabrost koju ostali nisu imali u toj meri. Poveli smo 1:0 mojim golom, a zatim su preokrenuli na 2:1. Do poluvremena smo imali pet ili šest šansi, a onda je Ljupko rekao: “Imali smo naše prilike, nismo ih iskoristili, videćete sad u drugom poluvremenu, to su Nemci, nadamo se da neće iskoristiti svoje šanse”. Sećam se stative koju su pogodili, tada nam je Bog pomogao, da se tu nalazio igrač Bajerna siguran sam da bi postigli gol. U sećanju mi je urezan i poslednji centaršut. Augentaler je udario loptu, Pančev napravio fintu, a zatim je usledila ludnica - prisetio se tada Siniša Mihajlović.

(Espreso)