PROKLETSTVO MUNDIJALA U KATARU: Zaređale se sumnjive SMRTI, ova grupa ljudi živi kao u ZATVORU i padaju kao MUVE

Svetsko prvenstvo u Kataru je ušlo u svoju završnicu, fokus je na mečevima koji odlučuju novog šampiona sveta u fudbalu, ali ovaj Mundijal je sem uzbuđenja na terenima doneo i mnogo toga po čemu je specifičan, ali i ozloglašen.

Najveća briga u početku je na kraju ispala najmanja zamerka organizatoru i odboru za određivanje domaćinstva SP. Svi su strepeli od velikih vrućina koje vladaju u Kataru, ali je premeštanje prvenstva u novembar i decembar umesto u jun i jul kako je bilo uobičajeno, uz odigravanje utakmica uglavnom u terminima od 18 i 22 časa po lokalnom vremenu, omogućilo da se ovaj problem prenebegne.

Ni navijači nemaju mnogo pritužbi na vrućine, a videćemo kako će reagovati evropski fudbalski klubovi kojima je sezona prekinuta napola zbog Mundijala.

Sve je to ipak bilo i ostalo u drugom planu u odnosu na glavnu, crnu mrlju SP u Kataru - velikog broja smrtnih slučajeva među radnicima-migrantima na infrastrukturi u gradovima zemlje sa Arabijskog poluostrva.

A da stvar bude gora, kao da je neko prokletstvo i na stadionima koje su izgradili za fudbalske poklonike, pošto su čak tri novinara u isto toliko dana preminula u Kataru!

Prvo je svet 10. decembra pogodila vest o smrti poznatog američkog novinara Grenta Vala. Val (48), koji je izveštavao za CBS sports i NBC njuz, a koji je ranije radio za Sports ilustrejtid, bio je zdrav, pre nego što je kolabirao tokom utakmice četvrtfinala između Holandije i Argentine.

Prisutni američki novinari primetili su kako se Val samo "povukao" na svoje sedište tokom meča na Luzial stadionu. Hitna pomoć je brzo stigla, ali su kasnije samo konstatovali smrt.

Američki novinar je odranije poznat svetskoj javnosti kao borac za LGBT prava i na samom početku SP pokušao je da uđe na stadion sa majicom koja na sebi ima dugine boje, ali je odmah udaljen zbog ovog rekvizita.

Njegov brat, Erik, pripadnik gej populacije, oglasio se na društvenim mrežama i istakao:

- Ja sam razlog zbog kojeg je nosio majicu sa LGBT zastavom na Svetskom prvenstvu. Ne verujem da je moj brat tek tako preminuo, verujem da je ubijen - istakao je on.

Val je u ponedeljak 5. decembra objavio na Tviteru da je bolestan već 10 dana, a to je pripisao prekomernom radu i što nije dovoljno spavao dok je pratio Svetsko prvenstvo pre nego što su njegovi simptomi postali toliko ozbiljni da je morao da ode na medicinsku kliniku u Kataru.

- Išao sam kod lekara. Rekli su mi da nemam kovid, i da je verovatno reč o bronhititsu. Dali su mi antibiotike i sirup i već se osećam malo bolje. Ipak, još uvek nisam dobro - isktakao je on.

Kolega Grenta Vala istakao je da je on samo nekoliko minuta pre smrti radio na svom laptopu, da su se šalili i smejali zajedno. Takođe, neposredno pre smrti, u jednoj od emisija koju je snimao, Val je rekao:

- Telo mi je popustilo, veliki stres i mnogo napora mogu to da ti urade. Poslednih 10 dana je glavni utisak meč SAD-Holandija. Osećam veliki pritisak i nelagodnost u grudima u poslednje vreme - istakao je nesrećni Val.

Samo dva dana posle smrti Amerikanca, preminuo je i Kalid Al-Mislami, fotoreporter koji radi za Al Kas TV.

Ne postoje zvanične informacije kako je došlo do ove tragedije, niti šta se tačno desilo, jedino što je poznato jeste da su i Grent Val i Kalid Al-Mislami svoj poslednji zadatak imali radeći na meču Argentine i Holandije.

A onda, još dan kasnije, potvrđena je smrt još jednog novinara koji je radio ovaj Mundijal. Radi se o Rodžeru Pirsu (65), tehničkom direktoru ITV Sporta.

Nekoliko sati pred drugo polufinale Svetskog prvenstva između selekcija Maroka i Francuske je stigla još jedna tragična vest.

Nova žrtva je radnik obezbeđenja koji je poginuo na stadionu "Lusail" gde će se igrati finale Mundijala.

Džon Ndžao Kibju, član obezbeđenja je pao i poginuo na velelepnom stadionu, a ovo je još jedna u nizu misteriznih smrti jer više detalja nije poznato.

On je pao u subotu i preminuo tri dana kasnije na odeljenju intenzivne nege. Trenutno se vrši istraga o okolnosti njegove pogibije.

Same ove smrti podigle su dosta bure, naročito među zapadnim medijima i tamošnjom javnošću, ali i opet pokrenule debatu o broju smrti radnika migranata u Kataru.

Engleski "Gardijan" je još februara 2021. izvestio da je ova brojka frapantnih 6,500 radnika, a u međuvremenu se spekulisalo cifrom od čak 15,021 u periodu od 2011 do 2020!

Hasan al-Tavadi, generalni sekretar organizacionog odbora Svetskog prvenstva, negirao je da je cifr a tako visoka, ali je istakao da ne može da odredi tačnu.

- Procena je oko 400. Između 400 i 500. Nemam tačan broj, o tome se diskutuje - rekao je Tavadi.

Čak su iz Katara izjavljivali da je smrt 1,500 migranata godišnje očekivani mortalitet za populaciju od dva miliona ljudi. Štaviše, Svetska zdravstvena organizacija (SZO) je potvrdila da je smrtnost ovih migranata koji su pretežno iz Bangladeša, Indije, Nepala, Pakistana i Šri Lanke, veća u njihovim domovinama nego u Kataru.

Tačnu brojku je zaista teško utvrditi bez pomoći katarskih zvaničnika, pošto treba znati tačno odakle su migranti došli, gde i kako su umrli, da li je to bilo vezano za posao i da li je bilo vezano za posao oko infrastrukture SP.

Koliko sve ove brojke mogu biti obmanjujuće, najbolje je opisao sportski novinar Dejvid Goldblat u eseju za 'London Review of Books':

- Prvo, nisu svi smrtni slučajevi migranata smrti radnika migranata; ukupna brojka uključuje penzionere, supružnike i druga izdržavana lica. Drugo, nisu svi smrtni slučajevi radnika migranata posledica posla. Treće, nisu svi smrtni slučajevi radnika migranata posledica posla oko projekata Svetskog kupa; ne više od 20 odsto radne snage migranata je zaposleno u građevinarstvu.

Prema izveštaju Amnesti internešnela iz 2016, radnik u okviru metalne idnustrije koji je radio na stadionu Kalifa, jednom od osam izgrađenih za Svetsko prvenstvo, rekao je 2015. da je život migranata u Kataru „kao zatvor“.

On je rekao da radi duge smene na ekstremnoj vrućini i rečeno mu je da će biti „posledica“ ako se ikada požali.

- Sada sam primoran da ostanem u Kataru i nastavim da radim - rekao je on.

Katar je dom za 2,9 miliona ljudi, ali samo 300.000 njih je domaće stanovništvo, sa državljanstvom. Ostali su uglavnom administrativni radnici iz Evrope, Severne Amerike i Australije ili migranti-fizički radnici uglavnom iz Azije i Afrike, koji rade u svim sferama, od kućnih poslova preko uslužne industrije do građevinarstva.

Katar je ranije koristio ozloglašeni kafala sistem, gde radnici moraju da imaju sponzora koji zadržava pravo da odluči da li oni mogu da promene posao ili čak da napuste zemlju.

Grupe za ljudska prava provele su godine dokumentujući kako je kafala poduprla eksploatacioni sistem za radnike migrante, od „oduzimanja pasoša do kašnjenja plata i prinudnog rada“, navodi "Human Rights Vatch".

Novi zakon o radu 2020. godine okončao je kafala sistem, ali pitanje je koliko je on ostao u upotrebi u praksi.

(Espreso)