mundijalska groznica
SP 1994: JUGOSLAVIJA JE MOGLA BITI PRVAK SVETA! Najtragičniji autogol u istoriji, bugarsko ČUDO i Maradonin PAKAO!
Za jedno od najkontroverznijih prvenstava sveta se smatra ono iz 1994. godine
Svetsko prvenstvo u fudbalu 1994. je održano u Sjedinjenim Američkim Državama od 17. juna do 17. jula i njim se bavimo u ovom delu "Mundijalske groznice".
Maroko je bio glavni konkurent Amerikancima za domaćinstvo, ali je presudila bolja infrastruktura, bez ozbira na slabu fudbalsku tradiciju. Navodno, obećanje da će osnovati profisionalnu fudbalsku ligu - MLS je bila dovoljna garancija da će se i na ovom kontinentu raditi na popularizaciji "najvažnije sporedne stvari na svetu".
Bilo je ovo ukupno 15. svetsko fudbalsko prvenstvo, a titulu je osvojila reprezentacija Brazila pobedivši reprezentaciju Italije sa 3:2 posle izvođenja penala, dok je nakon regularnog dela rezultat bio 0:0. Reprezentacija Švedske je osvojila treće, a reprezentacija Bugarske koja je bila jedno od najprijatnijih iznenađenja je zauzela četvrto mesto.
Reprezentativci Brazila su titulu posvetili tragično preminulom zemljaku, vozaču Formule jedan Aertonu Seni.
Na stadionu "Rouz Bol" u Pasadeni (Kalifornija) pred više od 94 hiljade gledalaca Brazil i Italija odigrali su prilično dosadno finale, ali dramatična penal serija nadoknadila je sve. Počelo je promašajima Marsija Santosa i Barezija, a zatim su pogodili Albertini, Romario, Branko i Evani. Masarov udarac odbranio je Tafarel, Branko je šutirao jako i precizno za 3:2, a onda je Roberto Bađo prebacio gol i doneo Brazilu četvrtu titulu prvaka sveta.
Debitanti na Svetskim prvenstvima su bile reprezentacije Grčke, Nigerije i Saudijske Arabije. Zbog sankcija međunarodne zajednice reprezentacija Jugoslavije nije učestvovala u kvalifikacijama za Svetsko prvenstvo 1994. godine.
Najboljim igračem prvenstva proglašen je Brazilac Romario, dok su najbolji strelci bili Oleg Saljenko i Hristo Stoičkov sa 6 postignutih golova.
Jugoslavija je mogla biti prvak sveta
Reprezentacija Jugoslavije bila je odstranjena iz takmičenja. Sankcije Ujedinjenih nacija posle raspada stare Jugoslavije još uvek su bile na snazi, tako da državni tim Savezne Republike Jugoslavije (SCG) u to vreme praktično nije ni postojao.
Godinama se spekulisalo šta bi se desilo da je legendarna generacija zaigrala tada u na SP u Americi.
Da nije bilo raspada države, fudbalska reprezentacija Jugoslavije bi 1994. godine lako osvojila titulu prvaka sveta na šampionatu u Sjedinjenim Američkim Državama, zaključak je zanimljive ankete koju je objavio portal "Goal.com".
Na spisku deset najboljih nacionalnih selekcija koje nisu osvojile Svetski kup, moguća reprezentacija Jugoslavije nalazi se na šestom mestu.
- Zbog rata koji je doveo do raspada države, Jugoslavija nije učestvovala u kvalifikacijama za svetsko prvenstvo. U to vreme selekcija Jugoslavije bila bi najjača na svetu, jer bi se u njoj našli Dragan Stojković, Zvonimir Boban, Dejan Savićević, Davor Šuker, Darko Pančev, Siniša Mihajlović, Vladimir Jugović i Robert Prosinečki.
- U finalu Svetskog kupa u Americi sastale su se prilično prosečne reprezentacije Brazila i Italije. Jugoslavija bi pobedila obe reprezentacije - navodi se u obrazloženju.
Maradona doping skandal
Svetsko prvenstvo 1994. je upamćeno po tome što je Dijego Armando Maradona zbog dopinga izbačen sa šampionata posle dve utakmice u grupi. Argentina je potpuno neočekivano ispala u osmini finala od Rumunije sa 3:2, mada, ako se uzme u obzir skandal koji ih je zadesio, ne može se reći da je bilo lako igrati bez "vedete" tima.
Na četvrtom Mundijalu u karijeri, Maradona je bio kapiten ekipe u kojoj su se pored nekolicine veterana našli predstavnici nove generacije asova: Batistuta, Redondo, Čamot, Simeone i Ortega. "Gaučosi" su na startu razbili debitantski tim Grčke (4:0), a zatim prizemljili Nigerijce (2:1). Onda je slavni "El Pibe" pao na doping-testu i Argentina bez njegovog iskustva i liderskih osobina više nije bila isti tim, pa je završila učešće već u narednoj fazi.
Lični trener legendarnog Maradone Fernando Sinjorini je vodio računa o njegovog fizičkoj spremnosti, ali je Argentinac doveo u tim još jedno ime koje se u prošlosti već spominjalo u negativnom kontekstu.
Niko nije čuo za Danijela Čerinija dok mu Dijego nije dao potpuno poverenje.
Maradona je uhvaćen na antidoping testu sa efedrinom, supstancom koja daje energetsku stimulaciju, poboljšava atletske performanse i pomaže da se izgubi težina, test je obavljen posle pobede nad Nigerijom u drugom kolu grupne faze.
Bilo je poznato da fudbalski mađioničar nije bio u najboljoj formi pred prvenstvo u SAD, pa je želeo da zablista. Međutim, nikada nije dokazano kako je došlo do toga da konzumira ovu supstancu.
Naravno, bodibilder Čerini je bio "laka meta", pa je sva krivica pala na njega... Čerini je bio bodibilder, vlasnik teretane u Belgranu, blizu stadiona River Plate u Buenos Ajresu.
Postoji teorija da je Maradona mesecima uzimao stimulativne tablete, ali da je u SAD-u uhvaćen zbog veće doze efedrina, a posledica je bila suspenzija na 15 meseci.
Bugarska senzacija
Svetsko prvenstvo u Sjedinjenim Američkim državama definitivno je obeležila reprezentacija Bugarske.
Senzaciju prvenstva je predvodio Hristo Stoičkov, a Bugari su ostavili iza sebe Argentinu u grupi, a potom su savladali Nemce u četvrtfinalu. Tek u borbi za finale Roberto Bađo, s dva gola, da bi potom bili poraženi od selekcije Švedske u meču za 3. mesto.
Dugo su Bugari krivili sudije i žalili zbog nedosuđenog penala posle igranja rukom Alesandra Kostakurte pri rezultatu 2:1 za Italijane koji je ujedno bio i konačan.
Onda u utakmici za 3. mesto Bugarska izgubila od Švedske sa 4:0‚ pa je tako ostala četvrta u konačnom plasmanu. Sa zabeleženih 6 golova‚ Hristo Stoičkov postao je golgeter prvenstva‚ zajedno sa Olegom Salenkom iz Rusije koji je takođe zabeležio 6 pogodaka.
Ubistvo i fudbalski fanatizam
Mundijal u Americi ostaće upamćen i po brutalnom ubistvu.
Andres Eskobar zatresao je svoju mrežu u meču sa SAD, Kolumbija je ispala, a Eskobar je ubijen po povratku kući.
Svi su očekivali da selekcija Kolumbija zablista na Svetskom prvenstvu, ali od toga nije bilo ništa, dok je sva krivica je svaljena na jednog čoveka.
Nesrećni Andres Eskobar ubijen je 2. jula 1994. godine ispred noćnog kluba u Medeljinu u Kolumbiji.
Sporna utakmica odigrana je 22. juna 1994. godine na stadionu Rouz Boul u Pasadini. Kolumbija je do tog meča imala poraz od Rumunije i samo trijumf protiv domaćina bi ih ostavio u trci za osminu finala Mundijala. Andres Eskobar bio je tragičar utakmice, jer je postigao autogol u 34. minutu u meču koji je Kolumbija izgubila sa 2:1. Niko nije slutio da je autogolom Eskobar potpisao sebi smrtnu presudu.
- Uveravam vas da se ništa čudno nije desilo u našoj grupi, jednostavno smo odigrali loše. Vidimo se uskoro jer život se ne završava ovde - ove reči napisao je Andres Eskobar u kolumni za "El Tiempo", nekoliko dana posle utakmice koja će ga koštati života.
Na sahrani Andresa Eskobara prisustvovalo je više od 100.000 ljudi, a ovaj fudbaler je i pored autogola bio omiljen u svojoj zemlji, stekavši nadimak "fudbalski džentlmen". U julu 2002. godine u Medeljinu je postavljena statua sa njegovim likom.
Zanimljivosti
- Poznata američka pevačica Dajana Ros obrukala se na otvaranju Mundijala pošto je uspela da promaši prazan gol sa tri metra.
- Prvi put se dogodilo da u finalu nije bilo golova i da su pobednika odlučivali penali.
- Rus Oleg Salenko postavio je rekord po broju golova na jednom meču. U trijumfu Rusije nad Kamerunom (6:1) postigao je pet pogodaka.
- Oboren je rekord kada je u pitanju prosečan broj gledalaca po utakmici (68.991), ali i ukupna gledanost sa 3.587.538 duša na stadionima.
(Espreso)
Uz Espreso aplikaciju nijedna druga vam neće trebati. Instalirajte i proverite zašto!