VLAHOVIĆ OTKRIO BROJNE TAJNE KOJE NISMO ZNALI! Govorio o detinjstvu, snovima i svojim idolima!

Više im ni dve pobede u poslednja dva kola grupne faze ne obezbeđuju opstanak u Ligu šampiona. Ipak, u Juventusu razmišljaju kao da im je večerašnji meč s Benfikom u Lisabonu - finale.

Upravo ovo je slikovito opisao Dušan Vlahović za Gazetu delo sport, svestan da posle tri poraza u prva četiri kola više ništa ne zavisi od njih.

- Ne gubimo nadu, igramo fudbal - poručio je Dušan Vlahović.

Dušan Vlahović je, inače, pričao o svemu, pa je tako italijanski novinar podelio intervju po kategorijama.

Juventus?

- Moglo je bolje, kako na ličnom planu, tako i na kolektivnom. Svaki dan želim više, želim da napredujem, uvek možemo da napredujemo, uvek se trudim da budem jači nego prethodnog dana. Ne znam tačnu procenu, ali moglo je i bolje. Šta da očekujete? Važno je ostati miran i bistre glave, razmišljati utakmicu za utakmicu. Šampionat je tek počeo, još dugo će trajati i svašta može da se desi. Fokusirani smo na posao, radimo više od bilo koga, budite mirni pa ćemo videti šta će biti.

Liga šampiona?

- Veoma posebno takmičenje. Čim sam stigao usledila je Liga šampiona. Sada je situacija drugačija, svi mogu da pobede. Ipak, nadamo se da ćemo opstati i igrati još dugo ovo takmičenje.

Detinjstvo?

- Hiperaktivno! Uvek sam želeo da se krećem, da trčim. Jedini način da me kontrolišu bio je da me puste da se bavim sportom, gde sam mogao da ispustim energiju. Prvo sam probao košarku, ali su prijatelji igrali fudbal i rekao sam roditeljima da želim da počnem da treniram fudbal. Tako je počelo.

Idoli?

- Teško je reći ime, kad sam bio dete bilo je toliko šampiona. Uživao sam u njihovim igrama u potpunosti.

Italija?

- Teško na početku, veoma sam vezan za porodicu i odlazak nije bio jednostavan potez. U Fiorentini sam imao Milenkovića za partnera koji mi je mnogo pomogao, uvek mu se zahvaljujem, bio je kao stariji brat, i danas smo u odličnim odnosima. Porodica mi je često dolazila u posetu i bili su mi blizu, a i okolina mi je pomogla i uvek im se zahvaljujem.

Dolazak u Juventus?

- Kada sam stigao, poznavao sam kolege protiv kojih sam igrao, od prvog dana sam se osećao integrisanim, svi su se trudili da mi pomognu u svemu i ubrzaju postavku, počev od saigrača do menadžera, predsednika, svih. Hvala svima. Mnogo su mi pomogli stariji igrači koji su dugo godina živeli u Juveu. Vremenom sam se sprijateljio sa mnogima, mnogo sam srećan.

Kostić?

- Bio sam srećan kada je stigao. Kada smo počeli da pričamo o Juveu, pitao sam ga da li ima nešto, ali nisam hteo da ga uznemiravam i pitam toliko. Kada je trebalo da stigne, napisao sam mu poruku: „Dolaziš li?“, „Da. da dolazim“. Bio sam srećan, lakše mi je da imam nekog od reprezentativaca uz sebe, dobro se snašao, bio sam na raspolaganju kao saigrači i nadam se da sam mu pomogao da se koncentriše na teren.

Snovi?

- Ne volim da pričam o njima, držim ih za sebe. Ali imam jasne ciljeve koje treba da ostvarim pre ili kasnije.

(Espreso/Sportal)