CELA SRBIJA JE SINOĆ GLEDALA RADETA BOGDANOVIĆA: Evo ko je on ZAPRAVO, hteli i da ga PODMITE

Nekadašnji fudbalski as Rade Bogdanović je jedan od najpozvanijih komentatora, a ujedno i kritičara kada su u pitanju mečevi reprezentacije Srbije, kao i Crvene zvezde i Partizana.

Proslavljeni napadač odsečno i "bez dlake na jeziku" zna da učini diskusiju zanimljvijom, a tako je bilo i tokom meča Ferencvaroš-Crvena zvezda.

Često se citiraju njegove izjave, a jedna od najpoznatijih je: "Fudbaleri su tupavi buzdovani, jure starlete po splavovima!".

Ulogu komentatora je zaslužio zalaganjem na terenu, a ko je zapravo Rade Bogdanović?

Bogdanović je bivši jugoslovenski i srpski fudbaler. Igrao je na poziciji napadača.

Karijeru je počeo u sarajevskom Željezničaru da bi 1992. godine, nakon početka građanskog rata u Bosni i Hercegovini, napustio klub. Nakon toga igra u Južnoj Koreji i Japanu, pa se vraća u evropski fudbal i nastupa za španski Atletiko Madrid, holandsku Bredu, nemačke klubove Verder Bremen i Arminiju Bilefeld da bi poslednji angažman imao u Al Vahdi iz Ujedinjenih Arapskih Emirata.

Za seniorsku reprezentaciju SR Jugoslavije je odigrao tri utakmice, postigavši pritom dva gola.

Jenom prilikom je otkrio da mu je krajem 90-ih prošlog veka, tražen novac da bi bio na spisku "A" reprezentacije. - Ja sam jedini igrač u istoriji srpskog fudbala koji je platio da igra za reprezentaciju tako što sam platio avionsku kartu od Tokija do Seula i debitovao na tom Koreja Kupu. Napustio sam letovanje na Tajlandu kako bih ispoštovao himnu, grb, državu... Napustim Puket, dođem u Tokio i izvadim vizu, platim kartu i odem u Seul. Odigram tri utakmice i gotovo. Postigao sam dva gola na prvoj utakmici, otišao u Atletiko i više me nikad nisu zvali - rekao je Bogdanović. - Nikada nisam pitao, ali mogu da pretpostavim da je to zato što nisam imao lobi. Nisam imao menadžere. Tad je to bila SRJ. Ko će udovoljiti Crnogorcima i svim ostalima koji su trebali da se prodaju? Ko će ga znati... Ali, jedno je sigurno. Ja sam igrač koji je morao da ima minimum 30 utakmica za reprezentaciju. Onda je otkrio pozadinu priče...

- Pare mi je tražio jedan novinar čiji sin je išao u školu sa pokojnim Batom (Brankom) Bulatovićem, tadašnjim gensekom reprezentacije. Tražio mi je 50.000 maraka da igram. Ja nisam htio da platim i onda su odveli jednog igrača na Svetsko prvenstvo u Francuskoj, koji do tada nije ni igrao za reprezentaciju - rekao je Bogdanović za "Telegraf" i nastavio: - I kako misliš da im se na kraju vrati? Ne bih im dao pet maraka, a ne 50.000. Ne bih mogao da stanem u ogledalo i pogledam se kasnije. Obraz nizašta ne dajem - iza svake svoje riječi stojim. Nije to bila stvar u novcu. Ih, tada je love bilo za sve. Smešno. Dodao je i... - Daš 50.000 hiljada i napraviš vrhunski ugovor. Ja sam tada mogao, kada sam odlazio iz Atletika, da potpišem za Aston Vilu. Menadžer Vile u julu mesecu zove Atletiko i šalje avion na aerodrom. Mi na aerodrom, zovu iz Atletika i kažu “Vraćaj se. Ne možeš da dobiješ radnu dozvolu”. Imao sam tri nastupa za reprezentaciju, trebalo mi je šest. Opušteno sam mogao da kupim sebi nekoliko utakmica za nacionalni tim. Mogao sam da platim tih 50.000, odem na SP, izguram još tri četiri prijateljske i ko zna u kom pravcu bi mi išla karijera. Nisam hteo.

Privatni život

Bogdanović i njegova supruga Aleksandra imaju troje djece, najstarija ćerka je Kristina (rođena 1. juna 1994. godine u Južnoj Koreji), druga se zove Marija (rođena 17. oktobra 2000. godine u Nemačkoj), a treća je Sofija (rođena 26. jula 2007. godine u Španiji). Bogdanović i njegova porodica žive u Beogradu.

Njegov sestrić Vladimir Jovančić je takođe bio fudbaler i tokom karijere je igrao između ostalog i za Partizan.

Još legendarnih izjava

"FIFA kuća smrada" "Zamislite apsurd života i vremena u kom živimo. Čovek je plaćen 150 miliona evra. Toliko treba Kliničkom centru Srbije da se totalno renovira i da bi se sedam miliona stanovnika Srbije kvalitetno lečilo. Barselona mu je prvo angažovala nutricionistu da mu objasni da ne bi trebalo da se hrani u restoranima brze hrane. Onda su angažovali psihijatra da mu objasni da je profesionalni fudbaler i da po noći ne sme da gleda porniće i da organizuje sa svojim rođacima video-igre na profesionalnom nivou. Zamislite, čovek sa šest miliona neto plate je to sebi dozvolio. Jeste on mlad, ali to je slika vremena u kom živimo..."

"Treneri su jako veliki filozofi da bi opravdali i sebi digli cenu, pričaju kao da su neurohirurzi, kardiolozi, gastrolozi, kao da otvaraju glavu, operišu srce, jetru, pankreas... oni tako pričaju o taktici i fudbalu. Fudbal je jednostavna igra. Imaš 11 levo, 11 njih desno, imaš osnovne principe, danas je psihologija sve, koja vežba može da se izmisli, a da je već ne znamo. Tako je dignuto na neki nivo kad ih slušaš, generalno cirkus totalno drugačije nego nekada."

(Espreso)