"NIGDE ME NAVIJAČI NISU VOLELI KAO TAMO": Ljubimac Grobara pričao o Kelnu, a tek šta je rekao o Bibrasu Nathu

Jedan od nekoliko igrača koji su nastupali i za Partizan i za Keln jeste miljenik Grobara, Zoran Bambi Tošić, koji trenutno nastupa za Tobol.

On se pred meč svojih bivših timova podsetio iskustva iz Nemačke i izneo svoja očekivanja.

- Prvo mi na pamet pada Augzburg. Ni pre sedam godina niko nije očekivao da možemo da pobedimo nemačku ekipu, a desilo se. Možda može opet. Naročito ako se zna da, uslovno rečeno, osrednji klubovi iz Liga petica favorizuju prvenstvo u odnosu na Evropu, pitanje je da li će izaći u najjačem sastavu, a na sve to ne zaboravite da Rikardo i Natho imaju veliko iskustvo iz međunarodnih kupova. Svi zajedno bi trebalo da uživaju. Stadion je fenomenalan, ambijent ugodan, ne igraju se svaki dan ovakve utakmice i zato mi se čini da crno-beli mogu samo pozitivne stvari da izvuku, kakav god ishod bio- rekao je Tošić za Mozzartsport.

Bivši reprezentativac Srbije je oživeo sećanje na proleće 2010. kad ga je Mančester junajted poslao na pozajmicu u Bundesligu.

- U Engleskoj je bila druga vrsta prakse, međutim, iskustvo u Kelnu je pomoglo da pružim najbolje partije u karijeri! Ne kažem, bilo je perioda kad sam i u CSKA igrao kvalitetno, naravno i u Partizanu, ali mnogi smatraju da sam u Nemačkoj leteo. Imali smo fenomenalnu podršku, svaki put između 40.000 i 50.000 gledlaca na tribinama, sjajnu ekipu sa Lukasom Podolskim, Milivojem Novakovićem, Manišom, Petitom, branio je čuveni Mondragon...

Tokom proleća 2010, kad je bilo bitno valjano se pripremiti za Mundijal u Južnoj Africi, Srbin je dao pet i namestio dva gola, uz zanimljivost da svaki put kad je ostvario konkretan doprinos Keln je osvajao bodove.

- Možda je to moje najbolje inostrano iskustvo u smislu topline. Nigde me navijači nisu voleli kao u Kelnu, stari i mladi prilazili na ulici pred kraj misije, molili: ’Ostani, ti si nam najbolji igrač’. Čak sam osim one iz Moskve, imao ponudu Kelna za nastavkom saradnje, morao brzo da odlučim tokom Mundijala u Južnoj Africi, a kako sam ambiciozan i uglavnom birao timove koji se bore za trofeje, a realno govoreći sa Kelnom ne bih imao tu mogućnost, opredelio sam se za Armejce. Još sam od Rusa dobio ugovor na pet, Nemci mi nudili ’samo’ na tri godine. Otišao sam u Moskvu, moj tadašnji saigrač iz reprezenatcije Miloš Krasić je odigrao veliku ulogu, mada sam tek kasnije shvatio da me je nagovorio kako bi njega lakše pustili u Juventus, ha-ha-ha...

Sećanje na Keln je i dalje inspirativno.

- Dobijam s vremena na vreme podršku njihovih navijača na društvenim mrežama, pratim šta radi klub, vidim da je na ozbiljnijem nivou nego dok sam ja bio tamo, stigao je do Evrope, možda su se neki kontakti izgubili, dosta toga se promenilo, samo jedno nije. Navijačka strast. Ceo grad živi za FK Keln. Čak nisam stekao utisak da su navijači militantni, bez obzira na nedavne ispade u Nici. Na primer, izgubili smo 1:5 od Štutgata kod kuće i svi ljudi su nam aplaudirali. Ruta kojom je autobus sa igračima prolazio da bi došao na stadion uvek je krcata pristalicama. Poseban odnos! E, sad kakvi su prema gostujućim pristalicama, ne ulazim.

Od duplog programa sa Kelnom značajno će zavisiti rasplet na tabeli Grupa D Lige konferencije.

- Kad sam video sastav grupe bila mi je jasna njena težina, predstavnici češkog fudbala tradicionalno nam ne odgovaraju, a uz to imamo dve ekipe iz Liga petice. Potrebno je i da se Partizanov tim, posle velikih letnjih promena, upozna i uigra, s tim da deluje da je po dolasku Gordana Petrića manje-više sve očekivano po pitanju rezultata. Stabilizovali smo se, a posebno me kao navijača oduševio karakter ekipe protiv Slovackog i onaj preokret sa igračem manje. Zato verujem da i sa Kelnom može da se nosi.

Veruje u Bibrasa Natha iako mnogi sumnjaju u njegovu spremnost.

- I za mene su govorili da sam gotov, pa evo igram skoro svaku. U redu, nije to više nivo Lige šampiona kao nekad, ali ovde u Kazahstanu sam samo jednu utakmicu propustio zbog povrede. Možda te pričama okolina ubedi da ti se stvarno bliži kraj, međutim, onda slušaš svoje telo i procenu trenera i ispostavi se da možeš još. E, tako je i sa Nathom. Čak nema veze da li je na terenu 90, 60 ili 30 minuta, to je igrač koji ekipi daje ravnotežu. Treneri to vide, baš kao što je bio slučaj sa Sašom Ilićem. Da me ne shvatite pogrešno, protivnicima su se tresle gaće kad bi ga ugledali i sa 40 godina, jer znaju za šta je sposoban. Isto je i sa Izraelcem. U redu, ne može da se trka sa fizički moćnijim od sebe, ali neka drugi sprintaju i uklizavaju, a majstor će da deli lopte. Tako ja vidim fudbal, tako ću i praviti ekipu ’sutra’ ako budem trener.

Ima Natho još jedan kvalitet koji ga odvaja od ovdašnjeg mentaliteta. Otkako je stigao u Partizan izveo je 26 penala i svaki pogodio.

- Baš sam nedavno ušao na Jutjub da pogledam kako puca, jer sam želeo da popravim taj segment u mom opusu. Meni se desi da dva pogodim, treći promašim. Od koga da učim ako ne od onog koji ih šutira besprekorno. I dalje mi nije jasno kako uspeva da bude tako siguran da golmani ni stranu ne mogu da mu pogode. Nije samo do jedanaesterca, već i do psihološkog efekta kako to utiče na ekipu, koliko je pogura napred - rekao je Tošić u intervjuu za Mozzartsport.

(Espreso/Mozzartsport)