PRAVA ISTINA OD DRAGANU DŽAJIĆU: Dobro OBRATITE PAŽNJU na OVE STVARI

Dragan Džajić - najbolji igrač u istoriji srpskog i jugoslovenskog fudbala. Rođen je u Ubu 30. maja 1946. godine, najtrofejnija je ličnost u istoriji kluba. Kao igrač, direktor i predsednik osvojio 31 zvaničan trofej: 16 šampionskih titula, 12 kupova, Kup šampiona, Interkontinentalni kup i Srednjoevropski kup.

U Crvenu zvezdu došao je kao petnaestogodišnjak, nakon maestralno odigranog juniorskog turnira u Valjevu gde su ga zapazili "lovci na talente" najvećih klubova. Po prelasku u Beograd, Džajiću je trebalo samo šest meseci da zasluži poziv u seniorski tim, a kao važan istorijski podatak ostaće činjenica da je tadašnji trener Miša Pavić "velemajstoru" ukazao šansu 8. juna 1963. godine u utakmici sa podgoričkom Budućnošću, čineći ga tada najmlađim debitantom u istoriji kluba – 17 godina i devet dana.

Vitak, dugog koraka, elegantan u svakom pokretu, neshvatljivo hitar sa filigranskom tehnikom driblinga i udarca, Džajić je, iako izrazito levonog, bio je kompletan igrač najvećeg svetskog kova. Znao je majstorski da se u punom trku pred protivnikom zanjiše, da ga uhvati bespomoćnog na “krivoj nozi” i da pojuri ka golu. U tim momentima gol ili asistencija bili su gotovo neminovni.

Prvu titulu u crveno-belom dresu osvojio je u narednoj sezoni 1964. godine, a ostaće upamćen i kao predvodnik generacije koja je prva u istoriji zabeležila het-trik u tadašnjoj ligi eks Jugoslavije (1968., 1969., 1970.). Petim naslovom prvaka okitio se 1973., a uz to je i četiri puta podizao pehar namenjen osvajaču nacionalnog kupa. Nakon odlaska iz natrofejnijeg srpskog kluba svojevremeno najbolje levo krilo sveta, u svoju biografiju upisalo je i dve godine inostrane karijere. 1975. i narednu godinu proveo je u francuskom prvoligašu Bastiji za koju je odigrao osamdeset mečeva. Usledio je povratak među crveno-bele za koje je igrao sve do oproštajne utakmice 28. maja 1978. godine u Mostaru. Statistika kaže da je zabeležio rekordnih 590 mečeva u Zvezdinom dresu i postigao 287 golova. Postavio je niz klupskih rekorda koji će teško biti nadmašeni.

Nacionalni dres Jugoslavije oblačio je 85 puta uz 23 gola, i držao je od 11. oktobra 1972. rekord po broju utakmica za “plave” sve do oktobra 2004. godine. Debitovao je 17. juna 1964. protiv Rumunije, a oprostio se od nacionalne selekcije 16. septembra 1979. na meču sa Argentinom. Igrao je na Evropskim prvenstvima 1968. u Italiji, gde je bio najzaslužniji za osvojenu vicešampionsku titulu i u Jugoslaviji 1976. godine. Bio je učesnik Mundijala 1974. u Nemačkoj. Četiri puta je igrao za selskciju Evrope (Lisabon 1970, Moskva 1972, Hamburg i Bazel 1973.) i dva puta za tim sveta (Rio 1968. i Pariz 1969.).

Džajić je bio jedan od najcenjenijih fudbalera 20. veka, odigrao mnogo spektakularnih mečeva, postigao sijaset fenomenalnih i presudnih pogodaka, mnoge iz slobodnih udaraca i sasvim je zasluženo izabran za najboljeg igrača Srbije i Jugoslavije u prošlom veku. UEFA je za proslavu 50 godina postojanja birala idealni tim 20. veka i u konkurenciji 50 fudbalera bio je i Džaja.

Nakon više nego uspešne igračke karijere Džaja je na predlog rukovodstva Crvene zvezde 1979. godine, seo u fotelju tehničkog direktora. Dvanaest godina kasnije osvajanjem titule prvaka Evrope i sveta 1991, zajedno sa svojim saradnicima, Dragan Džajić, ispisao je najlepšu stranicu u istoriji Zvezde i srpskog klupskog fudbala. Osim mesta tehničkog direktora velemajstor driblinga je od 1998. godine, obavljao u dva mandata (1998-2004, 2012-2014.) i funkciju predsednika kluba. Kao direktor i predsednik Crvene zvezde osvojio je 11 prvenstava, osam kupova, Kup šampiona i Interkontinentalni kup.

Od decembra 2014. godine, odlukom Skupštine Crvene zvezde, Džajić je izabran za počasnog predsednika kluba. Njegovo znanje, iskustvo, smirenost i lucidnost pomogli su klupskom rukovodstvu da vrati klub ne samo na pijedastal u Srbiji (dve titule) već i na evropsku mapu gde su poslednje tri godine uzastopno igrane grupne faze Lige Evrope i u dva navrata Lige šampiona.

(Espreso)