PRIČALO SE DA IMAM SIDU! Legendarni fudbaler bio rame uz rame sa Maradonom, a onda je usledio ŠOK!

Ivan Gudelj je zbog oboljenja od hepatitisa igrao samo do 26. godine, ali i to mu je bilo dovoljno da postane jedan od najvećih u Hajdukovoj istoriji.

U trenutku kada je zbog bolesti morao trajno da napusti fudbal, jedan je od najsvestranijih i fizički najmoćnijih igrača koje je Split ikada video imao je ponudu Real Madrida, poziv u reprezentaciju sveta, a pre toga postao je najmlađi kapiten u istoriji Jugoslavije i najbolji junior Evrope. Kao tinejdžer se izborio za mesto u Zlatnoj generaciji Hajduka, koju je tadašnji evropski drim-tim, nemački HSV, zaustavio na putu prema tituli prvaka Evrope, a potom je bio i nosilac ekipe u prvoj polovini osamdesetih. O njemu je snimljen i film, a za portal Index govorio je o svojim počecima, legendarnim utakmicama, trenerima i saigračima te borbi s bolešću i društvenom stigmom koja s njome dolazi.

- U Hajduk sam došao tako što me je primetio Andrija Anković na utakmici Mračaja u Runoviću i tada sam otišao u Split. Doveo me otac i gledali smo utakmicu Zlatne generacije Hajduka, u kojoj je igrao moj idol Jure Jerković, a u glavi mi je bilo samo kako da zadovoljim i nametnem se. Prvih pola godine klub mi nije ništa plaćao, otac je spajao kraj s krajem da mi pokrije stanarinu. Kasnije se i to popravilo, uspeo sam, upisao sam školu i ostao pionir Hajduka. Bilo je to 1975. godine, imao sam 15, život je nepredvidiv i moj se brzo okrenuo - počinje priču Ivan Gudelj.

Faktor "Miljan Miljanić" i sudar s Maradonom

- Miljan Miljanić, legendarni selektor koji je trenirao Zvezdu i Real Madrid, za nagradu zbog titule vicešampiona Evrope s mladom reprezentacijom, pozvao me je u A reprezentaciju. U javnosti je to bio mali skandal jer nisam redovno igrao u Hajduku, a postao sam reprezentativac. Ali Miljana nije bilo briga jer je imao svoju viziju koju je kasnije primjenjivao na Piksiju i Deji Savičeviću. Najbolje mlade igrače je pripremao unapred, želeo je da osete atmosferu reprezentacije i upoznaju saigrače - otkriva Gudelj.

Ispričao je Gudelj i kako je izgledalo igrati protiv čudesnog Maradone.

- Te 1979. smo s mladom reprezentacijom ispali iz grupe na Svetskom prvenstvu u Japanu. Izgubili smo 1:0 od Argentine. Maradona je bio najbolji mladi igrač sveta, a ja Evrope. Za mene je on najveći, svako vreme ima čudesne igrače, ali ja sam njega gledao kao nekoga ko je zaista "mali zeleni", s druge planete. Igrao se fudbala, to mu je bilo u venama. Tada je bilo koliko hoćeš udaranja, ali nisi mogao da ga zaustaviš. Sjećam se da je pokušavao da ga čuva Bojan Krkić, čiji je sin, koji se takođe zove Bojan Krkić, kasnije igrao u Barseloni - kaže čuuveni igrač Hajduka i Jugoslavije.

Čuveni meč sa Valensijom i fijasko na SP u Španiji

- Moj život se zapravo najviše promenio 1981. godine. Tu su najbitnije utakmice s Valensijom, koja je tada bila u rangu Barselone i Reala, u Kupu UEFA. Prva utakmica je bila u Španiji i Zoran Vulić se u autobusu zezao da ćemo dobiti četiri komada. Na kraju smo izgubili 5:1. Stigao je revanš u Splitu sedam dana kasnije. Pisale su se parole "Nemoguće - to je naš cilj" i "Ko ne veruje u pobedu, ne može je ostvariti". Na stadionu je bilo 50 hiljada ljudi. Imao sam 21 godinu i osećao sam se premoćno, kao da mi trener ne treba. Pre utakmice sam rekao da ću zabiti dva gola - priča Gudelj, koji je na tom meču postigao het-trik, uprkos povredi koju je zaradio u prvom polulvremenu. Utakmica je završena sa 4:1, Hajduk je isap, a ceo stadion je skandirao Gudeljevo ime. Sutradan je u Slobodnoj Dalmaciji bio naslov: "Hajduk ispao, ali Ivan Gudelj ide dalje."

Došao je red na SP u Španiji, gde je Jugoslavija bila jedan od favorita. Međutim, u grupi sa domaćinom, Severnom Irskom i Hondurasom doživeli smo razočaranje - ispadanje već na početku.

- Remizirali smo s Ircima, izgubili od Španca, dobili Honduras i ispali. Mogli smo daleko, ali nismo. Ja sam doživeo uspeh jer me je L'Equipe uvrstio u idealnu ekipu prvenstva iako sam odigrao samo tri utakmice u grupi. Nagrađen sam za najboljeg mladog igrača Jugoslavije, najboljeg sportistu u Dalmaciji, a krajem godine postao sam najmlađi reprezentativni kapiten u istoriji. Ta godina, od Valensije do kapitenske trake u reprezentaciji, bila mi je najplodonosnija - kaže Gudelj.

Bolest i stigma

- Te 1986. imao sam poziv u reprezentaciju sveta, ponude raznih klubova. Najveći novac mi je nudio Bordo, postojala je i ponuda Barselone, ali u mojim planovima postojao je samo Real Madrid. To je dogovoreno s Miljanom koji je sedamdesetih u Madridu osvojio dve titule i kup, pa je delovao kao posrednik u mojim pregovorima s Realom. Želeo me je i Mec, a njihov predsednik mi je nudio da mi plati lečenje bilo gde u svetu, ali nije bilo leka za hepatitis. Svet mi je bio pod nogama a zbog bolesti sam sve izgubio u sekundi. To je bio šok. Ne zbog zdravlja, nego jer više nisam mogao da igram, a tek kasnije sam shvatio i da mi je život ugrožen. Bio sam mlad, popularan, uvek u centru pažnje, ali nakon bolesti puno me je ljudi napustilo. Tema zdravlja fudbalera i sportista generalno je, nažalost, malo kome interesantna, ali je važna. Danas je propuštamo u svetu u kojem je sport gladijatorski ustrojen. Zamislite koliko je slučajeva o kojima se ne priča, nažalost, ne samo u seniorskom uzrastu, a i ne samo fizičkog nego i psihičkog zdravlja - kaže Gudelj i otkriva:

- Osim supruge, jedina podrška bili su mi porodica i prijatelji,. To je ono lepo u životu. Kad je u pitanju bolest, u našem društvu je osoba i dan-danas stigmatizovana i izolovana. U mom slučaju se pričalo da imam AIDS, a i da sam imao, to nije razlog da se neki boje rukovanja sa mnom, a bilo je i takvih slučajeva. Zbog oboljenja i brakovi mogu da se raspadnu. Ja, koji sam se izvukao i preživeo, želim da ispričam svoju priču da bih nekome dao nadu da ne postoje bezizlazne situacije.

(Espreso/Sportal)