SA ZVEZDOM JE UZEO 4 TITULE, A UMRO JE ZABORAVLJEN OD SVIH: Kafana mu je uzela novac, zdravlje i, na kraju, ŽIVOT!

Fudbalsku i uopšte sportsku javnost u Srbije je pogodila vest o smrti Nikole Radmanovića u 54. godini života.

Navijači Crvene zvezde pre svega pamte svog bivšeg igrača, ali i trenera omladinaca i pomoćnika Vladimira Petrovića Pižona, po duploj kruni osvojenoj 1995, ali i nastupu u100. večitom derbiju pred 90.000 gledalaca na "Marakani" na Đurđevdan, koji su crveno-beli dobili sa 2:1.

Za Crvenu zvezdu, u eri trenera Ljupka Petrovića, odigrao je oko 80 utakmica. Pre Zvezde igrao je za Crvenku, Vrbas, Bečej, a u inostranstvu špansku Meridu.

Radmanović je preminuo posle borbe sa dijabetesom, ali nije bila tajna da je imao velikih problema sa alkoholizmom.

Posle karijere je živeo u Crvenki gde je, navodno, najviše vremena provodio u lokalnim kafanama, a veliki deo novca prokockao. Tako se na Fejsbuk stranici Crvenke 2019. pojavio tekst koji se bavio Nikolom Radmanovićem:

"Krajem šezdesetih godina prošlog veka, tačnije prvog marta 1969. u Velikoj Gati (BiH), rođen je dečak koji će na neki način obeležiti jednu dekadu crvenačkog i srpskog fudbala i javnog života.

U svojoj bogatoj fudbalskoj karijeri nastupao je za Crvenku, Vrbas, Bečej, Crvenu zvezdu, špansku Meridu. Za Crvenu zvezdu, u eri trenera Ljupka Petrovića, odigrao je oko 80 utakmica. Kao igrač veznog reda bio je poznat kao vrlo koristan i zahvalan fudbaler. 1995. godine, u dresu Crvene uvezde, zajedno sa Dejanom Stankovićem, Zvonkom Milojevićem, Dejanom Petkovićem i Pericom Ognjenovićem, osvaja duplu krunu i tako svoje ime zlatnim slovima upisuje među šampione. Kasnije je bio je i prvi pomoćnik trenera Crvene zvezde Vladimira Petrovića Pižona.

Nikola Radmanović je bio čovek velikog šarma, duhovit na terenu i van njega. Voleo je sva zadovoljstva života, imao je ukus za sve što je lepo. Voleo je ljude, muziku, društvo, kafanu. Družio se sa najvećim zvezdama domaće estrade i dovodio ih u Crvenku. Svojom pojavom zaustavljao je saobraćaj i bio je idol mladih. Bilo gde da sedne u Crvenki, odmah bi za njegov sto stiglo piće ili bi ga kelner upitao šta želi, jer to naručuje čovek za drugim stolom. Živeo je Nikola buran život i kao većina mladih ljudi nije razmišljao o tome šta će biti sutra.

Ako je Nikola pevao pesmu "Kafana je moja sudbina", onda je pevao istinu. Kafana mu to zaista i jeste. I kao radno mesto i kao drugi dom i kao pogibija koja će mu odneti i godine i zdravlje i novac, do koga je držao kao do lanjskog snega. Novac je trošio, delio, ostavljao po kockarnicama. Dok su drugi igrali da se skuće i zarade, Nikola je igrao za poroke.

Danas Nikolu možete sresti na ulicama Crvenke kao i svakog prosečnog čoveka. Dane provodi sam i zaboravljen. Zaboravili su ga i klub i saigrači i prijatelji.

Kada sretnete Nikolu na ulici ili u kafani pozdravite ga i počastite. Niko nije zaslužio takvu sudbinu, a najmanje ikona jednog vremena i jedne generacije Nikola Radmanović", objavljeno je na pomenutoj Fejsbuk stranici 2019.

(Espreso)