TOG DANA JE OSTAO BEZ OCA: Ronaldinjovo pismo sebi kao osmogodišnjaku rasplakalo planetu! (FOTO) (VIDEO)

"Igraću za Brazil." kazaćeš sam sebi tog dana. Neće ti svi verovati, posebno s obzirom na način kojim igraš. Biće nekih trenera, u redu, posebno jedan, koji će ti reći da ne igraš onako kako to radiš. Misliće da trebaš biti ozbiljniji, da moraš prestati toliko da driblaš. "Nikad nećeš uspeti kao fudbaler.", reći će ti on. Koristi ove reči kao motivaciju. Koristi ih kako bi ostao fokusiran. I misli na fudbalere koji su igrali fudbal predivno - Denera, Maradonu, Ronalda.

Misli na ono što je Tata govorio, da igraš slobodno i da se samo igraš s loptom. Igraj s užitkom. To je nešto što mnogi treneri neće shvatiti, ali kada budeš na terenu, nikada nećeš kalkulisati. Sve će ti dolaziti prirodno. Pre nego što stigneš da promisliš, tvoje noge će već doneti odluku. Kreativnost će te odvesti dalje nego kalkulacije. Jednog dana, par meseci nakon što vidiš Romarija kako diže trofej svetskog prvaka, tvoj trener u Gremiu će te pozvati u kancelariju i reći ti da si pozvan u reprezentaciju Brazila za igrače do 17 godina. Kada dođeš u kamp u Teresopolisu, videćeš ono što nikada nećeš zaboraviti, uokvirene slike Pelea, Zika, Bebeta.

Hodaćeš istim hodnicima kao i te legende, sedećeš za istim stolovima u kantini kao i Romario, Ronaldo i Rivaldo, ješćeš istu hranu kao i oni, spavaćeš u istim sobama kao i oni. Kada legneš na spavanje, pitaćeš se koji od tvojih heroja je spavao na tvom jastuku. Idućih godina nećeš raditi ništa drugo nego igrati fudbal. Provodićeš život u autobusima i na terenima. Od 1995. do 2003. nećeš imati ni dana praznika.