POSRBLJAVANJE NIKAD JEFTINIJE: Srpski pasoš u službi Zvezde i Partizana, dobiju državljanstvo pa 'ZAPALE'!

Sasvim je logično da razvijene i ekonomski jake države uvek imaju mnogo zahteva za dobijanje državljanstva od stranaca, a ako se vodimo samo tom logikom, Srbija stvarno postaje sila. Ili zbog takvih stvari samo tako izgleda?

Srpski pasoš se sve lakše dobija i svedoci smo da ga sve češće neko iz filmske ili modne industrije ili od stranih političara dobija praktično na poklon. Valjda ponestane umetničkih slika, životinja i drugih (ne)prikladnih darova.

Dobiju pasoš pa nestanu, sve dok im isti ne zatreba za lakše obavljanje posla - poput glumca i režisera Rejfa Fajnsa koji se otvoreno zahvalio Beogradu i Srbiji jer "bez njih ne bi snimio film "Bela vrana"".

Možda i bi, ali bi platio bar približno onome što takva produkcija zahteva. Film je delom sniman u Beogradu, a Ministarstvo kulture Srbije je 2017. izdvojilo 62,2 miliona dinara za Fajnsov film. Da li se ova skupa reklama isplatila Beogradu, zaključite sami.

Slični su primeri Stivena Sigala, Džona Čalisa, Adrijane Lime, baletana Sergeja Polunjina, biše premijerke Tajlanda Jingluk Šinavatre koja je sada na poternici zbog pronevere državnog novca...

Kada su sportisti u pitanju, tu davanje državljanstva zvuči mnogo smislenije. Vrhunski strani atleta koji ispuni uslov za dobijanje pasoša Srbije može mnogo da pomogne da se razvije sport u kome se takmiči, na reprezentativnom nivou. Na klupskom to može kao i stranac.

Najboji primer je košarkašica Danijel Nikol Pejdž koja je doprinela osvajanju Evropskog prvenstva i olimpijske bronze košarkašica Srbije. Tu je i junak iz Tokija, rvač Zurab Datunašvili koji je posle sukoba sa gruzijskim savezom prešao u srpski i takođe uzeo bronzanu medalju za Srbiju.

Možda ni to nije isplativo za budžet s obzirom na to kolike su premije određene za odlikovane olimpijce, ali bar jeste za razvoj dotičnog sporta i nacionalni ponos koji Srbi najviše crpe iz sportskih podviga.

Ali taj nacionalni ponos i nacionalni dres izgleda nisu preči od klupskih interesa. Pošto je mnoštvo slučajeva, uglavnom sa fudbalskim i košarkaškim klubovima Crvena zvezda i Partizan gde su njihovi igrači dobijali državljanstvo Srbije da bi se omogućila kupovina novog stranca a ti isti "novopečeni" Srbi nikad nisu zaigrali za reprezentaciju.

Sve je počelo 2010. kada je napadač Partizana Gabrijel Kordova Kleverson, poznatiji kao Kleo, dobio srpsko državljanstvo. Tada još naivni, pomislili smo da bi mogao da zaigra za A selekciju Srbije. Ali nikad nije ispunio uslov boravka pet godina u državi...

Iz redova večitog rivala su se bunili, pa je pasoš ubrzo dobio i njihov vezista, takođe Brazilac, Evandro, ali i pre njega crnogorci Marko Vešović i Stevan Reljić. Poslednji u nizu su odomaćeni Gelor Kanga i El Fardu Ben u Zvezdi, a od juče Izraleac Bibars Natho u Partizanu.

U košarci je još više primera, uglavnom pred završnicu Kupa Radivoja Koraća. Doduše, zvezdaši Demarkus Nelson i Čarls Dženkins su pasoše dobili kad su već napustili Srbiju.

Nekadašnji reprezentativac Ratko Varda je žestoko kritikovao ovu praksu:

AMERI SU SADA DOMAĆI IGRAČI, A JA SAM STRANAC? TO MI SMETA! Državljanstvo nije samo list papira, kaže Ratko Varda!

- Treba li bilo koji komentar!? Ma jok mi smo zemlja velikog srca tako, bre, treba još jednom da pokažemo da državljanstvo Republike Srbije očigledno nekim ljudima ništa ne znači, da su naša deca očigledno ‘sline’ koje treba istresti iz nosa pa dajte državljanstvo nekom ko je pre ove godine za Srbiju čuo možda samo preko TV i svi su oni bolji od naše dece! Sram vas sve bilo svi vi ljudi koji ste podržali i omogućili ovo! Zašto meni niko nije dao američki pasoš, turski, ruski poljski? Pa, zato što se pasoš ne daje strancima ili kome već jer da bi postao državljanin jedne zemlje treba da oženiš neku devojku iz Srbije da imaš decu sa njom ili da ti je baba ili deda ili neko iz zemlje čiji pasoš dobijaš. Sram vas bilo i da ne pominjem ponaosob svakog od vas koji ste ovo dopustili ili napravili jer para vrti gde burgija neće - napisao je svojevremeno Varda na svom Instagram profilu.

Maja 2016. Adin Vrabac je kao igrač Partizana postao "Srbin" i smanjio broj stranaca u ekipi, a Zvezda je isto uradila 2018. sa Dilanom Enisom. Sledeće godine, crno-beli su problem sa viškom stranaca rešili dobijanjem državljanstva za Markusa Pejdža i Sidikija Konea, a u fudbalu sa Aleksandrom Šćekićem.

U KK Crvena zvezda su trend nastavili sa Kevinom Panterom (koji je sada vedeta Partizana), pa Korijem Voldenom. Niko od njih nikad nije zaigrao za reprezentaciju Srbije.

Srpske pasoše svojevremeno su dobili i šahistkinja Irina Čoluškina, džudisti Dmitrij Gerasimenko, Aleksej Nefedov i Mihail Morohojev, hokejaš Pavel Popravka, kanuistkinja Damla Ružičić-Benedek, rvač Mihail Kadžala, vaterpolista David Levanović Kikaleišvili, tekvondoista Dmitrij Nagajev, plivač Arkadij Vjačanin.

(Espreso/N.Đ.)