POLEDICA ZA ESPRESO: To je ZLOČIN, javna tajna je šta sve NAMEŠTAJU! Sudije su NAJVEĆE ZLO, a sistem NAKARADAN

Fudbalska selekcija Srbije je izborila plasman na Svetsko prvenstvo u Kataru, deluje da se vratio kult reprezentacije, a Crvena zvezda i Partizan su prošle sezone priuštili svojim navijačima mnoštvo evropskih utakmica, ali kad se srpski fudbal stavi pod lupu, i dalje je primetno mnogo pukotina ispod fasade.

Ne mora mnogo ni da se zagleda, prljavština sama izlazi na videlo. Prvenstvo Superlige, ali i nižih liga, obeležavaju brojne sumnjive odluke, sa upotrebom VAR tehnologije nije mnogo bolje, a u završnicama redovno kreću optužbe za nameštanja, ratovi saopštenjima...

Prepucavanja "večitih" rivala se podrazumevaju, Fudbalski savez Srbije funkcioniše van uobičajene strukture rukovodstva, a fudbalskim radnicima u nižim ligama je posebno teško.

Sve bi bilo lakše da je više onih koji bi na probleme ukazivali, ali i hvatali se u koštac sa njim. Jedan od retkih koji uvek beskompromisno brani pošteno i časno igranje i na terenu i van njega je Mirko Poledica, osnivač i predsednika Sindikata profesionalnih fudbalera Nezavisnost.

Kao fudbaler starog čačanskog Borca, pa Vojvodine, Leha iz Poznanja, Sparte iz Praga, varšavske Legije, Smedereva i Čukaričkog upoznao se sa svim nepravdama i nevoljama na koje igrač može da naiđe, kao i manama i vrlinama različitih sistema.

Poledica je za Espreso govorio o svim ovim problemima, kao i uvek, bez dlake na jeziku.

U poslednjih nekoliko godina, zahvaljujući i radu sindikata Nezavisnost, umnogome je poboljšan status fudbalera u Srbiji, ali i dalje ima dosta teškoća i iskušenja za njih, naročito za one u nižim ligama. Koji su glavni problemi i kako Sindikat pristupa njihovom rešenju?

- Rešavanje problema i poboljšanje statusa igrača, ali moram da napomenem i trenera, kao dve najugroženije kategorije u srpskom fudbalu su kompleksni i teški a kao najveći problem locirali smo nekompetentnost velikog broja ljudi koji rade u fudbalu. Teško je doći do rešenja kada sa druge strane stola imate ljude koji nemaju neophodne kvalifikacije, iskustvo, ne poznaju međunarodnu praksu itd... Sve to se dešava zbog toga što fudbalski radnik može biti bilo ko, uglavnom ako je podoban, znanje se ne traži. Tako smo i došli do toga da smo u prošlosti bili prinuđeni da sedimo za stolom i rešavamo najkompleksnija pitanja sa bivšim navijačima, pripadnicima kriminalnih grupa, političarima, lokalnim biznismenima, itd... Svi oni su nažalost "zalutali" u fudbal ali moram i da napomenem da ima i kvalitetnih ljudi i kadrova, ali premalo.

Posebna je priča život fudbalera po okončanju profesionalnih karijera. Koji su najteži slučajevi s kojima ste se susreli, mada imamo i odličan primer Đorđa Zafirovića? Da li postoje edukacioni programi kojim bi im se olakšalo uključivanje u nefudbalske sfere?

- Karijera nakon karijere je izazov na globalnom nivou. Naša matična kuća FIFPRO mnogo ulaže i radi na osvešćivanju igrača i fudbalskih radnika. Sindikat fudbalera je godinama davao stipendije svojim članovima za školovanje i verovatno će vam zvučati suludo da se za sve ove godine samo jedan igrač prijavio za stipendiju. To je bio Miloš Krunić, sadašnji golman FK Voždovac. Proces edukacije počinje mnogo pre nego što igrač postane profesionalac a porodica je najbitnija. Sa Đorđem Zafirovićem sam igrao zajedno jednu sezonu u Vojvodini i pamtim kao kao pametnog i elokventnog momka. Lično sam se nažalost susretao sa situacijama kada nam igrači koji su igrali u najjačim evropskim ligama i u top klubovima traže socijalnu pomoć. Toga je nažalost sve više.

U razvijenim ligama, Premijer ligi naročito, sve je više veterana ali i aktivnih igrača koji otkrivaju ozbiljnu borbu sa depresijom koja je kod nekih (Robert Enke, Geri Spid) dovela čak do samoubistva. Domaći nivo fudbala je znatno niži pa samim tim i pritisak javnosti, pogotovo preko društvenih mreža. Da li se taj trend javlja i kod igrača Superlige i da li bi svaki tim trebalo da ima i psihologa?

- Istraživanja koje je radio FIFPRO pokazala su da 39% igrača tokom karijeri oboli od različitih oblika mentalnih bolesti. To je bolest savremenog doba koja nije zaobišla ni fudbalere. Ni sam nisam znao puno o tome dok nisam poslušao predavanja stručnjaka a najviše sam saznao u razgovorima sa mojim dragim prijateljem Ivanom Ergićem koji je sve to prošao lično. Nažalost, u Srbiji je poslednjih nekoliko godina nekoliko poznatih igrača izvršilo suicid (Mrdaković, Obradović) a bilo je i pokušaja samoubistava. Obradović je bio član sindikata, dolazio je kod nas u kancelariju i uvek je bio veseo i pozitivan, nije bilo nikakvih uočljivih simptoma da se nešto dešava. Bio je divan i lepo vaspitan momak. Ovo je pre svega društveno pitanje u koje moraju biti uključene sve institucije a mi kao sindikat pomažemo u skladu sa mogućnostima i bilo je igrača kojima smo pomogli ali njihova imena nismo, niti ćemo otkrivati. Siguran sam da bi se mnogi iznenadili kada bi čuli o kome se radi.

Jedna od prvih asocijacija na Superligu i niže lige Srbije je, nažalost, i dalje nameštanje utakmica. Kako procenjujete sadašnje stanje i šta je glavna “kočnica” da se ta pošast iskoreni? Pojedinci na rukovodećim pozicijama, sistem ili, najgore, mentalitet?

- Nameštanje utakmica je dobilo i nove obrise, u velikoj meri se nameštaju i utakmice mlađih kategorija što je ne tako davno bilo nezamislivo. To je sve javna tajna. Superliga je pod lupom javnosti, VAR je doneo dosta pozitivnih stvari ali sve druge lige, to je sve fudbalski zločin šta se radi. Na prvom mestu iza gotovo svih neregularnosti stoje fudbalski funkcioneri i sudije, koji se ponašaju bahato, ne poštuju sport i državu, većina sa fudbalom i sportom nema nikakvih dodirnih tačaka. Fudbal je u Srbiji jedna od najkorumptivnijih delatnosti, ako ne i najkorumpiranija a zašto se to toleriše nije mi poznato.

Neizostavno je onda pomenuti sudijsku organizaciju. Milan Karadžić je ostao na listi UEFA posmatrača iako je izbrisan sa iste u Super i Prvoj ligi; Srđan Obradović je dobio žestoku kaznu pa je oslobođen od Kasacionog suda…

- Fudbalske sudije ili neprijatelji fudbala kako ih ja zovem su sigurno najveće zlo. Čitav sistem je nakaradan i pre odigravanja bilo koje utakmice prvo se proverava ko je sudija a tek kasnije se priča o igračima, taktici itd... Samo ova činjenica je dovoljna da shvatite o čemu se radi. Naravno, među sudijama ima i onih koji zaslužuju poštovanje a praksa je pokazala da su to najčešće oni koji se najviše napadaju javno. Sve dok su sudije bitnije od igrača i trenera, fudbal ne može da napreduje. Zapravo, čitav sistem je napravljen da sudije i funkcioneri žive lepo a igrači i treneri da se pate. Nikad u svojoj praksi nisam čuo da je neki sudija ili funkcioner vodio spor za dugovanja, a što se tiče igrača i trenera znate i sami da su to brojevi u hiljadama.

Kada se priča o FSS-u, u fokus se uvek stavlja plasman reprezentacije na SP, ali rukovodstvo Saveza i dalje nije definisano, a prošlo je više od godinu dana od skandalozne smene prethodne vlasti. Zašto je Nenad Bjeković i dalje samo zamenik predsednika, da li ste vi za ljude poput Nemanje Vidića koji nisu “deo sistema” godinama unazad?

- Srbija je jedina zemlja na svetu u kojoj možete postati zamenik predsednika koji ne postoji. Izbor Bjekovića na tu poziciju bio je i u suprotnosti sa Statutom FSS, ali koga briga za Statut u banana državi. Ogledalo rada FSS nisu rezultati reprezentacije, u kojoj nema nijednog igrača iz Superlige već je ogledalo rada FSS ono što se dešava u Srbiji a svi smo svedoci da su to korupcija, nameštanje utakmica, govor mržnje itd... Funkcioneri FSS zarađuju mnogo više u proseku od igrača i trenera, štaviše zarađuju mnogo više i od selektora mlađih kategorija što nije normalno. FSS nije transparentan i javnost ne zna ni deo onoga što bi trebalo svi da znaju. Naravno da podržavam Nemanju Vidića, ne zato što je on Nemanja Vidić i zato što je bio veliki igrač, već na prvom mestu zbog toga što je čovek sa kičmom, častan, pošten i inteligentan.

Kako gledate na odnos UEFA i FSS i pored svega navedenog s obzirom da je Aleksander Čeferin nedavno istakao da je “saradnja idealna, ne može biti bolja”? Da li Slovenac samo razmišlja o podršci pred izbore koji njega čekaju?

- Za naš fudbal je dobro da Aleksander Čeferin bude predsednik UEFA. Meni je drago što je čovek koji je sa ovih prostora dokazao da može da bude bolji od nekih njegovih prethodnika iz zapadne Evrope. Prirodno je da UEFA i FSS imaju dobar odnos, naravno ima tu i diplomatije ali to je sve normalno i legitimno. Lično se nadam da će Aleksander Čeferin dobiti još jedan mandat zato što je svojim radom to i zaslužio. Uspešno vodi UEFA u najtežim vremenima i iskušenjima za čovečanstvo.

Zvezda i Partizan su dogurali daleko u Evropi prošle sezone, a u Superligi crno-velika ni rekordnih 98 bodova nije bilo dovoljno za titulu. To samo pokazuje koliki je jaz između “večitih” i ostatka lige. Šta treba da se desi da se taj jaz smanji?

- Nažalost u Srbiji postoje samo dva kluba a ostali su tu da bi oni imali protiv koga da igraju. Crvena zvezda i Partizan imaju veće budžete od svih supeligaških, prvoligaških i amaterskih klubova zajedno. U takvim okolnostima normalno je da niko drugi osim njih nema nikakvu šansu. To bi vam isto bilo kao kada bi na auto trku pustili najnovijeg Mercedesa da se trka sa Jugo Floridom. Ne očekujem da će se nešto uskoro promeniti zbog toga što u sportu ima i dosta politike.

Koji domaći klubovi su u tom smislu primer dobre, zdrave sredine za mladog fudbalera, a koji bi bili najnepoželjniji poslodavac?

- Praksa je pokazala da privatni klubovi funkcionišu bolje od drugih, tu pre svega mislim na Čukarički i Voždovac. TSC je takođe osveženje za naš fudbal. Što se tiče nepoželjnih klubova lista je nažalost mnogo duža a ja uglavnom uvek dajem preporuku igračima koje klubove da zaobilaze, neki od tih klubova su Mladost iz Lučana i Zlatibor iz Čajetine...

Za kraj, šta mislite i građenju nacionalnog stadiona u trenutnim opštim uslovima srpskog fudbala kada čak i utakmice Zvezde i Partizana, izuzev evropskih, imaju mizerne posete?

- Nesporno je da bi bilo dobro da imamo nacionalni stadion. Da li je to isplativo, da li nam je neophodno i još puno drugih pitanja, to ostavljam da se o tome izjasni struka. Živimo u teškim i neizvesnim vremenima a praksa je pokazala da gde god je izgrađen novi stadion, tu se fudbal praktično ugasio, Užice, Čačak, Jagodina itd...

(Espreso/Nedeljko Đukić)