teniska poezija
Lete mi lete tridesete... kada si pobednik u glavi, godine ti ništa ne mogu! (FOTO) (VIDEO)
Sredina januara 2017. godine, izvučen je žreb za Australijan open.
Tada sam pomislio, posle dosta vremena ponovo ćemo biti u prilici da gledamo veliku četvorku svetskog tenisa, kako ih je medijska javnost nazvala.
Ponovo na jednom Gren slemu - Rodžer, Rafa, Novak i Endi. Doduše uloge su zamenjene.
Nekada su Đoković i Mari bili predvodnici generacije tenisera koja je trebalo (i uspela je) da skine Federera i Nadala, a sada su upravo Srbin i Britanac igrači čiji skalp više vredi.
Ali, tenis je čudan sport. U pitanju je igra gde se razlika između prvog i desetog igrača sveta, ne ogleda u kvalitetu igre, već u konstatnosti.
Iako je fizički jedan od najzahtevnijih sportova, ne stiže se atletskim sposobnostima do visina, već razvijanjem talenta i mentalnom snagom.
I nisu bitne godine i brojke, već ono što imas u sebi. U srcu, u glavi, u karakteru.
A upravo ovogodišnja finala u Melburnu su dokaz za to.