OD NJENOG ŽIVOTA MOŽE DA SE NAPRAVI FILM: Odrasla je u BEDI, dva brata su TRAGIČNO preminula, a treći je KRAO!

Mira Stupica je legenda jugoslovenska glumica, a svet je napustila 19. avgusta 2016. godine. Veliki trag je ostavila na domaću kinematografiju, a do poslednjeg dana je bila na sceni

Njeni roditelji su radili kao profesori gimnazije radili u Gnjilanu. Porodica se kasnije preselila u Gornji Milanovac gde joj je otac umro 1932. godine. Majka je potom dobila posao u Aranđelovcu gde se porodica preselila. Osim Mire imali su još dva sina koja su umrla kao deca i još jednog najmlađeg, kasnije poznatog glumca Boru Todorovića.

- Kada sam ja bila dete, bilo je vreme tišine, nije bilo rata. Bilo je to vreme strašne skromnosti. Ja se sećam svake svoje šetnje s mamom i tatom. Za mene je bila divna stvar to što nisam ostala kod kuće sa ženom nego sa mamom i tatom išla u prirodu. Pa srećemo neke ljude, pa me ti ljudi pomiluju po kosi, a ja sam znala ko su ti ljudi. Tako se polako otvarao svet preda mnom. I tako sam znala gde mi je mesto. Znala sam da sam mala, da sam niko. I da ću jednog dana postati neko, prema nekom uzoru od tih maminih i tatinih prijatelja, ili njihove već odrasle dece. I jesam ostvarila taj svoj uzor… A kako sam znala da sam velika? Pa nisam. Jer uvek sam imala velike ispred sebe. Velikane sam imala u životu. Bežala sam iz škole na mamin užas, i išla sam po gradu da gledam ljude, da u pozorištu gledam predstave. Pozorište je za mene uvek bilo nešto fenomenalno. Imala sam četiri godine kada me je mama prvi put odvela u pozorište. Svima sam pokvarila predstavu "Boj na Kosovu", jer kada su ubili glavnog junaka Miloša Obilića, ja sam skočila i vrisnula. Bio je to moj prvi susret s pozorištem i nikada se više od njega nisam odvojila - prisetila se ranije Mira Stupica i dodala:

- Prošla sam i gora vremena. Prošla sam mnogo groznih vremena. Imala sam sreću što ona prolaze i što ih zaboravljamo, pa su stizala nova, druga, bolja. Pa opet dođe neko čudno vreme - govorila je Mira.

Glumica je napisala i svoje memoare, gde je opisala svoju golgotu i težak život u nemaštini u kojoj su živeli ona i slavni Bora Todorović.

Brat i sestra Bora Todorović i Mira Stupica proveli su okupaciju Beograda tokom Drugog svetskog rata. Iako je Bora tada imao svega 11. godina, morao je da krade kako bi prehranio svoju porodicu.

Češće gladni nego siti, snalazili su se na različite načine kako bi preživeli. Ubrzana škola odrastanja ostavila je posledice na licima i dušama ovih glumačkih legendi.

- Mamu su otpustili. Kuća je bila rastresena od bombardovanja, kroz rupe na regastovima ulazili su hladnoća i sneg. Nema hrane, nema drva. Uveče kad ležemo, mi se oblačimo: kapute, šalove, čarape, pa čak i rukavice. A nas troje se u našoj muci čak i zasmejavamo. Bora traži da onako u mraku igramo slovo na slovo, i to samo o hrani. Naše žlezde bi proradile i dugo nas je u noć mučila glad. Bori je bila jedanaesta, a meni sedamnaesta kad je on odlučio da bude glava porodice. Sklepao je neku dasku sa točkićima i uputio se na Železničku stanicu Beograd da bude nosač i da nas svojim radom hrani - prisećala se Mira u svojim memoarima.

Svojom lepotom nikoga nije mogla da ostavi ravnodušnim. Jednostavno imala je tu filmsku lepotu. Muškarcima oduzimala dah. Tri puta se udavala. Milivoje Mavid Popović, zavodnik i plejboj, Bojan Stupica, najveći pozorišni velikan, Cvijetin Mijatović, predsednik Predsedništva SFRJ, bili su njeni muževi.

- Bilo je i lepših od mene, ali i ja sam posedovala dar - govorila je ranije Mira Stupica.

No, Mira je bila mišljenja da je lepota ponekad teška.

- Nije mi to bilo mnogo važno. Zahvalila sam prirodi što imam takve osobine, ženske, dobre, lepe. Nekada je bilo to naporno podnositi jer je muška okolina bila preaktivna. Morala sam da pazim da budem pristojna, da ne budem vulgarna, prosta. Morala sam vešto da baratam tim stvarima. Bila sam svesna da sam bila lepa. Možda ne toliko lepa koliko zanimljiva za ljude. To je fino, ali treba znati rukovati time. Uvek sam se bojala da ne povredim - govorila je.

Ipak njeno srce je najviše osvojio Bojan Stupica.

- On je bio jedini, najveći, najbolji, najdublji, najinteresantniji. Brak s Cvijetinom bio je moj beg… Znala sam da moram da radim mnogo i da nemam vremena za ljubav. Ali on je bio gospodin čovek, jedno divno biće. On je voleo Bojana, bili su prijatelji. Njegova žena je mene volela. Kada je ona umrla, mi smo bili prijatelji koji su se sastavili u istoj boli. Oboje smo bili u istom psihološkom stanju zbog gubitka voljenog bića - pričala je Mira.

Njihov brak je bio vrlo sadržajan i buran, a počeo je da se gasi Bojanovim odlaskom na lečenje od alkohola. Preminuo je 1970. u 60. godini, a Mira ga je uvek pominjala kao najveću ljubav i osobu koja je zaslužna za njenu impozantnu karijeru.

Tri godine nakon smrti drugog supruga, Bojana Stupice, Mira stupa u brak sa Cvijetinom Mijatovićem, koji kasnije postaje predsednik predsedništva SFRJ. Pošto je Mirin mlađi brat, Bora Todorović, kao mališan maštao da se Mira uda za kralja, ona mu je šaljivo odgovorila:

- U socijalizmu, nažalost, nema kralja, ali ja sam se udala za predsednika države. Razumi, uradila sam najviše što sam mogla, u datim okolnostima!. Iako je ovaj brak tada već uveliko afirmisanoj i cenjenoj glumici doneo mnogo počasti i lepih događaja, bio je obeležen prvenstveno porodičnim tragedijama. Cvijetin umire 1993. u 80. godini prethodno sahranivši dve ćerke, Miru i Maju.

Mira Stupica nikada nije htela da govori o porodičnoj tragediji, odmahujući rukom, "ne, to je isuviše velika tragedija!"

Početkom proleća 2016. doživela je moždani udar nakon kog je hospitalizovana. Prethodno je bila smešten u dom za stara lica.

U poslednjem intervjuu koji je dala za "Novosti" Mira je tada rekla:

- Vreme brzo prolazi. Imam pažnju, ali i želju za samoćom. Dovoljno imam i potrebe da pozovem u posetu one koje želim, a dovoljno je i onih koji će na poziv odgovoriti. Sve biram sama. Poslednjih godina sam, i inače, morala da suzim krug kontakata. Počelo je da me zamara... Tokom života bilo je za mene i previše zainteresovanosti. Ipak, ne preko mere, nikada me ta radoznalost nije uvredila. Valjda sam za prijatelje birala ljude takvog dara.

Bonus video:

(Espreso/Najžena)