ŠOK PORUKA BRATA PREMINULOG IVANA TOSOVCA! Razvezao jezik i izneo ZAČUĐUJUĆU ISPOVEST: Cela Srbija komentariše!

Ivan Tasovac (55), direktor Beogradske filharmonije, iznenada nas je napustio 29. septembra, kada mu je naglo pozlilo u njegovom domu u Beogradu. Neutešna partnerka Marija Borota jedva je stajala na nogama tokom sahrane, a Ivanov rođeni brat Toma Tasovac skupio je snage da se obrati javnosti.

- Prošle su dve nedelje od kako je Ivan umro. Nisam imao snage da odgovaram na svaku pojedinačnu izjavu saučešća, ali to ne znači da nisam svaku pročitao, a mnoge i primio k srcu. Hvala iskrenim prijateljima na pažnji, mislima i sećanjima koje su podelili sa mnom. Hvala i onima koji se nisu javili, posebno onima koji su me ranije - bez trunke stida - jurili po Fejsbuku i moljakali za svakojake usluge od mog poznatog brata. Najzad, hvala i onima koji su pomislili da će mi nešto značiti njihovo pisanije, iako su prethodno na sve strane blatili Ivana zbog njegovog političkog angažmana. Sve je to ok. Psi laju, a karavani prolaze. Izjave saučešća su, kao i svi rituali vezani za smrt, začudne konvencije, jezičke skalamerije koje pokušavaju da zakrpe iznenadnu prazninu i ispune vakum nepostojanja. Kao takve, one su sušta artificijelnost, osuđena, po svojoj prirodi, na neuspeh - iskreno je naveo Toma na početku svoje poruke.

Toma i Ivan Tasovac bili su veoma vezani i jedan drugom ogromna podrška kroz život.

- Ivan je bio moj brat, moj najbolji drug, moja ljubav, moja snaga, moja sreća i moj ponos. Par nedelja pred smrt mi je rekao da nikada nije bio srećniji - i to smo videli i osećali svi koji smo ga zaista poznavali i voleli. U Mari je pronašao ljubav svog života, a u malom, prepametnom zafrkantu Luki dobio neoborivi dokaz da čuda postoje i da se ponekad dešavaju čak i onima koji to zaslužuju. Da li to znači da je njegova smrt za nas sada manje bolna i manje nepravedna? Naravno da ne. Ali iza njega neće ostati samo blistava karijera, vanserijski uspesi Beogradske filharmonije, njena obnovljena stara zgrada i novo velelepno zdanje, koje će se tek graditi, rekonstruisani Narodni muzej i Muzej savremene umetnosti, "Gradovi u fokusu", "Muzeji od 10 do 10", set medijskih zakona, uvećani budžeti u kulturi, britka pamet i oštar jezik, kojim je tako lako, nepogrešivo i ciljano izbezumljivao tviterašku balavurdiju i isfoliranu beogradsku elitu (i zbog čijeg nezgrapnog besa i nemaštovitog, primitivnog jezika smo se on i ja tako često valjali od smeha);

Iza njega neće ostati ni samo naša sećanja na njegov zarazni i nepokolebljivi optimizam, radnu etiku i veru da se uvek može i bolje i više; iza njega ostajemo i svi mi - a nije nas malo - koje je on svojom duhovitošću, svojom nežnošću, svojim ludim idejama i neverovatnim planovima konstantno inspirisao i činio srećnijim i boljim ljudima. Malo li je za jedan život? - dodao je Ivanov brat.

- U "nas" ovde, naravno, ne ubrajam dežurne lešinare koji su se protekle dve nedelje utrkivali u medijskim izjavama kako su eto baš oni bili njegovi najbolji prijatelji. Ovde mislim na one koji su ga stvarno voleli i poštovali. Vi znate ko ste. Svi znamo zapravo ko je ko. Mali je ovo grad. Ivane, neka ti je laka zemlja. A mi ćemo se truditi da, svako na svoj način, nastavi ono što si ti započeo. U inat svima. I uprkos svemu - zaključio je Toma, uz fotografiju brata Ivana.

(Espreso)