DRAGANA MIRKOVIĆ OTVORILA DUŠU O USPOMENAMA IZ KASIDOLA,OSEĆANJIMA KOJA NISU BILA PRIJATNA:Decu joj tamo NEŠTO VEŽE

Folk diva Dragana Mirković otkad postoji na muzičkoj sceni poznata je i kao Luče iz Kasidola, zbog sela gde je odrasla. U toku najpooštrenijih mera zbog virusa korona, Dragana nije mogla da obilazi svoje roditelje i porodicu u Kasidolu.

Na početku razgovora upitali smo je da svojom kućom smatra onu u Kasidolu ili onu u Beču?

– Kadisol jeste moja kuća. Tu sam odrasla i tu će uvek biti moja, ali moja kuća je i u Beču, jer je tamo moja porodica. Mada mi je najvažnije gde su mi deca. To je moja kuća.

Koliko ti je bilo teško u vreme korone kada je sve bilo zatvoreno što dugo nisi mogla da posetiš rodni kraj i ljude koji su ti u Kasidolu dragi?

- Bilo mi je teško za vreme korone jer nisam navikla dosad na situaciju da ne smem da odem u Kasdiol. Prvi put sam doživela takvo osećanje, jer nikada ranije nisam doživljavala da osećam nostaliju jer sam često išla. Sada sam prvi put to osetila i to samo osećanje nije bilo ni malo prijatno.

Malo je poznato da i tvoja deca imaju prijatelje iz Kasidola... Čak i da vole leto da provode u Kasidolu... Koliko te raduje što si uspela da ljubav prema rodnom selu preneseš i na svoju decu?

- Moja deca su svoje detinjstvo, raspuste, obavezno provodili u Kasidolu. I kada su bili manji, dok nisu krenuli u školu, oni su proleće, leto, jesen i zimu su provodili u Kasidolu. Jedino su manje odlazili u Kasidol kada su im krenule školske obaveze, pa kada su zbog škole morali češće da budu u Austriji. Oni su navikli na moj kraj i oni obožavaju babu i dedu , celu moju familiju, sestru, oni su stvarno bliski i presrećna sam zbog toga. Oni savršeno govore naš jezik i niko ko ih poznaje ne primećuje da su oni odrasli u nekoj stranoj zemlji. Definitivno obožavaju moj kraj, a posebno babu i dedu.

Kada se kaže Kasidol - koja najlepša uspomena iz detinjstva ti prođe kroz glavu?

- Ono što mi prvo padne na pamet kada se pomene Kasidol su detinjstvo i taj osećaj slobode, priroda oko mene, način na koji sam odrastala, gde sam provodila sve svoje vreme van kuće, osim kada sam morala da učim. Taj miris voća kada procveta u proleće kada odem u voćnjak, to je isto nešto na šta pomislim kada se pomene Kasidol.

Jel tebe ljudi iz Kasidola kada sretnu doživljavaju kao zvezdu ili kao njihovu dragu komšinicu kojoj mogu da se jave i da je pozdrave?

- Ljudi su definitivno svesni da sam ja zvezda i to stoji i ja sa njima onaj odnos kao da smo mi uvek zajedno i uvek se jedni drugima javimo, stanemo, propričamo... Znaš ko je najviše svestan mene? Mladi, oni sa kojima nisam odrastala i onda me automatski doživljavaju na drugi način i to je valjda normalno, ali mame i tate, bake i deke, to je već sasvim druga priča. Sa njima je ostao bliski odnos jer se poznajemo, a klinci me već doživljavaju kao zvezdu.

Bonus video:

(Espreso/M.V)