Ovako rijaliti vide novinari koji žive od njega: Šef me naterao da gledam Snajke, odlepila sam, a onda od njih naučila 1 važnu stvar!

Porastom rijaliti programa, porastao je i broj starleta koje po svaku cenu žele da budu poznate. Ne želim da budem bezobrazna, pa ću ih i nazivati tako - starlete, a svi mi dobro znamo zašto se tv-om podiže cena. Provereno ne da bi se udale za princa.

Najgore od svega jeste što me je ovaj rijaliti jezivo podsetio na to gde ja živim. Srbija u malom, Srbija u nekoliko slika na ekranu i to bez ukrasa, bez cenzure i bez uglađivanja.

Nedostatak novca, apatija naroda koja se leči jeftinom zabavom sa alkoholom, narodnjacima, sisama i dupetima. Prosek koji možete da vidite skoro svako veče u bilo kom klubu. U nekim momentima vidite i pucanje, kada više ni to nije dovoljno, dolazi do svađa koje su propraćene najgorim mogućim rečnikom. Kočijaše zameniše snajke, očas posla.

Devojke koje uglavnom ne mogu da nađu posao, sanjaju o recimo nekom fudbaleru ili kriminalcu ili sinu poznatih roditelja, samo kako bi se obezbedile i nastavile da žive životom bluda i razvrata.

Da ne dužim – nismo mi tu najgori, ovakvi programi su globalni zaštitni znak današnje televizije. Ipak, iza coktanja i prenemaganja, iza malograđanskog zgražavanja, a zatim gledanja ili virenja – leži mnogo dublji društveni problem.

Pomislite samo da li u ovom trenutku u Srbiji, na bilo kom TV programu, imate ozbiljnu diskusiju oko ključnih pitanja o neposrednoj budućnosti naše zemlje?

Traže se nijanse u nivou prostakluka, dozvoljena količina psovanja i prihvatljiva doza penetracije ispod ili iznad pokrivača. Meri se intenzitet šamara,pljuvanja, polivanja, dozvoljena količina kriminaliteta u biografijama i tarifa u seksualnim uslugama.

Golotinja samo privlači pažnju i priprema publiku za centralnu atrakciju, a to je – svađa! Rijaliti živi za fajt i živi od fajta takmičara.