Istinite drame
Životne drame naših glumaca: Od 6 tragedija čak 5 je imalo koban kraj!
Kada su ga u filmu "Bolje od bekstva" videli ćelavog i u robijaškom odelu, retki su bili oni koji su se mogli oteti teoriji o predskazanju. U julu 1993, baš u vreme premijere, glavni glumac Žarko Laušević i u stvarnom je životu bio iza rešetaka. Teorija je stoga bila neizbežna.
U istom duhu, danas, post festum, može se slobodno reći da je i većina drugih Lauševićevih uloga bila na neki način proročanska.
"Pucao sam, ne znam koliko puta. Imao sam užasno osećanje straha. Vidim zatim i da moj brat leži na dva metra od mene i iznad njega onaj drugi momak, koji ga bez prestanka udara nečim u glavu. Imao sam utisak da mu uzima život i pucao sam, bez razmišljanja"
Zvanična verzija kaže da je Laušević, ležeći povređen na podu, ispalio 13 hitaca i da su tom prilikom poginuli Dragor Pejović i Radovan Vučinić, a da je ranjen Andrija Kažić. Pošto ni posle višemesečne istrage nije precizno utvrđeno šta se zapravo dogodilo, prihvaćen je nalaz prema kojem je Žarko prekoračio nužnu odbranu: osuđen je najpre na 15 (1994), potom na 13 (1996) i konačno na četiri godine zatvora (1997). Pošto je u zatvoru u Spužu odležao četiri godine i sedam meseci, februara 1998. pušten je na slobodu.
To, međutim, nije značilo i kraj njegove sudske odiseje. U oktobru 1999. ponovo mu je suđeno i ovaj put ponovo je osuđen na četiri godine uz obrazloženje da je "bio oboren i da je imao pravo da se brani". Samo dve godine kasnije, u martu 2001, Vrhovni sud Crne Gore preinačio je presudu i osudio ga na 13 godina. No, u tom trenutku, Laušević je već bio daleko. Odlučio je da se ipak skloni – u nameri da izbegne krvnu osvetu rodbine ubijenih mladića, otišao je u SAD.
Posle toliko godina u zatvoru i izgnanstva, Žarko se vratio i opet počeo da snima filmove u Srbiji, ali ostaje pitanje da li će se stalno okretati i plašiti za svoj život?
3. Samoubistvo Bekrima Fehmia
U utorak poslepodne, nešto posle 15.30 sati, iz sobe na devetom spratu solitera u ulici Stanislava Sremčevića broj 5, u beogradskoj opštini Zvezdara, u kojoj se odmarao Bekim Fehmiu, legendarni glumac svetskog ugleda i glasa, izleteo je prasak.
Iz stana nasuprot, takođe u porodičnom vlasništvu, dotrčali su Bekimova žena, glumica Branka Petrić, i mlađi sin Hedon, i zatekli stravičan prizor. Na uredno spremljenoj postelji Bekim je ležao obliven krvlju i pokazivao slabe znake života.
Hedon je smesta pozvao Hitnu pomoć, ali je dvadesetak sekundi nakon dolaska doktora njegov otac preminuo. Na krevetu je bio pištolj za koji je posedovao oružni list, kojim je sebi pucao u usta, a na noćnom ormaru pisamce ostavljeno Branki:
“Puno te volim, ali za mene život više nema smisla”.
Bila je to njegova oproštajna poruka supruzi hrvatskih roditelja iz Novoga Vinodola, s kojom je živeo četiri decenije u skladnoj vezi, majci njihovih sinova: Uliksa (godinama radi kao glumac u Njujorku, a oženjen je beogradskom glumicom Snežanom Bogdanović), i već spomenutog Hedona (živeo s majkom i ocem u rodnom Beogradu).
