SREĆNA I ISPUNJENA ŽENA! MARINA I FUTA SU DECENIJAMA U LJUBAVI: Jedno drugom su NAJVEĆA PODRŠKA i rame za plakanje!

Marina Tucaković našla je put do ljudske duše, i dan-danas stvara i piše, a dok je mnoge pevače usrećila svojim darom, a svoju sreću pronašla je pored supruga Aleksandra Fute Radulovića koji joj je decenijama bezrezervna podrška i uporište.

Jedno drugom su pružili veliku podršku, ali i utehu kada im je sin Miloš iznenada preminuo 2008. godine. Njegovo beživotno telo je u porodičnom domu Radulovićevih pronašla njegova tadašnja devojka Saša, a Marina je u više navrata pričala kako bi joj jedina želja bila da se vrati u prošlost i zagrli sina.

Marina i Aleksandar imaju još jednog naslednika Milana, koji poput roditelja ima dar za pisanje, a majci je bio velika podrška kada je saznala da ima kancer.

- Da sam dobro - nisam dobro sigurno. Ali nisam ni loše! Idem na terapije, moram da izguram, videćemo. Na ove promene vremena se osećam lošije, ali kad je lepše vreme, lepša sam i ja - pričala je Marina medijima i otkrila da sa suprugom prolazi kroz dobro i loše, ali od njihovih malih rituala i maštanja ne odustaju:

- Moj dan izgleda kako kad. Uglavnom se jako rano budimo i Futa i ja, popijemo kaficu, lekove, naručimo da jedemo ili ja nešto napravim. Malo se pomerimo, pa imamo preglede. Stalno imamo želju da putujemo, nekad i odemo. Uvek sam bila dosta kod kuće, mislim o tome da sam baš zdrava i da mogu da idem gde hoću, eto o tome maštam, da putujemo negde daleko.

Kompozitorka je u više navrata javno ispričala da joj je upravo Futa najveći oslonac, kao i da je ni u jednom trenu ne napušta.

- Moj muž mi je najveći oslonac. Ja sam se primirila pa ja njega slušam, bodri me stalno.

Brak Marine i Aleksandra Radulovića traje duže od dve decenije, nisu ga obeležili skandali i trzavice, a javnosti deluje kao da su jedno u drugom pronašli sve ono neophodno za sreću i mir. Na pitanje koja je tajna njihovog uspeha i koji je zapravo recept za srećan brak, kompozitorka je odgovorila kroz osmeh:

- Da taj recept postoji, svi bi ga primenjivali.

Marina tvrdi da su joj porodica i prijatelji najveća podrška u teškom periodu kroz koji prolazi dok bije tešku bitku sa kancerom.

- Kad god klonem najbliži su ti koji mi vraćaju snagu. Porodica i prijatelji mi nikada ne daju da pokleknem. U poslednje vreme se ne osećam baš fenomenalno jer je hemoterapija bila baš jaka. Ipak, kažu da što je hemoterapija jača, to je rezultat bolji - priča ona i dodaje da joj ponekad prija da popije pivo i uživa u duvanskom dimu iako zbog bolesti nikako ne bi trebalo da konzumira pomenute stvari.

- Otkad sam saznala koja je moja dijagnoza, potpuno sam se prepustila doktorima. Nisam htela da im se mešam u posao nijedne sekunde. Nisam istraživala o svojoj bolesti, a svaki odlazak kod lekara doživljavam kao izlazak u grad. Šta je, tu je. Idemo dalje. Neću da dozvolim da kancer bude ceo moj svet. Bolest posmatram kao nešto što mi se trenutno dešava. Radim koliko mogu, nisam odustala od kuvanja, šopinga, putovanja, kao ni od alkohola. Volim da popijem čašicu rakije ili piva, dok sam pušenje na neko vreme ostavila, ali sam se vratila. Kad pušim, uzmem dim-dva i ugasim. Čim mi bude bolje, zapalim, ali nisam strastveni pušač koji ne može bez duvana - zaključila je ona.

Marina se jednom prilikom prisetila prošlosti pa otkrila kako je došlo do toga da postane kompozitor.

- Upisala sam Ekonomski fakultet, a htela sam da budem turistički vodič, onda sam upoznala jednu ekipu koja je pravila neku muziku. Onda me je to vuklo. Fakultet sam onda završila i prešaltala se na nešto drugo. Pisala sam pomalo, i eto. Privilegija je da ceo život radiš posao koji voliš. Ne osećam da sam estrada, mada moram priznati da je ona zanimljiva stvar. Nije uvredljivo biti estrada, zašto? Sramota je krasti - istakla je Marina u emisiji "Šta sam tebi i ko sam sebi".

Bonus video:

(Espreso/Blic)