SVI MISLIMO DA PRAKTIČNA ŽENA NEMA PROBLEME, ALI TO NIJE TAČNO: Jedan momenat će PAMTITI ZAUVEK, morala je da ODE!

Voditeljka Nataša Pavlović uvek je vedrog duha, nasmejana i neko ko gledaocima uspe da prensese pozitivne vibracija.

Ipak, iza tog osmeha krije se bolna priča. Naime, voditeljka je 1991. godine, kada je imala samo 16 godina došla iz Zagreba u Beograd. Kako kaže, taj period smatra najtraumatičnijim u svom životu, ali ga, nažalost, i dalje pamti.

- Pamtim, nažalost, ali po lošem. To mi je bio najtraumatičniji period u životu. Bila sam srednjoškolka koja je morala da ode iz svog grada. Došli smo kao izbeglice, bez ičega, i mislila sam da ćemo se vratiti u svoj rodni grad, među svoje prijatelje... a odjednom smo bili odsečeni od sveta i postalo mi je jasno da nema povratka. To mi je najbolnija tačka i trauma od koje sam se dugo oporavljala i od koje se ni danas nisam oporavila - rekla je Nataša jednom prilikom u ispovesti za Kurir, a onda se osvrnula na svoje detinjstvo:

- Imala sam najlepše detinjstvo na svetu, baš kao i sva deca u to vreme. Nismo imali ni više ni manje od drugih, ali smo bili srećni. Odrasla sam u porodici punoj ljubavi, sa roditeljima, bratom i bakama, divnim drugaricama... Išla sam na glumu u Zagrebačko kazalište mladih i nadala se da ću se jednog dana zaposliti u Hrvatskom narodnom kazalištu. Stalno smo išli na more, u to vreme smo gradili kuću na Pagu. Jedna baka je bila u Slavoniji, druga u Lici, pa smo išli čas kod jedne, čas kod druge. Uvek sam govorila da nikad u životu ne bih otišla iz svog Zagreba, ali eto, desilo se sve što se desilo i sve to je bilo pretraumatično za mene.

Nakon što se doselila u Beograd upisala je Petu gimnaziju u kojoj su, kako navodi, izbeglice divno dočekali i prihvatili.

- Došla sam ovde u drugoj godini srednje škole i upisali su me u Petu gimnaziju, jer je u nju išao brat od ujaka. Ta gimnazija je izašla u susret svim izbeglicama, samo nas je u mom razredu bilo, mislim, desetak. Divno su nas dočekali i prihvatili, ne samo profesori već i deca koja u to vreme nisu ni mogla da znaju šta se dešava i šta znači rat. Kada smo se našli na 20 godina mature, prvo što sam uradila bilo je da im zahvalim što su se tada tako zrelo ponašali, jer u to vreme toga nisam ni bila svesna. Tek sam godinama kasnije shvatila koliko su bili divni - priseća se Nataša, otkrivajući kako se osećala u tim trenucima.

- Nisam bila dobro, zatvorila sam se u sebe. Veoma mi je nedostajalo sve moje pređašnje. Odjedanput sam od najboljeg učenika postala najlošiji, nisam mogla ni da učim, ni da komuniciram. To je trajalo oko godinu dana, a onda me je mama odvela u Zagreb, jer je shvatila da joj dete propada. Htela je da vidim situaciju i osetim na svojoj koži sve ono od čega su želeli da me zaštite. Onda sam, nažalost, to i osetila, pa sam nakon povratka u Beograd počela da se oporavljam i prihvatam sredinu, ljude i novu sebe - ispričala je voditeljka svojevremeno za Kurir i dodala da je nakon teških godina konačno srećna.

Bonus video:

(Espreso)