POJEŠĆE NAS KOMPLEKSI! Lik me je toliko IZNERVIRAO da sam se TRESLA: Nikada nećeš biti kao ONI, džabe se DRUŽIŠ!

Bilo da ste muškarac ili žena, koliko god da ste zadovoljni sobom i svojim životom, retko ko je u potpunosti lišen kompleksa. Kompleksi su sastavni deo naših života, neko ih ima mnogo, neko manje, ali verujem da ih svi imamo. Neko svoje komplekse svakodnevno pokazuje svima, dok ih neko primeti samo u svoja četiri zida i vešto ih krije od javnosti.

Ljudski problemi imaju bezbroj manifestacija i korena. Npr. osobe sa kompleksom niže vrednosti pokušavaju sebe da predstave u najboljem mogućem svetlu drugima, dok osobe sa kompleksom više vrednosti ne troše mnogo vremena da se dokažu ljudima jer su, kako oni to često misle, već najbolji.

U poslednje vreme primećujem dosta kompleksaša u svom okruženju. Iako je ružno “lepiti etikete” ljudima, moram sa vama podeliti neke primere.

Najveći kompleks kod žena je, sigurna sam, težina. Krupnije pate što nisu mršave, mršave što nisu krupnije, a sad koliko koja pokazuje je već deo njene ličnosti. U mom gradu ima jedna devojka koja je izuzetno mršava, a kako i sama kaže sve bi dala da može da se ugoji malo više, međutim to joj nikako ne ide.

Jednom sam sedela sa njom i još jednom devojkom koja je dosta krupnije od ove prve. Mršavica je pričala o tome kako želi da se ugoji, a ne ide, dok ju je krupnija devojka pomno slušala. Kada je ova prva završila rekla joj je: “Stvarno si katastrofa mršava, bolje da ljulja nego da žulja. Da nemaš možda anoreksiju?” U tom trenutku sam se zagrcnula, jer nisam očekivala da će takav komentar žena da uputi ženi. Jedino što mi je prošlo kroz glavu je “Aj, ne se*i, izgledaš kao sumo rvač”, ali nisam to izgovorila jer mi kultura i vaspitanje to nisu dozvolili.

Verujem da i ta krupnija devojka muku muči sa kilogramima, budući da svaki dan započinje neku dijetu, ali joj to svakako ne daje za pravo da ponižava druge osobe, koje se bore sa istim ili sličnim problemima. Ja, evo, ne poznajem ženu koja je zadovoljna svojim telom, kilažom, izgledom… Zaista nikada nisam upoznala žensku osobu koja je u fazonu “predivno mi je telo, baš mi se sve dopada, ništa ne bih menjala”.

Kada čujete da neka žena izgovara sledeće fraze, znajte da ima velike komplekse, ali se trudi da ih krije tako što će npr. ponižavati neku osobu ili će nabaciti na sebe lažno samopouzdanje:

-Meni su bolje moje male si*e, nego neke velike. (sve grudi su lepe i posebne na svoj način, i one do kolena, i one gde možeš da prošvercuješ u brusu boks cigara)

-Bolje da ljulja nego da žulja! (biti debeo ili mršav je sasvim ok, svi smo različiti i to je normalno i prelepo)

-U malim bočicama se otrov drži. (naravno, kao i go*no za analizu. Nije bitno da li si visoka kao Bobi Marjanović ili si Bubamara iz filma “Crna mačka, beli mačor”. Ljude osvajaš svojom unutrašnjom lepotom, harizmom, duhovitošću, dobrotom, originalnošću… Ko gleda samo tvoj fizički izgled taj nije vredan tvoje pažnje, veruj mi)

Da se razumemo, nemaju samo žene komplekse, tu su i muškarci. Prema poslednjim istraživanjima najveći muški kompleks su centimetri. Ali polako, nije ono što ste prvo pomislili. Najveći muški kompleks je visina. Znate kada kažu da niski muškarci kupuju obično velike automobile, džipove, limuzine… e baš to.

Niski muškarci celog života se bore sa takozvanim "Napoleonovim kompleksom". Kako psiholozi tvrde, muškarci ove nesigurnosti nose od detinjstva pa sve do odraslog perioda, a to utiče na njihovo samopouzdanje i teže se snalaze u životu. Često su ogorčeni na uspeh drugih, i skloni su komentarisanju uspešnijih od sebe.

Kako kažu stručnjaci u vrhu muških kompleksa je i gubitak kose, koji je čak ispred "fobije" zbog "malog" polnog organa ili impotencije, a verujem da je poslednjih godina u ekspanziji je i frustriranost zbog nedostatka novca. Sve to dovodi do toga da se muškarac oseća nesigurno.

Kako skapiram da je neki muškarac težak kompleks? Ako kroz pričanje o se*su provuče 101 laž, ako se previše hvali novcem, automobilima i ako mu smetaju uspešni ljudi. To je 1/1 sigurica da ima neke veće komplekse.

Upoznala sam jednog lika koji je vredan i radan, sam je stvorio sve što ima, ali je i stvorio određene komplekse. Htela sam da ga bolje upoznam, pa smo izašli na kafu, a onda je usledio pakao. Sat vremena je pričao o nekim, meni nepoznatim ljudima, ko šta ima, koliko je dobar sa njima, na šta troše novac itd. Onda se dotakao nekih ljudi koje znam i sa kojima se družim, pa mu je zasmetalo što oni imaju toliko para koliko imaju.

“Mici, nikada ti nećeš voziti to što oni voze, džabe se družiš sa njima. Mi smo si sirotinja, a oni su kompleksaši”, rekao mi je skoro u jednom dahu.

To me je, ljudi moji, toliko iznerviralo da nemam reči. Evo, sad se nerviram dok vam pišem o tome. Prvo, to su mi drugari sa kojima se družim ceo životu, oduvek su imali novca, a ja se pored njih nikada nisam osećala kao “sirotinja”. Jako fini, kulturni, vaspitani i normalni momci, koji su prema meni uvek bili prijatelji. I sad, neki mamlaz, koji je zbog svojih frustracija nezadovoljan sobom i svojim primanjima, meni govori o mojim prijateljima i njihovim kompleksima. Da Bog da imali još više do kraja života! Jasno vam je da tog lika ne želim da vidim više nikad.

Iz svega ovoga zaključujemo da biti iskompleksiran znači biti ZATUCAN, NEVASPITAN, ISFRUSTRIRAN, SUJETAN, PREPOTENTAN…

Samopouzdanje i samopoštovanje nam mogu pomoći da svoje komplekse dovedemo u STANJE NORMALNE. Nje lepo da govorimo ljudima da su premršavi, predebeli, niski ili previše visoki. Nije lepo da se hvalimo konstantno svojim novcem, pogotovo ako je tu neko ko nema isti. Komplekse možemo da smanjimo, a verujem da i u jednom trenutku svog života možemo skroz i prevaziđemo, ako radimo na sebi. Niko nam nije kriv što su oni više uspešni od nas ili što bolje izgledaju i voze skupa kola. Moramo da RADIMO NA SEBI i da sutra pomognemo nekome ako se nađe u sličnoj situaciji kao mi. Kompleksi uopšte nisu naivni, RADITE NA NJIMA!

Bonus video:

(Espreso/Milica Stanimirović)