BIO JE NAŠE PREPOZNATLJIVO TV LICE, DEVOJKE SU GA OBOŽAVALE: Sada vodi DRUGI ŽIVOT, a i dalje je VRHUNSKI DASA!

Lep, zgodan, obrazovan... Maneken i voditelj. Ovako su pre dve decenije počinjali intervjui sa Milanom Miličićem. Pamtimo ga kao jedno od zaštitnih lica televizije „Pink“, kao voditelja emisije o savremenim tehnologijama „High Tech“, po čuvenim džinglovima i brojnim reklamnim kampanjama, potom kao domaćina „Budilnika“, jutarnjeg programa „BK televizije“. I danas, kada samo što nije proslavio pedeseti rođendan, izgleda odlično, i seća se vremena svoje najveće slave:

‒ Poslednju reviju odradio sam pre dvadeset godina. „Budilnik“ je bio moja poslednja emisija, a televiziju sam napustio kada je „BK“ ugašen. Budući da sam i posao voditelja i manekena uvek radio paralelno sa onim za koji sam se školovao, odlučio sam da se posvetim samo marketingu i prodaji. U tom trenutku već sam imao porodicu, pa je to bio logičan izbor.

Milan ima dva sina. Stariji, dvadesetogodišnjak, studira muzičku produkciju i svira bubnjeve, a mlađi ide u srednju školu. Na pitanje da li je nekada poželeo da se vrati u modni ili medijski svet kaže:

‒ U tom periodu postojala su četiri manekena koja su radila baš sve: Stanko, Boško, Koki (Kokoškov) i ja. Za dve godine nosio sam sve modele koje je jedan maneken kod nas mogao da ponese. Sve to mi je vrlo brzo dosadilo, a shvatio sam i da tu nema velikog novca. S televizijom je drugačija priča, to je najlepši posao kojim sam se ikada bavio, a bilo ih je mnogo.

Nekadašnji maneken i voditelj, koga su devojke obavezno stavljale na listu „naj frajera“, s ponosom priča da se na policama knjižara mogu naći dve njegove knjige.

‒ Jedna je „Brendopedija“, za koju kažem da je kao enciklopedija o brendovima. Veoma sam zadovoljan, jer ima dodira sa ekonomijom, marketingom i prodajom. Druga je roman „Bitka za Evropu“, koji sam objavio prošle godine, a trenutno se sprema drugo izdanje i prevodi na islandski jezik. Kao što mi se u životu mnogo toga desilo sticajem okolnosti, tako je bilo i sa tom knjigom. Moj drug ima druga koji živi na Islandu. Kada je pročitao knjigu, rekao je: „Ovo ću da objavim“.

Roman sam napisao 2015. i, što je posebno zanimljivo, u njemu sam predvideo sve što se desilo u prethodne tri godine. Bukvalno u dan! Pitaš kako? Ne znam, „javilo mi se“, kao Ljubiši Trgovčeviću. (smeh) Nisam baš predvideo koronu, ali u mom romanu srpski obeveštajac juri za epruvetom koja preko naše teritorije ide ka Evropi, a on se bori protiv sila zla i budućih epidemija. Uostalom, i samo pisanje mi se „desilo“. Ranije nikada nisam napisao ništa duže od strane i po, a iz srpskog sam uvek imao jaku trojku ili slabu četvorku. Međutim, odjednom sam pomislio: „Kad niko neće da piše o istoriji srpskog naroda i vojske, ja ću“ i – napisao „Bitku za Evropu“.

Bonus video:

(Espreso/Hello)