POKOJNI MARJANOVIĆ JE ŽIVEO OD PENZIJE OD 50.000 DINARA: Njegova supruga je otkrila zbog čega su BILI BOGATI!

Kada govorimo o Đorđu Marjanoviću, ne možemo a da ne spomenemo sve hitove, ne možemo da a da ne spomenemo koliko se života krije u njegovoj pojavi.

Možda niste znali, ali Đorđe Marjanović je apsolvent farmacije u Beogradu, iz kog je došao iz rodnog Kučeva.

Rodio se 30. oktobra 1931. i pre dva dana napunio je 85 godina.

Njegova legendarna pesma „Zvižduk u osam“ i dalje krasi simbol jednog vremena.

On je bio prvi pevač zabavne muzike na prostoru Jugoslavije koji nije samo stajao za mikrofonom već je padao na kolena, valjao se po podu, plakao, bacao sako u publiku.

Na takmičenju Zlatni mikrofon 1961. u Domu sindikata, po mišljenju publike nepravedno mu je oduzeto prvo mesto i nezadovoljni „Đokisti“ su na trgu Marksa i Engelsa (danas Nikole Pašića) napravili demonstracije i ulične nerede, tako da je milicija morala da interveniše.

Da bi nekako smirio razbesnelu masu, Đorđe se popeo na krov automobila i odatle pevao svojim obožavaocima.

Iako skromnijih glasovnih mogućnosti, Đorđe je na vreme shvatio važnost scenskog nastupa, tako da je bio jedan od najpopularnijih pop pevača sa ovih prostora.

Pojavljivao se i u nekoliko filmova kao autentičan lik.

Od nagrada i priznanja dobio je: Zlatnu plaketu Beograda, Orden rada, Orden zasluga za narod sa srebrnim vencem, a predsednik SSSR Mihail Gorbačov dodelio mu je Orden za učvršćivanje prijateljstva i širenje kulturnih veza između Jugoslavije i SSSR.

Poslednje dve decenije Đorđe i njegova 11 godina mlađa supruga Ruskinja Eli Nikolajeva žive sami u stanu u centru Beograda u kojem su svili dom pre gotovo pet decenija, prenose Vesti online.

– Upoznali smo se 1965. na turneji u SSSR. Bila sam prevodilac i njegov pratilac dva meseca. I ljubav se tada rodila – priča gospođa Eli.

Imaju troje dece: ćerku Nataliju i sina Marka, koji žive sa svojim porodicama u Beogradu, a ćerka Nevena živi u Grčkoj sa nekadašnjim košarkašem Banetom Prelevićem.

Na koncertu Lepe Brene u Melburnu u Austraciji davnog 14. aprila 1990. doživeo je moždani udar na sceni dok je pevao pesmu „Mene nema ko da žali“.

– Na koncertu u Melburnu pre više od dve decenije na kojem je bio gost Lepe Brene tata je imao prvi moždani udar. Bilo je strašno. Mama je otišla za Australiju, a ja sam bespomoćno kod kuće čekala porođaj. Natalija je tada drugi put nastupala na Beogradskom proleću. Novinari se nisu sklanjali ispred naših vrata, neki su čak i silom ulazili. Porodila sam se dve nedelje kasnije i jedva sam čekala da tata dođe kući, da vidi svoje prvo unuče. Mama i Natalija su tatu vratile u život. Dugo posle tog moždana udara nije hteo da izađe iz kuće. Trebalo je dosta vremena da počne ponovo da živi normalno – seća se Nevena, njegova ćerka.

Kakva ironija sudbine!

Govor nakon tog moždanog udara potpuno je izgubio, ali ga je kasnije povratio.

Danas govori, ali otežano, a zanimljivo je da može da peva.

– Fascinantno je kako tata peva. Najnormalnije izgovara tekstove svojih pesama. Da li je to automatizam ili ko zna šta, ali i lekari su zadivljeni – kaže Nevena. Đorđe obožava da sluša muziku, prati sve što se dešava na srpskoj sceni, ali nikoga neće da kritikuje. Čak i za ono što je loše, uvek ima opravdanje. Nikog ne krivi što od SOKOJ- a dobija sramno malo novca na ime autorskih i izvođačkih prava za pesme koje je napisao i otpevao, a koje su obožavali milioni – rekla je njegova ćerka Nevena za Vesti online.

Đorđe Marjanović ima dva muzeja. Prvi se nalazi u njegovom rodnom Kučevu, a drugi, sa 300 eksponata, u Moskvi, vlasništvo je „đokiste“ Nikolaja Larena, koji je pratio Đorđa na svim koncertima, od Moskve, preko Minska i Sibira, do Vladivostoka, pišu Novosti.

Njegova supruga je rekla da ona i Đorđe žive od njegove nacionalne penzije.

– Njegova nacionalna penzija je 50.000 dinara. Ja nisam nikada stekla penziju jer sam podizala decu. Ipak, Đorđe i ja smo bogati ljudi jer imamo milion prijatelja – rekla je.

Đorđe Marjanović je jedini pevač na svetu koji je održao koncert šapatom.

– Grlo me izdalo samo jednom u karijeri – 1967. godine. Nisam otkazao koncert u Lenjingradu. Izašao sam na scenu i šaputao svoje pesme. Bio je to divan recital, u kome je učestvovala cela publika – seća se Đorđe.

(Espreso/Piplmetar)