NAŠA FOLK PEVAČICA PREŽIVELA ZLOSTAVLJANJE: Brat je TUKAO, a onda je majka POGINULA, odrastala je JEZIVO!

Govoreći o svom detinjstvu, pevačica Goca Lazarević svojevremeno se rasplakala pred kamerama. Od majčine pogibije, preko nemaštine, udaraca maćehinog sina kom je smetalo što je ona tu – o svemu je otvorila dušu kao gošća „Glamur specijala”, te pokazala koliko joj izvesni događaji i danas teško padaju. Kako je objasnila, namučila se dok nije počela samostalno da živi. Sve je, kaže, bilo surovo.

– Mama i tata su trbuhom za kruhom otišli u inostranstvo. Ostavili su mene i brata kod strica i strine. Onda je i strina morala da ide da radi, pa je ostavila mene i brata u kući u šumi sa jednim neuglednim čovekom da nas čuva. Nije se presvlačio po deset dana. Mi smo preko nedelje mazali pašteticu i margarin na hleb. Nismo znali ništa drugo. Dok strina ne dođe. Otud i moj gastritis, koji vučem od ranog detinjstva. Moram da kažem da nikada nismo bili gladni. Čokoladu smo kupovali jednom mesečno, ono malo „Životinjsko carstvo” – rekla je Goca tada kroz suze, pa nastavila o tome kako je ostala bez majke.

– Mama nije mogla da izdrži bez nas, bila je mnogo tužna. Jedva je izmolila tatu da se vrate. U saobraćajnoj nesreći pri povratku je poginula. Nikada više je nisam videla. Uvek sam posle toga imala snove da se mama vraća. Decenijama sam je prizivala. To je bio proizvod moje mašte i prizivanja. Nekada sam je prepoznavala, a nekada ne. Tata se nakon toga nezvanično ženio nekoliko puta. To su bile neke žene koje su bile grube prema nama. Kada je jedna od njih došla, smislila sam srednju školu koja ne postoji nigde u blizini da pobegnem da ih ne gledam. Otišla sam u Beograd – pričala je dalje pevačica.

Goca je, zatim, sa petnaest godina otišla u Beograd i živela kod rodbine svoje maćehe. Oni su imali sina jedinca, koji ju je svakodnevno tukao – iz ljubomore.

– On je bio razmažen i svaki dan me je tukao. Nije voleo što sam ja tu. Jednom, kada me je ozbiljno udario, vratila sam mu. Tada mi je njegova mama rekla da tražim drugu kuću. Spakovala sam stvari u kartonsku kutiju i pošla sam da tražim tetku. Znala sam samo da radi kod Liona u nekom bifeu. Jedva sam je našla. Od tog momenta sam živela kod tetke Rade u jednoj čatmari.

(Espreso)