REŠENO JE! PORODICA DIVAC SE SELI U AMERIČKO-SRPSKI GRAD: Dugo su se premišljali i na kraju presekli!

Porodica Divac se dugo premišljala oko preseljenja u drugi grad i na kraju se odlučila za Los Anđeles.

- Poslednja fotografija ispred moje bivše kuće. Spremna sam za Los Anđeles. Hvala Sakramentu na svim našim iskustvima, podršci i ljubavi - bila je emotivna Snežana Divac koja je pozirala ispred kuće koju su pre izvesnog vremena renovirali. Međutim, ipak su odlučili da jedan grad u Kaliforniji zamene drugim, a peščane plaže sada će im dobro doći da se opuste i uživaju u čarima Los Anđelesa.

Ona je pokazala i kako su se danima pakovali i koliko pusto izgleda dom sada kada su iz njega sve izneli.

Na prostoru gde je dom porodice Divac se nalazi desetak srpskih crkava, a okruženje je mirno, pa Snežana, Vlada i njihova deca mogu da se osećaju bezbedno, s obzirom na to da je Los Anđeles jedan od najvećih gradova u Kaliforniji. U delu gde će ubuduće živeti stanuje veliki broj Srba pa će im tako i nostalgija za domovinom biti manja.

Porodica Divac se uvek vodila time da je poštovanje, ljubav i razumevanje ključ uspeha, kako u njihovim odnosima, tako van doma. Snežana i Vlade su više od tri decenije u braku, a ona je ranije za rekla:

- Za to nema recepta. Svako ima svoj put i svoju sudbinu. Nama se desilo da veza opstane trideset godina. Mogu samo da kažem da se ni u vreme najvećeg nerazumevanja nismo vređali i da smo jedno drugo podržavali i u dobru i u zlu. Ali i Vlade i ja to nosimo u sebi, takvi smo i u odnosu prema porodici, prijateljima, zemlji... Nije tragično da se ljudi razvedu kada im u braku više ne ide, kada im se putevi razdvoje, ali mi je žao kada prestanu da budu roditelji i svoj loš odnos reflektuju na decu. Još strašnije je kada to rade javno, ne misleći o posledicama.

Upitana tada kako je biti supruga jednog od najvećih sportskih asova ne samo u Srbiji već i u svetu, Snežana je odgovorila:

- Nemam drugog bračnog iskustva, pa nisam sigurna da mogu najbolje da odgovorim na ovo pitanje, ali iz iskustva mojih drugarica koje su udate za ljude drugih zanimanja, iz naših razgovora, i kada ih hvalimo i kada se na njih žalimo, zaključujem da nema velike razlike između mog braka i ostalih brakova. Profesija ne čini čoveka.

Porodica je centar sveta Snežane i Vlade, pa ne kriju koliko su ponosni na naslednike Petru, Matiju i Luku, koje i ona i suprug podržavaju da pronađu svoj put.

- Ranije sam zbog straha decu mnogo gušila savetima sa željom da ih zaštitim od negativnih iskustava. Shvatila sam da je to nemoguće, da je normalno da pate i da pogreše jer nema drugog načina da se razviju kao ljudi. Luka je, kao najstariji, u bordu američkog ogranka naše Fondacije. Matija je pri kraju studija biznisa i komunikacija. Imamo sreću da su sve troje vredni i da sve žele da postignu sami bez našeg uplitanja - ispričala je tada Snežana, a onda se osvrnula na blog koji vodi najmlađa ćerka Petra, u kome je, između ostalog, pisala i o tome što je usvojena.

- Za sve što našu decu čini srećnom, a da pritom ne štete sebi i drugima, imaju našu punu podršku - iskrena je Snežana.

Kako u svakom braku, tako i u njihovom postoji neslaganje mišljenja, Snežana je otrkila ko je od njih dvoje oštriji u raspravama, a ko prvi popušta.

- Vlade ne zna da se svađa. Ja se, kao većina žena, setim šta je bilo pre trideset godina. Održim monolog i onda pijemo kafu. Mada, postala sam bolja, monolozi su mi sve kraći, na njegovu sreću - rekla je ona kroz osmeh.

Na pitanje šta je najteža, a šta najlepša strana života porodice Divac, Snežana je otkrila:

- Svaka porodica ima svoja iskušenja. Interesantno je to da kada ste na dnu društvene i materijalne lestvice, kao i kada ste na vrhu, većina ljudi izgubi osećaj ljudskosti prema vama. Ali ne volim da se žalim. Znam da je Bog svakome dao da se nosi sa onim sa čime može. Najvažnije je da su nam svima deca živa i zdrava. Živimo u ludom vremenu, mnogo roditelja je izgubilo decu i svaka pomisao da nešto nije kako treba zvuči mi kao najgora nezahvalnost. Što bi rekla moja drugarica, svakih šest meseci trebalo bi da odemo na groblje, u bolnicu i u zatvor da bismo se prisetili koliko smo srećni.

(Espreso / Hello)