ON JE ZA NJU JOŠ UVEK ŽIV! ĆERKA ISTAKNUTOG SCENARISTE JE JAKO PONOSNA NA OCA: Zbog njega je zaustavljaju na ulici!

Ćerka istaknutog scenariste Ivana Mihić ističe da je jako radosna što publika s posebnom emocijom prati Gordanova dela i nakon njegove smrti, kao i da ju je nakon “Kamiondžija” ogroman broj ljudi zaustavljao na ulici i govorio kako im je ta serija melem za dušu.

Kako su vam se dopale “Kamiondžije” i kako ste se osećali dok ste gledali još jedno sjajno delo vašeg oca kako ruši rekorde gledanosti?

- Svako Gordanovo delo u sebi nosi ogromno čovekoljublje i duhovnost. Izuzetno mi je drago što su producent Nebojša Nele Garić, reditelj Filip Čolaković, kao i glavni glumci Tihomir Stanić i Nenad Jezdić, pa zatim i svi drugi koji su stvorili prave bombone od svojih likova, upravo to prepoznali i time se vodili oživljavajući ovo delo. Urednik serije “Kamiondžije” sa RTS Saša Radojević na konferenciji za štampu povodom početka emitovanja nazvao je Gordana “poslednjim pesnikom periferije”, što je divno rečeno i toliko tačno. “Kamiondžije” su priča baš o tim ljudima sa periferije gradova, koji žive u malim kućama u senci blokova solitera i njihovom dovijanju i iznalaženju mogućnosti da kroz život prođu što sigurnije i koliko je moguće dostojanstvenije. Oni su takođe i priča o nama jer svako od nas može da prepozna situacije, mentalitet i koloritne karaktere sa kojima se svakodnevno srećemo. To je, sigurna sam, razlog zašto je gledanost serije tako velika. Svemu je doprinela i divna toplina, duhovitost bez vulgarnosti i prostakluka, vera u prijateljstvo i snagu ljubavi.

“Kamiondžije” su samo još jedan dokaz koliko je Gordan na najbolji način umeo da predoči ljudsku sudbinu na papir i kasnije ekran. U čemu je bila tajna njegovog pisanja?

- Gordana su zanimali ljudi, slušao ih je i istinski čuo. Pamtio je ime, prezime, nadimak i život gotovo svakog čoveka s kojim se u životu malo bolje poznavao. To neverovatno pamćenje upravo je bilo posledica njegovog suštinskog interesovanja za ljude. Prilazio je svakom čoveku otvoreno, s verom da je u osnovi dobar i dobronameran. Ta vera bila je posebna lepota koja je ukrašavala čistotu njegove umetničke ličnosti. Razumeo je ljude i kada je pisao o njihovim velikim mukama, teškim sudbinama, životu u drastičnim ili nesvakidašnjim okolnostima kao, na primer, u serijama “Sivi dom”, “Zaboravljeni”... Gordan je svakoj temi prilazio vrlo studiozno vodeći računa da, ukoliko je tema bazirana na istinitim događajima ili govori o ličnostima koje su postojale, poštuje činjenice i ne dozvoli svojoj umetničkoj slobodi da pređe meru i ugrozi istinitost.

I serija “Zlatni dani” rađena je po njegovom scenariju, koliko vam kao ćerki znači što se producenti jednako i danas interesuju za njegova dela?

- I producenti i publika mnogo vole Gordanova dela prepoznajući svoje živote u njima, ali vole mnogo i način na koji on o njima piše. Ne pamtim kada je toliko ljudi moju majku i mene pozivalo telefonom, zaustavljalo na ulici ili kontaktiralo s nama preko društvenih mreža govoreći kako su im Gordanove serije i filmovi melem za dušu. Priprema se nastavak serije “Kamiondžije”, kao i film “Rajko Mitić”, koji je po Gordanovom poslednjem scenariju. Još desetak njegovih scenarija čeka na realizaciju. Moj otac je bio neverovatno vredan čovek iz koga su tekstovi sa hiljade ljudskih sudbina jednostavno izvirali. Jednog dana, pred njegov odlazak, želeći da mu dam podršku i impuls za život, upitala sam ga šta bi bilo da neko danas kaže da bi želeo da mu napiše scenario o tome i tome, odgovorio mi je: ”Osmislio bih začas priču u glavi i onda jednostavno seo i napisao”. I to je zaista tako i bivalo - jednostavno i bez mistifikacije. Uostalom, sećam se da je on tako i svojim studentima govorio.

Moj tajko je živ za mene

Za publiku koja je upoznata sa bogatom Gordanovom karijerom, on će uvek biti jedan od najboljih scenarista. A koja je vaša najživlja uspomena na njega?

- Sećanje i moj tajko uvek su za mene živi.

(Espreso / Blic)