ČUVENI PSIHOLOG FASCINANTNO OPISAO SLUČAJ KOJI TRESE ČITAV SVET: Sažeo sve do detalja, SADA JE SVE KRISTALNO JASNO!

Od momenta kada je glumica Danijela Štajnfeld navela da ju je silovao kolega Branislav Lečić, javnost u Srbiji je u šoku, i ne to nije samo reč da se privuče pažnja.

Glumac koga znamo iz najznačajnijih filmova i serija, političar koji je govorio pred hiljadama ljudi i dobijao aplauze, sada je označen kao neko ko je na drugoj strani. A bio je idol mnogima.

I sada se mi pitamo šta se dešava kada padaju idoli? Odgovor daje Leo Ivanišević, psiholog.

Kod mnogih ljudi se javljaju dvojna osećanja kada se razotkrije priča o nepočinstvu nekoga koga ne poznaju lično, ali ko je dovoljno poznat ili čiji rad dovoljno cene da imaju osećaj da je deo njihovog života, uspomena, poimanja sveta. Uglavnom se, nažalost, otkrivaju najintimnije stvari, ružni ili grozni postupci, kriminalne radnje...

Na pitanje šta se s nama dešava kada se uprlja lepa slika ili sruše pozitivna osećanja koja imamo prema nekome, psiholog Leo Ivanišević odovara:

-Idoli padaju onda kada se ogreše o vrednosti koje propagiraju - zaključio je on.

Kaže da odgovor nije jednostavan jer, na primer, „kada reper koji peva o kriminalu i drogi napravi saobraćajnu nesreću u alkoholisanom stanju i nekog povredi, on neće izgubiti mnogo slušalaca i pratiaca jer je njegovo nedelo u savršenom skladu sa vrednostima koje propagira“.

- Drugačije je kada saznamo da se neki naš idol žestoko ogrešio o vrednosti za koje se zalaže, da je nama draga poznata ličnost počinila nešto nezakonito, nemoralno ili prosto neprikladno, to za nas predstavlja gubitak. Imali smo jako lepu sliku o nekome, njegov rad je obeležio period našeg života, možda smo se čak i identifikovali s idolom i vrednostima koje je on zastupao. Odjednom, ta slika je zauvek uprljana onim što smo saznali i nalazimo se u oluji sukobljenih osećanja - kaže naš sagovornik.

Da bismo lakše razumeli zbog čega se u tim slučajevima javljaju i oprečna osećanja Ivanišević kaže da ih treba sagledati kroz prizmu prevazilaženja gubitka i faze kroz koje svako od nas prolazi.

Faza 1 - Negacija:

- Upravo smo primili informaciju koja se u potpunosti kosi s našim dosadašnjim viđenjem sveta. Naš um ima poteškoće kada treba da spoji dve nespojive informacije i to nazivamo kognitivnom disonancom. Kada ne možemo da spojimo dve oprečne informacije, odlučimo se da jednu prihvatimo, a drugu ignorišemo – biramo informacije koje nam ulivaju osećaj sigurnosti i prihvatamo ono u šta nam je lepše i lakše da poverujemo. Zbog toga, naša prva reakcija je uglavnom neverica: "Nemoguće je da se ovo dogodilo”, “Odbijam da u ovo poverujem”, “Ovo nije istina.”

Faza 2 – Pogađanje:

- Kada se kognitivna disonanca malo smiri i kad shvatimo da ne možemo negirati situaciju, trudimo se da nekako “umanjimo štetu”. Tada tražimo sve načine da sebi objasnimo situaciju i da ujedno zadržimo dosadašnju sliku sveta. Trudimo se da nekako pomirimo nove informacije sa postojećim i tražimo krivca ili opravdanje. Tada nam se javlja ono čuveno “ali” i tada pokušavamo da idola nekako sačuvamo. Kažemo sebi: “Ok, on je uradio to i to, ali možda nije bio pri sebi”, “Možda je bio isprovociran”, “Možda nije sve baš tako kako je predstavljeno”.

Faza 3- Ljutnja:

- Ma koliko se pogađali, nikako ne dolazimo do odgovora. Sada već postajemo jako ljuti. Ljutimo se na glasnika, ljutimo se na sistem, ljutimo se na neistomišljenike, ljutimo se na medije, ljutimo se na idola i ljutimo se na sebe, jer nismo nikako mogli da naslutimo ili sprečimo ono što se desilo. Na kraju smo ljuti na ceo svet, na taj okrutan i nepravedan život u kome se tako ružne stvari dešavaju, a mi smo pred njima nemoćni.

Faza 4- Tuga:

- Kada shvatimo da smo nemoćni, da se desilo ono što se desilo, da je gubitak toliki koliki je i da nikako ne možemo vratiti vreme, tada na scenu stupa tuga. Žao nam je što naš idol nije ono što smo mislili da jeste, žao nam je naših lepih uspomena koje su sada ukaljane, žao nam je zbog štete koja je načinjena i žao nam je što ovaj svet ipak nije baš toliko lepo, sigurno i bezbedno mesto i što nisu svi ljudi dobri.

Faza 5- Prihvatanje:

- Kada prihvatimo da je naš idol daleko od idealnog, da je samo čovek kao i mi, tada možemo da idemo dalje. Ukoliko nas je idol mnogo razočarao, nećemo ga više pratiti i potražićemo nekog novog idola. Ukoliko naše razočarenje i nije toliko strašno, nastavićemo da uživamo u stvaralaštvu našeg idola, pritom odvajajući njegova dela od njegove ličnosti i više se nećemo zanositi time da je naš idol nešto što nije. Ukoliko smo na odgovarajućem stadijumu zrelosti, shvatićemo da idealizacija uvek vodi razočarenju i da idoli uvek pre ili kasnije padaju sa previsokih pijedestala. Naučićemo da nijedan idol nije zaista idealan, već da je čovek od krvi i mesa i imaćemo realističnija očekivanja od sebe i drugih. Ugledaćemo se na druge ljude, nalaziti inspiraciju u onome u čemu su dobri, ali nećemo više očekivati savršenstvo, jer nam je jasno da ono ne postoji.

-Preispitivanje svoje vrednosti:

- Kada idol padne, to je trenutak u kom treba da se zapitamo zašto nam je taj neko uopšte bio idol. Za koje vrednosti se zalagao? Možda je vaš srušeni idol površna pop zvezda koja peva visoko producirane, ali isprazne pesme o provodu i novcu. Da li i dalje želite da se vodite površnim vrednostima ili je možda vreme za nešto konkretnije?

(Espreso/Blicžena)